Prozori menjaju boju kao naočare ali pritom prave struju; Foto: NREL
Zelena gradnja

Ovi pametni prozori postaju solarne ćelije prilikom zagrevanja

Osim što generišu energiju iz sunčevih zraka, prozori i potamne kako bi toplotni ugođaj u unutrašnjosti bio bolji.

Prozori su zbog svoje transparentnosti prilikom prijatne sunčeve svetlosti blagodet za svaki prostor. Međutim, tokom letnjih meseci dovode do pojačanog zagrevanja unutrašnjosti pa mnogima klima uređaji rade bez prestanka. Kako bi se nabolje iskoristila ova situacija, istraživači iz SAD razvili su prozorske sisteme koji automatski mogu da promene boju, odnosno da potamne kada se zagrevaju sunčevom svetlošću i da pritom funkcionišu kao fotovoltrični paneli.

Naime, stakla koja menjaju boju postoje već neko vreme i uglavnom se koriste za naočare kako bi zaštitile korisnika pri jakoj svetlosti. Isti princip nedavno je primenjen na staklima većih dimenzija koja se mogu ugraditi u prozorska okna i regulisati zatamnjenje automatski ili pri naredbi, piše Nature Communications. Istovremeno, prozirne ili poluprozirne solarne ćelije postaju sve efikasnije, te se može razmotriti i njihova ugradnja u prozore.

Istraživač Lance Wheeler drži u ruci uzorak novog fotovoltričnog prozora koji menja boju kada se pojača osvetljaj; Foto: Dennis Schroeder, NREL

Boja blokira odsjaj, a kada taj proces otpočne istovremeno stakla počinju da sakupljaju i energiju iz te svetlosti.

U novoj studiji, istraživači sa Američkog departmana za obnovljivu energiju (US Department of Energy’s National Renewable Energy Laboratory – NREL), kombinovali su dve tehnologije na jednom proizvodu, odnosno prozoru. Njihova, kako je nazivaju, termohromna fotonaponska tehnologija omogućava promenu boje stakala prozora kako bi blokirao odsjaj i unutrašnjost učinila hladnijom tokom letnjih dana, a kada taj proces otpočne istovremeno stakla počinju da sakupljaju i energiju iz te svetlosti.

Njihovi prozori kao sastavni deo imaju tanki sloj perovskita, odnosno novorazvijenog materijala kojeg čine solarne ćelije i koji je postavljen između dva stakla prozora zajedno sa rastvaračem pare. Naime, kada je vlažnost niska perovskit ostaje proziran, omogućavajući da svetlost normalno ulazi kroz prozor. Na određenim temperaturama, para uzrokuje da se kristali perovskita preurede, prvo u lanac, zatim u plaču, pa u kocku. Prilikom svakog novog oblika dolazi do promene boje, postepeno se smanjuje prodor svetlosti, a istovremeno počinje i proizvodnja električne energije.

Kada površina stakla dosegne toplotu između 35 i 46 stepeni Celzijusovih, boja prozora može da prođe od žute, preko narandžaste i crvene do smeđe za oko sedam sekundi. Ovo je značajan pomak u odnosu na prototip tima NREL koji je ranije razvio, kada su stakla prelazila od prozirne do smeđe boje tek pri temperaturi od 65,5 do 79,4 stepena Celzijusova i taj proces je trajao tri minuta.

Manje klima uređaja

U idealnom slučaju, termohromni fotonaponski prozori mogli bi da smanje potrebu za klima uređajima, koji tokom letnjih meseci mogu biti ogromni potrošači, a pritom bi se čak i obezbedila određena količina električne energije iz obnovljivih izvora. NREL tim ističe da bi prototip ovog prozora u potpunosti mogli da razviju u roku od godinu dana.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *