Prvonagrađeni rad tima pod vođstvom prof. Vladimira Lojanice donosi razradu urbane i pejzažne revitalizacije područja nasuprot Košutnjaka.
Rad urađen u okviru arhitektonskog studija Proaspekt iz Beograda osvojio je prvu nagradu na konkursu za izradu programskog i prostornog koncepta urbane i pejzažne revitalizacije područja u beogradskoj opštini Čukarica.
Podsetimo, konkurs su u decembru prošle godine raspisali Košutnjak film, Avala Studios, Radio-televizija Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda.
Konkurs, na koji je pristiglo 26 radova, obuhvatio je prostor između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića, nasuprot šume Košutnjak, jednog od najznačajnijih zelenih prostora Beograda, sa površinom od preko 85 hektara.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Četiri nagrade i četiri otkupa
Prva nagrada u iznosu od bruto 35.000 evra dodeljena je radu autorskog tima koji sačinjavaju prof. Vladimir Lojanica, dia, projektanti Sonja Pešterac, dia, i Marija Ćorluka Mijović, dia, projektanti saradnici Dalibor Knežević, M. Arch. i Lena Lojanica, Msci, Arch, dok 3D kompjutersku vizuelizaciju potpisuje Goran Prijević, B. Arch.
Druga nagrada u iznosu od bruto 20.000 evra pripala je radu čiji su autori Pavle Stamenović, dia, i Dušan Stojanović, dia, a koautori- projektanti Vesna Janković, M.Arch, Mihailo Miljanić, B. Arch, Lola Birčin, B. Arch; Iva Jovanović, B. Arch, i Mina Adžić, B. Arch.
Dve jednakovredne treće nagrade u iznosima od po bruto 10.000 evre dodeljene su radovima čiji su autori arhitekte Jelena Miletić i Dejan Miletić, odnosno autorski tim u sastavu: Miloš Stojković Minić, mast. inž. arh, Veljko Vučenović, inž. arh, Slađana Lukić, inž. arh, Sara Pribišić, inž. arh, Ljubica Perić, inž. arh; Nikola Ribarić, inž. arh. i Bogdan Knežević, mast. konzervator i restaurator. Konsultant saradnik u oblasti botanike, pejzažne arhitekture i hortikulture je Andrija Bogdanović, mast. biologije.
Takođe, jednakovrednom sumom od po bruto 5.000 evra otkupljena su četiri konkursna rada – rad Alena Žunića i Petre Vlahek iz zagrebačkog studija Albatross, rad autorskog tima koji čine dr Miloš Kostić, mia, dr Aleksandra Milovanović, mia, dr Mladen Pešić, mia; dr Ana Zorić, mia, i dr Aleksandra Đorđević, mia i mast. inž. urb. i reg. raz., rad autora Bojana Zdravkovića, dia, M. Arch, te rad autorskog tima u sastavu Mila Mojsilović, M. Arh; Milica Nešić, dia, Dušica Mihovski, dia, Ilija Đurović, M. Arh, i Nikola Jocić, B. Arh.
Rad se izdvaja rešenjem koje jasno pokazuje izbalansiran pristup programskoj organizaciji sadržaja kao i oblikovanju prostora unutar konkursnog obuhvata.
Kako se navodi u izveštaju žirija, kojim je predsedavao arhitekta prof. Branislav Mitrović, prvonagrađeni rad studija Proaspekt se izdvaja rešenjem koje jasno pokazuje izbalansiran pristup programskoj organizaciji sadržaja kao i oblikovanju prostora unutar konkursnog obuhvata.
„Geometrija nove, predložene strukture je jasno definisana, sa preciznim uklapanjem zatečenih pravaca u osi Avala studija i RTS-a, a logika te postavke prenosi se i na deo zone oko crkve Svetog Luke. Ovaj pristup rezultovao je ‘pokrenutim’ gabaritima objekata, oslonjenim na vešto postavljenu i nenametljivu saobraćajnu mrežu, koja se povlači iz šumskog ambijenta, ostavljajući prirodu vizuelno i funkcionalno dominantnom“ – navodi žiri.
Dodaje se da pejzažno-arhitektonski pristup uvažava prevashodno orografske i edafske, ali i estetske karakteristike vrsta i njihov ekološki identitet kao deo šireg predeonog konteksta, dok zeleni elementi integrisani u arhitektonske objekte služe kao i funkcionalni sistemi za prikupljanje atmosferskih padavina i ublažavanje toplotnih ekstrema.
„Nagrađeni rad donosi razradu arhitektonskih rešenja iznad očekivanog nivoa. Uzevši u obzir sve aspekte ovog rada, smatramo da može poslužiti kao čvrsta osnova za dalju inicijaciju planske razrade predmetnog prostora, uz saradnju svih relevantnih subjekata u prostoru i uz pažljivu koordinaciju svih zainteresovanih strana“ – zaključio je žiri.
Galerija nagrađenih radova
Zar ne postoji pravilo da na konkursima ne mogu učestvuju lica koja su u poslovnom odnosu sa članovima žirija. Lojanica je bio profesor a sada je dekan arhitektonskog fakulteta, gotovo svi članovi žirija su redovni ili vanredni profesori arhitektonskog fakulteta.
Vrlo dobro pitanje i vrlo kratak i jednostavan odgovor: „Ne postoji“ i tako je već decenijama. Večita priča o konkursima i večito ista imena se vrte. Ja tebi vojvodo ti meni serdare a struka i mladi naraštaji arhitekata u zapećku, jer na konkurse bolje da ne izlaze i ne troše uludo radne sate. Ali eto, kriva je politika, kriv je urušen sistem vrednosti, krivi su verovatno i vanzemaljci ali „Fakultet za majku i dete“ i arhitektonske dinastije nisu krive ništa. Sve su to objektivno najbolji i najtalentovaniji pojedinci koji su pukom igrom slučaja članovi porodice/prijatelji/kolege članova žirija, profesora i sl. Ali upropastiše struku ovi neki drugi, i šta da se radi.
Sta dodati kada je sve na mestu?
Zaniljivo je da 5 od 7 članova žirija rade na fakultetu, a 7 od 8 timova koji su dobili nagrade imaju članove koji, takođe, rade na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Revitalizacija? Nisam baš sigurna da je taj prostor devastiran. Naprotiv, u pitanju je poprilično gusto zelenilo čije će uklanjanje dodatno uticati na već lošu ekologiju grada. Ono što jeste koliko toliko dobro je da smo kao građani, koji su se ozbiljno digli protiv devastacije zone Avala filma i Košutnjaka, doprineli tome da se raspiše barem konkurs i traži primerenije rešenje.
Primetila sam da skoro da nema clanka, uglavnom kad je nasa arhitektura u pitanju, koji nemaju negativne komentare. Neki ljudi kao da prate vas portal samo da bi ostavili neki ruzan komentar. Da li su to neke neostvarene arhitekte pod laznim imenima ili dokoni ljudi ne znam, jer oni koji stvarno nesto vrede i rade sigurno ne bi ostavljali takve komentare (odvratno, kic, uzas i sl.). Imena takvih komentatora se uglavnom ponavljaju. Tuzno.
Pa dobro nije bas toliko izbetonirano ko sto sam mislio da ce da bude. Kad ce se ovo izvoditi?
Ma, za ovaj prostor već postoji gotov projekat koji je radio strani arhitekta. Ovaj konkurs je anketni, čisto pro-forme.
Kakva prevara i podmetačina u vidu revitalizacije, iza koje se ustvari krije reč devastacija, da se poseče Košutnjak i izliju milioni tona betona… Što reče onaj i indijanski poglavica – dok čovek ne poseče poslednje drvo, ne otruje poslednju reku i ne ubije poslednju pticu neće shvatiti da se novac ne jede…
Prvonagradjeni rad za nekoliko klasa iznad svih ostalih, ali ništa manje se nije moglo ni očekivati od prof. Lojanice. Nadajmo se samo da će rad biti uzet u razmatranje i kao osnova za dalju razradu što kod nas obično nije slučaj.