Kubičan objekat koji pleni pažnju ne samo interesantnom fasadom od sibirskog ariša već i svojom jednostavnošću i svedenošću.

Po projektu arhitekte Ivana Đukića u Zemunu je nikla kuća koja iako ima 400 kvadratnih metara nije prostorno nametljiva ali svojim interesantnim oblikovanjem privlači pažnju posmatrača. Kako navodi arhitekta, u početku nije postojao jasan projektni zadatak. „Projektovanje i izgradnja objekta su dosta dugo trajali te je tokom vremena evoluirao moj odnos sa investitorima, međusobno smo se bolje upoznavali i razumevali pa je kao rezultat toga i projektni zadatak postajao konstruktivniji.“ Krajnji rezultat je kubična i razuđena forma kojoj je zatim prirodno legla svedena fasada.

Iz organizacije prostora sama od sebe iznikla je kubična i razuđena forma kojoj je zatim prirodno legla svedena fasada.

Inicijali zahtev investitora bio je sveden na objašnjenje da su petočlana porodica i da im je potreban dom sa optimalnom površinom prostora za udoban život, ni premali ni preveliki, da objekat ostavi i dovoljno slobodnog prostora u dvorištu. Uz to je stajala i njihova dilema da li raditi dogradnju kuće koja je već postojala ili graditi potpuno nov objekat. Kako navodi Ivan, „pokazali su mi i par objekata različite arhitekture koji bi njima bili prihvatljivi što je za mene bio ohrabrujući znak da se uopšte upustim u posao.“

Krenuo je od potpuno drugačijih postavki u odnosu na krajnji rezultat i kroz interakciju s investitorom polako se dolazilo do saznanja šta njima zapravo odgovara i kakve su im potrebe. „Dugo smo se bavili samo funkcijom bez ulaženja u samu prirodu arhitekture objekta, praktično je u nekom momentu iz organizacije prostora sama od sebe iznikla kubična i razuđena forma kojoj je zatim prirodno legla svedena fasada„, navodi arhitekta Đukić. Rezultat toga je bilo idejno rešenje koje su nakon par meseci odabrali i koje je bilo osnov za objekat koji je izgrađen.

Sloboda u radu

Glavni izazov je svakako bio tokom realizacije, da se ono što je isprojektovano tako i izvede, da na nivou detalja ne bude nikakvih odstupanja i kompromisa. Kako navodi Ivan, „od investitora sam dobio slobodu da menjam neke detalje ili delove projekta za koje procenim da postoji potreba jer kada imate dovoljno vremena možete kritički da sagledavate svoj rad i da ga popravljate.“

Dileme oko materijala

Dileme koje su imali su se uglavnom odnosile na izbor materijala, pre svega na upotrebu prirodnog drveta na fasadi, ali i izbor fasadne aluminarije pošto je jedan od zahteva bila i adekvatna energetska efikasnost objekta. Razmatrane su estetske karakteristike, budžet, održavanje, trajnost svega što je ugrađeno na objektu a u svetlu kod nas rasprostranjene pojave da se objekti zapravo i ne održavaju.

Ipak, na kraju je izbor pao na sibirski ariš i fasadni dekorativni malter za obradu fasada, kamen za spoljašnja stepeništa i staze, deking od prirodnog drveta na terasama, odnosno, na materijale koji zahtevaju pažnju i održavanje. Kao kaže Ivan Đukić, „ideja je bila da se živi u kući i sa kućom, da ako se čisti i održava enterijer objekta zašto se isto ne bi činilo i sa eksterijerom. Pokušali smo da uz drugačiju arhitekturu blago utičemo i na neophodnu promenu mentaliteta i navika.“

Pejzažno uređenje koje zaokružuje projekat

Ceo projekat zaokružen je uređenjem dvorišta, arhitekturom ograda, dvorišne česme koju je dizajnirao kolega Miloš Milivojević. „Trudili smo se da sačuvamo svo vredno zelenilo koje je postojalo na lokaciji, da ograđivanjem postignemo balans između želje za privatnošću korisnika a da ne ugušimo samu kuću i kontakt sa susedima.“, kaže arhitekta.

Sam objekat je spratnosti Po+P+1+Ps, ima ukupno oko 400 m2 neto površine svih etaža, koncipiran je tako da je u prizemlju dnevni deo na spratu su roditeljska i tri dečije spavaće sobe, dok je na povučenom spratu neka vrsta hobi sobe sa velikom krovnom terasom.

Enterijer koji se još krčka

Enterijer je urađen u saradnji sa arhitektom Milošem Milivojevićem i on je izrastao iz arhitekture čitave kuće. Zasnovan je na puno svetla, na neposrednom kontaktu sa dvorištem, na unutrašnjoj povezanosti prostora. „Još uvek ga završavamo iako su se investitori uselili ali potrebno je još elemenata koji će do kraja definisati atmosferu objekta i dati lični pečat i toplinu doma„, zaključuje arhitekta Ivan Đukić.

 

Fotogalerija

Foto: Relja Ivanić

Kad ste već ovde…