Arhitektonskim sredstvima postignuto je da život u ovim stanovima u Seulu bude ekskluzivan čak i ako su stanovi veličine svega nekoliko kvadratnih metara.

Da li život u garsonjeri neophodno mora biti ograničavajuće iskustvo? Arhitekte iz južnokorejskog SsD studija smatraju da to nužno ne mora biti slučaj. Sa željom da pomere granice profesionalnog standarda, ove arhitekte su u predgrađu Seula realizovale nesvakidašnji stambeni objekat od 14 mikro-jedinica.

Oblikovna smelost zgrade prvo je što se uočava. Prožimanje odnosa privatno-javno, otvoreno-zatvoreno i opna-unutrašnjost formiraju širok spektar prostornih vizura i doživljaja u ne tako prostranoj zgradi. U zbiru, arhitektonskim sredstvima postignuto je da život u ovoj mikro zajednici bude ekskluzivan čak i ako su stanovi veličine svega nekoliko kvadratnih metara.

Osnova prostora; Foto: SsD

Celokupni prvi sprat rentira se kao prostor za dešavanja čime je cena mesečne zakupnine stana srazmerno niža.

U stanu najviše spavamo, a najmanje stanujemo. Prateći ovaj trend savremenog životnog stila, a u cilju stvaranja dodatne vrednosti i pratećih sadržaja oko „kreveta“, SsD arhitekte osmislile su sasvim novu stambenu koncepciju. Nadovezujući se na tradiciju organske arhitekture i stvaralaštvo Kišo Kurokave, stambene mikro-jedinice dopunjene su različitim polujavnim, zajedničkim prostorima i mnogobrojnim terasama. Drugim rečima, pored same jedince-kreveta-stana, korisnicima su na raspolaganju još i kafić, mini-amfiteatar i dve krovne terase, te podrumske ostave.

Stambene mikro-jedinice dopunjene su različitim polujavnim, zajedničkim prostorima i mnogobrijnim terasama; Foto: SsD

Ovakvi arhitektonski podvizi mogući su jedino u situaciji kada se između profita i korisničkog iskustva stavi znak jednakosti.

Prilikom projektovanja posebno se razmišljalo o ekonomskoj održivosti. Celokupni prvi sprat rentira se kao prostor za dešavanja – izložbe, proslave, radionice. Na taj način, deo sredstava od izdavanja ulaže se u servisno održavanje zgrade, popravku instalacija ili plaćanja zajedničkih računa. U rezultatu, cena mesečne zakupnine stana srazmerno su niže.

Upotreba prostora je naročito fleksibilna. Korisnik, po potrebi, može zakupiti više od jedne jedinice, formirajući na taj način klaster prostorija međusobno uvezanih sistemom terasa.

Eksterijer zgrade krajnje je neuobičajan. Urbanistički uslovi propisuju otvoreno prizemlje, a sve u cilju smeštanja dovoljnog broja parking mesta. Iz tog razloga, prizemlje zgrade gotovo je u potpunosti transparentno. Maksimalno dozvoljen volumen, s druge strane, iskorišćen je kao polazište u oblikovanju fasade. Maksimalni gabarit, igra volumena i prozirne opne kreiraju autentičnost pojavnosti u eksterijeru.

Život u ovim stanovima je ekskluzivan čak i ako su stanovi veličine svega nekoliko kvadratnih metara; Foto: SsD

Ideja kohabitacije

Neke arhitekte prate standarde, druge probijaju granice. Po svojim ukupnim kvalitetima, stanovanje u mikro zajednici u predgrađu Seula, po projektu SsD Arhitekata, nesvakidašnje je korisničko iskustvo skrojeno po ideji kohabitacije. U nužnosti neophodno je zajedništvo, pa savremene tipologije stanovanja mladim profesionalcima pružaju mogućnost autonomije i samostalnog života od najranijih dana. Ovakvi arhitektonski podvizi mogući su jedino u situaciji kada se između profita i korisničkog iskustva stavi znak jednakosti.

Kad ste već ovde…