Ovo je pobedničko rešenje za Muzej Isusovog krštenja u Jordanu
Pobedničko rešenje irskog arhitekte integriše pejzaž, lokalne materijale i simboliku reke Jordan u arhitektonsku naraciju svetog mesta.
Nakon objavljivanja liste sedam projekata koji su se, putem onlajn galerije, našli u užem izboru tokom 2025. godine, fondacija Bethany Beyond Jordan objavila je i pobednika međunarodnog arhitektonskog konkursa za Muzej Isusovog krštenja u Betaniji, u Jordanu.
Konkursom su upravljali Malcolm Reading Consultants, a tokom šest meseci okupio je multidisciplinarne timove predvođene arhitektama kako bi osmislili projekat muzeja i pejzaža koji odgovara svetom karakteru lokaliteta Al-Magtas, Unesko lokaliteta svetske baštine.
Nakon razgovora sa finalistima koje je vodio međunarodni savetodavni tim, studio ovogodišnjeg dobitnika RIBA zlatne medalje za arhitekturu – Níall McLaughlin Architects (NMLA) – izabran je za pobednika.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Vitanija s one strane Jordana
Predmetno područje, u Jevanđelju po Jovanu ovekovečeno kao „Vitanija s one strane Jordana“ (u Vukovom prevodu Novog zaveta: Vitavara), odavno je hodočasničko odredište za hrišćane i deo je šire zone razvoja mesta Isusovog krštenja na istočnoj obali reke Jordan.
Planirano je da muzej bude otvoren 2030. godine, povodom dve hiljade godina od Hristovog krštenja, a zamišljen je kao kulturni i duhovni orijentir koji podstiče razmišljanje, učenje i kulturnu razmenu, istovremeno unapređujući iskustvo posete istorijskom lokalitetu.
Predlog biroa Níall McLaughlin Architects izabran je među finalistima gde su se našli i AAU Anastas, Heneghan Peng Architects, Studio Anne Holtrop, Tatiana Bilbao Estudio, Toshiko Mori Architects i Trahan Architects.
Otvoreni, stepenasto oblikovan pejzaž postepeno se uzdiže na krov, omogućavajući posetiocima da prelaze preko zgrade kao preko dela javnog prostora.
Pobedničko rešenje istaklo se prostornom naracijom koja uranja posetioce u doživljaj prostora, ali i senzitivnim odnosom prema pejzažu i susednom Unesko lokalitetu.
Organizovan kao putovanje u pravcu istok-zapad, muzej vodi posetioce iz sušnog vrtnog pejzaža u zgradu, preko vodene pukotine koja simbolizuje reku Jordan, a sve do zasađenog vrta koji označava završetak prostorne sekvence. Ova naracija dodatno je naglašena arhitektonskom i prostornom strategijom projekta.
Istočni i zapadni izlaz poravnati su linijom javnog trga, dok se otvoreni, stepenasto oblikovan pejzaž postepeno uzdiže na krov, omogućavajući posetiocima da prelaze preko zgrade kao preko dela javnog prostora. Sa ove uzdignute rute pruža se pogled na dolinu reke Jordana i istorijski hodočasnički put koji vodi ka mestu krštenja.
Lokalni kamen i tehnika nabijene zemlje
Zgrada je zamišljena kao niska struktura uklopljena u teren, izvedena lokalnim kamenom i tehnikom nabijene zemlje, inspirisanom tradicionalnom jordanskom arhitekturom, objasnile su irske arhitekte.
Društvena odgovornost i niskougljenična gradnja predstavljaju ključne komponente predloga. Tako dizajn naglašava upotrebu lokalne radne snage, znanja i materijala kako bi se smanjio ekološki uticaj i istovremeno podržala regionalna zanatska tradicija.
Nissen Richards Studio kroz varijacije svetla, zvuka i materijala stvara imerzivnu atmosferu zasnovanu na temama pustinje, vode i svedočanstva.
Tim NMLA podržavaju Engicon kao lokalni konsultant, inženjerski gigant Arup za studije dnevnog svetla i senki, i londonski Studio ZNA za dizajn osvetljenja.
Pejzažnu strategiju vodi Kim Wilkie Landscape, uvodeći ograđene vrtove zasađene autohtonim i mirisnim biljnim vrstama, čime se okolna divljina koristi kao okvir muzeja.
Postavku izložbe potpisuje Nissen Richards Studio, koji kroz varijacije svetla, zvuka i materijala stvara imerzivnu atmosferu zasnovanu na temama pustinje, vode i svedočanstva.
Kulturna destinacija od globalnog značaja
Konkurs je nadgledao savetodavni tim sastavljen od stručnjaka iz oblasti arhitekture, pejzažne arhitekture, zaštite nasleđa i muzejske prakse, među kojima su Tharwat Almasalha, Barry Bergdoll, Alia Al-Senussi, David B. Greenbaum, Ousama Gabi Ghannoum, Mónica Luengo, Leen A. Fakhoury i Aziz Husein.
Na daljem razvoju projekta, Fondacija će blisko sarađivati sa timom predvođenim biroom Níall McLaughlin Architects, u koordinaciji sa Uneskom, lokalnim zajednicama i međunarodnim partnerima, a očekuje se da muzej po završetku postane kulturna destinacija od globalnog značaja.
Kada je u pitanju savremena arhitektura, Nil Meklaflin nema konkurenciju. Da njegove kolege ulazu samo delic njegove energije dok projektuju i biraju investitore, ovaj svet bi bio drasticno bolje mesto.