Od enterijera do cele zgrade: Kako je nastao Agromarket u Kragujevcu
Projekat koji je započeo kao enterijerski zadatak prerastao je u celovito arhitektonsko rešenje, sa jasnom organizacijom, centralnom osovinom i dubokim ulaznim portikom.
Poslovni objekat Agromarketa u Kragujevcu, prema projektu studija Mapa Architects, razvijen je kao jedinstven sistem u kojem su funkcija, prostorna organizacija i arhitektonski izraz usklađeni u celinu.
Forma ne proizilazi iz želje za vizuelnim efektom, već iz odnosa između programa, konteksta i načina korišćenja prostora. Zato objekat ne nastupa kao izolovani artefakt, već kao jasno definisan front koji uspostavlja meru u prostoru i odnos prema okruženju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kako su arhitektura i enterijer objedinjeni u jedinstven projekat
Tim beogradskog studija Mapa Architects je inicijalno bio angažovan na dizajnu enterijera, ali se kroz analitički proces i niz radionica projekat organski razvio u širi zadatak, obuhvatajući arhitekturu kompletnog sklopa i celovit arhitektonski izraz poslovnog dela objekta.
„Ovakav razvoj omogućio je da se prostor sagleda integralno, kroz jedinstvenu prizmu funkcije, kretanja i iskustva korisnika. Arhitektura i enterijer nisu tretirani kao odvojeni slojevi, već kao međusobno uslovljeni sistemi, u kojima se prostorna organizacija, materijalizacija i radni procesi oblikuju kao koherentna celina“, objašnjava za Gradnju autor projekta, Predrag Milutinović.
Uvlačenje prizemlja formira duboki portik, gde senka, proporcija i zadržavanje postaju ključni elementi arhitektonskog izraza.
Osnovna dispozicija razvija se kroz izduženu, jasno čitljivu strukturu u kojoj centralno pozicioniran ulaz organizuje celinu kao uravnotežen sistem. Ulazna partija nije svedena na tačku pristupa, već je oblikovana kao prostorni prag – sekvenca u kojoj se spoljašnji ambijent postepeno transformiše u unutrašnji prostor.
„Uvlačenje prizemlja formira duboki portik, gde senka, proporcija i zadržavanje postaju ključni elementi arhitektonskog izraza. Ovaj prostor između nije samo funkcionalni prelaz, već iskustveni filter koji uvodi korisnika u logiku objekta“, objašnjava Milutinović.
Jasna i fleksibilna organizacija prostora
Iz ulazne zone razvija se longitudinalna unutrašnja osovina – kontinuirani komunikacioni prostor koji povezuje sve radne celine i funkcioniše kao unutrašnja ulica. Duž nje se smenjuju radni, zajednički i servisni sadržaji, čime se uspostavlja jasna, ali fleksibilna organizacija.
„Radni prostori pozicionirani su uz fasadni pojas, obezbeđujući optimalno prirodno osvetljenje i vizuelni kontakt sa spoljnim prostorom, dok su prateće funkcije grupisane u unutrašnjem sloju, formirajući stabilno i racionalno jezgro“, navodi beogradski arhitekta.
Ovakva podela, kako dodaje, nije samo tehničko rešenje, već prostorni princip koji omogućava različite režime korišćenja, od otvorenih radnih zona, preko poluformalnih prostora susreta, do zatvorenih celina za fokusiran rad.
Radni prostor kao platforma
Proširenja duž komunikacija i veći zajednički prostori oblikovani su kao aktivni elementi, mesta razmene i neformalnih interakcija, čime objekat prevazilazi klasičnu tipologiju kancelarije i uspostavlja model radne platforme, objašnjava Milutinović i nastavlja:
„Vertikalne komunikacije postavljene su kao jasno čitljivi i dostupni orijentiri u prostoru, dok centralno stepenište, oblikovano kao skulpturalni element, uvodi dinamiku u disciplinovanu strukturu enterijera. Njegova dijagonalna linija razbija ortogonalnost osnove i naglašava kretanje kao osnovni prostorni motiv“.
Centralno stepenište, oblikovano kao skulpturalni element, uvodi dinamiku u disciplinovanu strukturu enterijera.
Arhitektonski izraz dosledno prati ovu organizaciju. Fasada je definisana ritmičnim rasterom koji reflektuje unutrašnju strukturu, dok transparentnost prizemlja uspostavlja otvoren odnos sa okruženjem.
„Gornje etaže uvode kontrolisanu zatvorenost kroz disciplinovan okvir i slojevito tretirane ravni, gde se smicanja, uvučeni delovi i krovni elementi koriste kao suptilni korektiv volumena. Na taj način postiže se ravnoteža između linearnosti i prostorne artikulacije, između stabilnosti i dinamike“, kaže autor.
Staklo, beton i drvo u službi arhitektonskog izraza
Materijalizacija je svedena i dosledna – staklo, beton i drvo grade osnovni izraz objekta. Vidljivi konstruktivni elementi naglašavaju logiku građenja, dok topli taktilni slojevi ublažavaju njegovu rigidnost i uvode ljudsku meru. Fasadni omotač funkcioniše kao svetlosna membrana, filtrirajući spoljašnje uticaje i omogućavajući kontrolisanu transparentnost.
„Svetlo ima ključnu ulogu u formiranju prostora. Kroz kombinaciju direktnog i difuznog osvetljenja, enterijer se ne deli zidovima, već gradacijama svetlosti i senke. Duboki ulazni prostor, transparentni fasadni pojas i otvori u gornjim zonama zajedno oblikuju ambijent koji se menja tokom dana, naglašavajući prostornu dubinu i slojevitost“, navodi arhitekta.
Vegetacija ovde nije dekoracija, već sredstvo za uspostavljanje ravnoteže između radnog ambijenta i prirodnog konteksta, između kontrole i spontanosti.
Zeleni sloj integrisan je kao aktivan element arhitekture kroz kontakt sa spoljnim prostorom, kao i kroz diskretne intervencije u enterijeru i na krovnim nivoima. „Vegetacija ovde nije dekoracija, već sredstvo za uspostavljanje ravnoteže između radnog ambijenta i prirodnog konteksta, između kontrole i spontanosti“, dodaje Milutinović.
Na najvišoj etaži, objekat se dodatno otvara kroz zajedničke sadržaje i krovne prostore, koji, kako navodi autor, „predstavljaju produžetak osnovne ideje, rad kao iskustvo koje prevazilazi zatvoreni sistem i uključuje kontakt sa spoljnim okruženjem“.
Arhitektura koja prati funkciju
U celini, objekat Agromarketa u Kragujevcu osmišljen je sa ciljem da bude delo koje se može razumeti kao arhitektura toka, između spolja i unutra, između funkcije i izraza, između racionalnog i doživljajnog.
Predstavljajući savremen, komforan i prepoznatljiv radni ambijent po meri korisnika, njegova vrednost se mora tražiti u precizno uspostavljenim odnosima koji omogućavaju jasno, fleksibilno i dugoročno održivo korišćenje.
„Iako uslovljena prethodno zadatim sklopom, arhitektura je svedena i istovremeno ‘oslobođena’, mirna i jasna, trajna. To je arhitektura koja ne pokušava da bude drugačija, već da bude tačna i korisna, i upravo u toj tačnosti pronalazi svoj identitet“, kaže prvi čovek studija Mapa Architects.
Završna faza izgradnje
Objekat ulazi u završnu fazu realizacije, sa finalnim radovima koji zaokružuju njegov oblikovni i funkcionalni identitet. Useljenje i početak rada na novoj adresi planirani su za avgust ove godine, kaže za kraj Predrag Milutinović.
Grafički prilozi
Faktografija
Poslovni objekat kompanije Agromarket d.o.o.
Kragujevac
Agromarket d.o.o., Kragujevac
Mapa Architects
Predrag Milutinović
Olivera Stanković, M.Arch, Slađana Aničić, M.Arch
NORTH Eng., Subotica
2025.
