Direktor Zaha Hadid Architects pohvalio paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji
Patrik Šumaher izdvojio je srpski, kanadski, omanski i turski paviljon kao besprekorna parametarska/tektonska proširenja onoga što vidimo na izložbi u Arsenalu.
Arhitekta Patrik Šumaher, direktor proslavljenog britanskog studija Zaha Hadid Architects (ZHA), žestoko je iskritikovao prošlo izdanje Bijenala arhitekture u Veneciji, etiketiravši ga kao „antiarhitektonsko bijenale“ gde nacionalni paviljoni „odbijaju da prikažu rad svojih arhitekata“.
O ovogodišnjem, 19. izdanju Venecijanskog bijenala, Šumaher pak ima donekle pozitivnije mišljenje, navodeći da je izložba koju je Karlo Rati priredio u Arsenalu uzbudljiva za gledanje, te da predstavlja koherentan, istinski napredan prikaz arhitektonskih potencijala osnaženih tehnologijom 21. veka.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Oživljavanje umiruće discipline arhitekture
„[Na Bijenalu] postoje stotine dizajnerskih istraživačkih projekata koji se (skoro bez izuzetka) mogu najbolje okarakterisati – mojim rečima – kao studije i eksperimenti u tektonizmu (trenutnoj, najnaprednijoj fazi parametrizma). Ograničenje je možda to što izložba zaista isključivo prikazuje eksperimente i studije, a ne potpuno razvijene arhitektonske projekte“, naveo je Šumaher u objavi na Facebooku, te dodao:
„To može imati dva razloga: Još uvek nema mnogo zaista ubedljivih zgrada završenih u razmerama unutar paradigme tektonizma. Drugi razlog je taj što izložba – razumljivo – favorizuje iskustva u razmeri jedan na jedan u odnosu na dokumentovanje zgrada u punoj veličini putem medija poput filma, fotografije, modela, crteža itd. (Izuzetak je filmska dokumentacija tri ubedljiva projekta Open Architecture)“.
Šumaher je pritom izrazio nadu da bi ovogodišnja izložba mogla da predstavlja prekretnicu koja „doprinosi oživljavanju iscrpljene/umiruće discipline arhitekture, lišene diskurzivno-kritičkih povratnih informacija i potisnute ‘prosvećenom’ agendom ili agendom održivosti (ma koliko vrednom)“.
Srpski, kanadski, omanski i turski paviljon su besprekorna parametarska/tektonska proširenja onoga što vidimo u Arsenalu.
Kada su u pitanju nacionalni paviljoni, direktor ZHA navodi da je povratak arhitekture redak izuzetak, što se, po njegovom mišljenju, moglo i očekivati: „’Probuđena’ uzurpacija Bijenala je previše temeljno i sveprisutno ukorenjena. Međutim, izuzeci su značajni: srpski, kanadski, omanski i turski paviljon su besprekorna parametarska/tektonska proširenja onoga što vidimo u Arsenalu“ – kaže Šumaher .
Arhitekta napominje da neki drugi paviljoni (poput francuskog), za razliku od 2023. godine, predstavljaju arhitektonske projekte, dok rumunski, brazilski i hongkonški paviljon predstavljaju istorijsku arhitekturu, ali Šumaher smatra da bi prikazivanje aktuelnih radova imalo više smisla..
„Nažalost, međutim, većina nacionalnih paviljona je, još jednom, zapostavila arhitekturu dajući prostor alegorijama koje treba da izraze kuratorske poruke umesto da arhitektama zemalja učesnica pruži priliku da predstave svoj rad“ – zaključio je direktor Zaha Hadid Architects.
Pohvale i od Fostera
Reakcije na paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji su veoma pozitivne pa je tako i čuveni arhitekta Norman Foster posetio naš paviljon zajedno sa svojim timom, a fotografije njegove posete objavio je na svom Instagram profilu.
Podsetimo, rad pod nazivom „Rasplitanje – Novi prostori“ delo je interdisciplinarnog tima, a projekat ima za cilj da kolektivno izgradi i razgradi prostornu strukturu načinjenu od 100 kg pletiva, koje će se rasplitati na klupka od početka otvaranja izložbe pa sve do zatvaranja paviljona 23. novembra 2025. godine.
