Penthouse, dupleks i stan složene osnove: Tri tipologije koje menjaju savremeno stanovanje
U eri uniformisanosti tlocrta, ove tipologije nude drugačiju organizaciju prostora, viši nivo komfora i arhitektonska rešenja namenjena zahtevnijim korisnicima.
Savremena stambena arhitektura u Srbiji, a pre svega u Beogradu i Novom Sadu, prečesto se nalazi u procepu između investitorskih ambicija za maksimalnim profitom i stvarne potrebe čoveka za humanim, funkcionalnim prostorom.
Dok hiperprodukcija masovne novogradnje uglavnom nudi tipska, predvidiva i prilično monotona rešenja sa copy-paste osnovama, na domaćem tržištu nekretnina sve češće se izdvajaju specifične stambene tipologije koje iz korena menjaju pravila igre.
Kako bismo bolje razumeli stambene preferencije nove grupe korisnika i kupaca stanova, u nastavku ovog teksta analiziramo tri specifične stambene tipologije koje pomeraju granice standardnog višeporodičnog stanovanja i predstavljaju novi arhitektonski i projektantski izazov, ali i poželjno mesto stanovanja brojnih porodica i pojedinaca, a to su: penthouse, dupleks apartman i stan složene osnove. Ovo su njihove osnovne karakteristike.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Penthouse – Stan na krovu zgrade
Kada danas čujemo reč „penthouse“, prva asocijacija nam je apsolutni luksuz, prostrana terasa i pogled koji puca preko celog grada. Istorijski posmatrano, ovaj koncept organizacije stanova je nastao dvadesetih godina prošlog veka u Njujorku, tokom buma visokogradnje, kada su dotadašnji mračni tavanski prostori pod krovom pretvoreni u ekskluzivne stambene jedinice za nove korisnike.
Suštinski, penthouse predstavlja luksuzni stan na poslednjem spratu stambene zgrade koji se od ostatka objekta ne razlikuje samo po poziciji, već po potpuno drugačijem arhitektonskom kodu i organizaciji prostora.
Penthouse se od ostatka objekta ne razlikuje samo po poziciji, već po potpuno drugačijem arhitektonskom kodu i organizaciji prostora.
Ono što jedan penthouse čini autentičnim jeste pre svega njegova privatnost i direktna veza sa otvorenim prostorom. Za razliku od klasičnih stanova, on po pravilu zauzima celu etažu ili njen najveći deo, a prepoznatljiv je po prostranim, često kaskadnim terasama koje opasuju stan i funkcionišu kao produženi dnevni boravak na otvorenom.
Unutrašnjost karakterišu znatno viši plafoni, impresivne staklene površine od poda do plafona koje obezbeđuju obilje prirodnog svetla, kao i direktan pristup liftom koji stanare vodi sa parkinga pravo u njihov privatni foaje, bez susreta sa komšijama na hodniku.
Ono što jedan penthouse čini autentičnim jeste pre svega njegova privatnost i direktna veza sa otvorenim prostorom.
Međutim, danas neretko viđamo da se svaka novogradnja oglašava sa više „penthausa“ koji zapravo to nisu. Pravi penthouse zahteva vrhunski inženjering – od rešavanja kompleksnih termo i hidroizolacionih slojeva ravnog krova, preko naprednih HVAC sistema (grejanja i hlađenja) koji moraju da savladaju velike staklene površine, pa sve do pažljivo projektovane privatnosti gde ste zaštićeni od pogleda sa susednih objekata.
To nije samo stan na vrhu jedne stambene zgrade; to je specifična stambena tipologija koja spaja komfor porodične kuće i dvorišta sa svim prednostima života u gradskom centru ili kompaktno izgrađenim urbanim susedstvima.
Dupleks apartman – Stan na dve etaže
Kada u domaćem kontekstu izgovorimo reč „dupleks“, prva asocijacija je stan na dva nivoa koji unosi dinamiku porodične kuće u višeporodično stanovanje.
Istorijski i arhitektonski gledano, ovaj koncept je doživeo procvat u posleratnoj modernoj arhitekturi, a kod nas je postao izuzetno popularan kroz projekte Beogradske škole stanovanja, gde su dvoetažni stanovi projektovani kako bi se jasno razdvojile zone života.
Suštinski, dupleks predstavlja jednu stambenu jedinicu raspoređenu na dve etaže koje su povezane unutrašnjim stepeništem, nudeći potpuno drugačiji doživljaj prostora u poređenju sa klasičnim, jednolinijskim stanovima.
Ovaj koncept je doživeo procvat u posleratnoj modernoj arhitekturi, a kod nas je postao izuzetno popularan kroz projekte Beogradske škole stanovanja.
Glavna karakteristika i najveća prednost pravog dupleksa jeste njegova jasna funkcionalna zoniranost. Po pravilu, donji nivo je rezervisan za dnevne aktivnosti – prostrani dnevni boravak, kuhinju, trpezariju i toalet, dok se na gornjoj etaži nalazi noćna, privatna zona sa spavaćim sobama i glavnim kupatilom.
Ono što arhitektonski vizuelno definiše ovaj prostor i daje mu poseban šarm jeste unutrašnje stepenište, koje često funkcioniše kao skulpturalni element u enterijeru, kao i mogućnost formiranja galerija i prostora duple visine koji unose impresivnu količinu svetlosti i vazdušnosti u dnevnu zonu.
Iz ugla građevinske prakse i inženjeringa, dupleks apartman postavlja ozbiljne zahteve pred projektante i izvođače.
Ipak, iz ugla građevinske prakse i inženjeringa, dupleks apartman postavlja ozbiljne zahteve pred projektante i izvođače. Ključni izazov leži u pravilnom rešavanju vertikalnih komunikacija kako stepenište ne bi „pojelo“ previše korisne kvadrature, ali i u balansiranju HVAC sistema, budući da se topli vazduh prirodno podiže na gornji nivo, što zahteva precizno projektovano zonsko grejanje i hlađenje.
Kada je izveden po pravilima struke, dupleks apartman uspešno briše granicu između stana i kuće, pružajući stanarima neophodnu privatnost i prostranstvo u samom centru grada ili u sklopu velikih stambenih kompleksa.
Stanovi složene osnove – Kompleksne organizacione strukture
Kada govorimo o stanovima složene osnove, ulazimo u teren vrhunskog arhitektonskog projektovanja gde se napušta rigidna, ortogonalna geometrija i klasičan raspored prostorija.
Istorijski gledano, ova tipologija je doživela svoj procvat u periodu posleratnog modernizma i zlatnog doba Beogradske škole stanovanja, kada su arhitekte kroz inovativna prostorna rešenja pokušavale da izvuku maksimum funkcionalnosti i svetlosti na kompleksnim parcelama.
Za razliku od tipskih, pravougaonih stanova na koje smo navikli u masovnoj novogradnji, stanovi složene osnove donose razuđenu geometriju – bilo kroz uvođenje polunivoa (split-level), trapeznih i polukružnih formi, ili kroz specifična rešenja u obliku slova L, T ili U.
Unutrašnja komunikacija je često rešena kroz takozvanu „kružnu vezu“, gde se iz jedne prostorije može preći u drugu na više načina.
Glavna karakteristika ovih stanova jeste njihova dinamična i fluidna organizacija prostora, koja omogućava savršeno zoniranje čak i bez klasičnih pregradnih zidova.
Zbog specifičnog oblika osnove, ovakve stambene jedinice gotovo uvek imaju višestranu orijentaciju, što arhitektama otvara prostor za formiranje dubokih vizura i maksimalno iskorišćavanje prirodnog osvetljenja tokom celog dana.
Unutrašnja komunikacija je često rešena kroz takozvanu „kružnu vezu“, gde se iz jedne prostorije može preći u drugu na više načina, dok se uglovi i niše nastali lomljenjem osnove pretvaraju u funkcionalne mikro-ambijente, poput ugradnih plakara, radnih kutaka ili intimnih biblioteka.
Stan složene osnove nudi neprevaziđen karakter i prostorni komfor koji se danas, u eri uniformisanih investitorskih tlocrta, sve ređe sreće.
Sa inženjerske i izvođačke strane, međutim, stanovi složene osnove predstavljaju ozbiljan profesionalni izazov. Projektovanje instalacionih vertikala, ventilacionih kanala i sistema grejanja i hlađenja u razuđenoj geometriji zahteva hiruršku preciznost kako se ne bi ugrozila funkcionalnost stambenog sklopa objekta.
Takođe, opremanje ovakvih prostora je nemoguće zamisliti sa tipskim, komadnim nameštajem, pa enterijerska rešenja po pravilu zahtevaju izradu elemenata po meri koji prate specifične uglove zidova.
Ipak, za sve one koji cene autentičnu arhitekturu, stan složene osnove nudi neprevaziđen karakter i prostorni komfor koji se danas, u eri uniformisanih investitorskih tlocrta, sve ređe sreće.
Arhitektura sa karakterom
Na kraju, kada sve sagledamo u celosti, bez obzira na to da li vas privlači statusni simbol penthausa, vertikalna dinamika dupleksa ili razigrana prostorna igra u stanovima složene osnove, ključ uspeha svake savremene stambene tipologije leži isključivo u doslednom poštovanju pravila struke i zadovoljavanju potrebe nove grupe korisnika.
Domaće tržište nekretnina pati od ozbiljne inflacije zvučnih termina kao što je „luksuzni stan“ i „luksuzno stanovanje“, gde se svaka etaža na vrhu ili stan sa unutrašnjim stepenicama, ili neki malo bolje opremljen stan bez pokrića proglašavaju luksuzom, ali ozbiljna inženjerska praksa jasno povlači granicu između jeftinih marketinških trikova i stvarnog prostornog kvaliteta.
Projektovati i izvesti stanove savremenih stambenih tipologija zahteva bogato arhitektonsko iskustvo, napredne HVAC sisteme i ozbiljna finansijska ulaganja, ali krajnji rezultat uvek opravda investiciju.
Izbor ovakvih prostora kao mesta stanovanja zato nije samo stvar prestiža ili estetike, već svesna odluka pojedinca da ne pristane na prosek, dokazujući da arhitektura s karakterom dugoročno uvek pobeđuje investitorske kompromise.
Grafički prilozi
Srodni tekstovi sa portala Dizajn enterijera:
- Kako je beogradski stan iz 70-ih adaptiran po meri šestočlane porodice
- Zavirite u stan od 245 kvadrata na Dedinju koji prevazilazi okvire očekivanog luksuza
- Evo kako je za dva i po meseca opremljen kompletan penthaus u Novom Dorćolu
- Penthouse 7.1: Savremeni spoj elegancije, komfora i održivosti u srcu Podgorice
- Moderan porodični dupleks u Novom Sadu
- Ovim dupleksom u Beogradu dominiraju elementi rađeni po meri
- Ekskluzivnost na vrhuncu: Enterijer dupleks apartmana u BW Terraces
