Novo lice Slavije: Umesto parkinga stižu kulturni i komercijalni sadržaji

Objekat kulture će primarno biti namenjen biblioteci, dok se ostatak prostora može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka i sl.

Grad Beograd oglasio je ovih dana javnu prezentaciju Nacrta izmena i dopuna plana detaljne regulacije blokova 15 i 16, između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija.

Naručilac plana je Vasa Vitorović iz Beograda, nosilac izrade je beogradski Urbanistički centar d.o.o, a ovim dokumentom, na prostoru parkinga na Slaviji, planirana je i izgradnja komercijalnih sadržaja i objekta kulture.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kod Mostarske petlje Harvinter planira izgradnju četvorospratnice
• Kod Dušanovačkog platoa u planu blok stambenih zgrada na mestu kuća

Efikasnije korišćenje gradskog zemljišta

Kako se navodi u nacrtu, cilj izrade plana je da se kroz sagledavanje prostornih mogućnosti lokacije, njenog neposrednog i šireg okruženja, optimalno iskoriste mogućnosti ovog prostora i efikasnije koristi gradsko građevinsko zemljište.

Granicom izmena i dopuna plana obuhvaćen je prostor na ukupnoj površini od 3,16 ha sa vezama sa postojećom i planiranom infrastrukturom.

Prostor je planskim rešenjem podeljen u dve celine – celinu nove izgradnje i celinu zone sanacije.

Prostor je planskim rešenjem podeljen u dve celine – celinu nove izgradnje (prostor uz Makenzijevu) i celinu zone sanacije (preostali prostor blokova).

Zona planirane izgradnje nalazi se duž Makenzijeve ulice na sada neizgrađenim parcelama, kao i na parcelama u kontaktnom području Makenzijeve ulice, u ulici Prote Mateje i Alekse Nenadovića.

Ustanova kulture na skoro sedam ari

Kako je navedeno u planu, predviđa se da komercijalni sadržaji umesto sadašnjih 16 ari i 40 m², zauzimaju 63 ara i 45 m², kao i da se na 6 ari i 87 m² izgradi ustanova kulture.

Prema nacrtu plana, na ovom prostoru neće biti postojećih površina za parking, a ostali parametri, poput površina za stanovanje i saobraćajnica, neće biti bitno menjani.

Planirana je površina za objekat kulture sa javnom površinom u funkciji saobraćaja – pristupnom saobraćajnicom u funkciji parkinga i pristupa planiranim objektima.

Objekat će primarno biti namenjen biblioteci, a ostatak prostora se može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka i sl.

Objekat će primarno biti namenjen biblioteci od 300 m², sa osnovnim fondom od 50.000 knjiga, internet-čitaonicom i jednim otvorenim višenamenskim prostorom, koji bi se mogao koristiti za manje kulturne skupove, priredbe ili izložbe.

Ostatak prostora se može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka i sl. Planirana BRGP je maksimalno 700 metara kvadratnih, a maksimalna spratnost P+3+Ps, navodi se u nacrtu.

Adekvatno obeležavanje „Sale mira“

U planu se navodi i da je zbog posebnog značaja spomenika kulture „Sala mira“, koji je u vreme svog nastanka imala u društvenom, socijalnom i urbanističkom razvoju Beograda i Srbije i zbog kojih je i proglašena za spomenik kulture obavezno njeno adekvatno obeležavanje.

„Uzimajući u obzir činjenicu da je originalni objekat porušen, u cilju zaštite ‘duha mesta’, na pogodnom mestu u okviru novog arhitektonskog sklopa, planirati prostor (salu) sa polivalentnom namenom i kompatibilnim sadržajima, opredeljen za javne skupove, debate, izložbe, tribine i drugo“ – kaže se u nacrtu plana.

U okviru novog objekta na adekvatan način obeležiti sećanje na uklonjeni spomenik kulture i njegov istorijski značaj.

Prema planu, salu je potrebni orijentisati prema reprezentativnim otvorenim prostorima u okviru kompleksa – platou na uglu Beogradske i Trga Slavija, pešačkoj vezi između ulica Beogradske i Prote Mateje ili javnim prostorima i atrijumima u unutrašnjosti kompleksa.

„U okviru novog objekta na adekvatan način obeležiti sećanje na uklonjeni spomenik kulture i njegov istorijski značaj“ – navodi se u planu.

Kako se dodaje u dokumentaciji, koja se na javnom uvidu nalazi do 26. jula, precizno definisanje položaja i načina rekonstrukcije „Sale mira“ biće utvrđeno putem javnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa.