Pobedničko rešenje stiže iz Beograda
Izdvojeno, Konkursi

Novi simbol grada na Vrbasu: Arhitekte iz Beograda pobedile na konkursu za kongresni centar u Banja Luci

Mlade arhitekte Miloš Jokić, Nenad Stijović, Nikola Gjorgjievski i Stefan Ilić sa saradnicima, osvojili su Prvu nagradu na međunarodnom Konkursu za kongresni centar u Banja Luci.

Nova multi-funkcionalna dvorana, svojom naglašenom vertikalnošću i obilnim kulturnim programom, zamišlja se kao nova reperna tačka u zapuštenoj gradskoj matrici.

Na početku godine, grad Banja Luka raspisao je međunarodni konkurs za izradu idejnog rešenja multi-funkcionalnog kongresno-konferencijskog centra, u nastojanju da dobije najbolje predloge za izgradnju jednog od budućih simbola grada na Vrbasu. Na konkursu je pristiglo čak 110 radova iz čitavog sveta, a najbolje rešenje predložile su mladi projektanti iz Beograda.

Stvaranje nove ikone grada

Ivan Rašković, glavni gradski arhitekta Banja Luke, precizirao je da je buduća dvorana zamišljena kao multi-funkcionalani centar čiji je cilj da objedini više sadržaja i Banja Luci (konačno) podari dvoranu koja bi imala optimalne kapacitete za održavanje velikih kongresa i konferencija. Strateški plan je da u okviru kompleksa bude kongresno-koncertni centar sa oko 1.500 mesta, mala koncertna dvorana do 200 mesta, kao i pozorište za oko 700 gledalaca. Kao da to nije malo, planiran je i radni prostor filharmonije, izložbeni i administrativni deo, press centar, restorani, kafei, podzemna garaža…

Na konkursu je pristiglo čak 110 radova iz čitavog sveta, a najbolje rešenje predložile su mladi projektanti iz Beograda.

U zvaničnom saopštenju, precizira se da je ideja konkursa da Banja Luka dobije jedan multi-funkcionalni prostor, za povezivanje različitih kulturnih delatnosti, a sve u cilju pravljenja iskoraka u strateškoj viziji grada. „Kulturna ponuda se ovim sadržajem proširuje, pa se stvaraju optimalni uslovi za razvoj koncertne, baletske i operske umjetnosti, jer su postojeći kapaciteti u gradu odavno prevaziđeni u tehnološkom i parametarskom aspektu“ – navodi se u saopštenju. Međutim, reklo bi se da se izborom rešenja istupilo 100 koraka u strateškoj viziji grada.

Objekat spektakla

Može se reći da je cilj Konkursa bio da se pronađe rešenje za postizanje takozvanog Bilbao efekata. „Objekti kulturne namene su transformisali gradove, kreirajući fizičke repere, kako po svom arhitektonskom značaju, tako i unutar mentalnih mapa stanovništva. Oni su fundamentalno promenili načine funkcionisanja gradova, njegovu strukturnu i organizacionu matricu i uzdigli metropole na kulturološkom planu“ – navode autori. Mlade arhitekte prepoznale su nameru gradske uprave i ponudili spektakularno rešenje koje, po stepenu svoje ozbiljnosti i načinu prezentacije, deluje kao da je radio neki holandski biro.

Svojom naglašenom vertikalnošću, centar postaje nova reperna tačka u gradskoj matrici – vizuelno i sadržajno.

Nova multi-funkcionalna dvorana, svojom naglašenom vertikalnošću i obilnim kulturnim programom, postaje nova reperna tačka u gradskoj matrici – vizuelno i sadržajno. „Da bismo kreirali javni prostor koji će pružiti kvalitet ‘foruma’, ali i povezati zeleni pojas koji se proteže pejzažem, odlučili smo se za kreiranje vertikalne interpretacije prostora koji se tradicionalno razvija po horizontali. Sa pozicioniranjem glavnog ulaza ka jugu, odnosno ka Bulevaru Olimpijskih pobjednika, otvorili smo prvu trećinu parcele za potrebe kreiranja platoa – trga.“ Prema načinu prezentacije i vizuelnim standardima, može se reći da je predloženo rešenje pod snažnim uticajem savremene holandske arhitekture i dijagramskog projektovanja, pre svega stvaralaštva Rem Kolhasa.

Presek 1

Hibridno jedinstvo – Najbolje od oba sveta

Tragajući za jasnim funkcionalnim sklopom i za vertikalnim razvojem prostornih i programskih celina, autorski tim razvio je dvojaki koncept, simboličku i oblikovanu dvostrukost, koja je dovela do odluke da se objekat podeli na Opera di Natura i Opera di Mano.

„Prva kuća (Opera di Natura) predstavlja organizam objekta, mašinu koja ima dovoljno potrebnih informacija i koja u morfološkom smislu čini temelj celine. Druga kuća (Opera di Mano) predstavlja manifestaciju kreiranog spektakla, tvorevinu u kojoj se prepliću dizajn, tehnologija i najfinije umetnosti, kroz fizičku relikviju umetničkog dela.“ Arhitekte koketiraju na relaciji između ekonomičnog i utilitarnog naspram spektakularnog i senzacionog, naglašavajući da je savremeni kulturni identitet Banja Luke deo bogate evropske pozorišne tradicije.

Opera di Natura, u programskom smislu, objedinjuje sve neophodne celine, od dekorskih skladišta, probnih soba, garderobe, baletskih sala, studija, parkinga, kancelarija i ostalih potrebnih prostorija, dok kulminira s operskom kućom u svom jezgru. Korpusi backstage-a i opere pozicionirani su tako da definišu morfološku granicu koja deli dve programske celine.

Opera di Mano, u programskom smislu, je strukturalna čipka koja objedinjuje glavni restoran, malu i veliku koncertnu dvoranu, koncipirajući oličenja užitka kao krunu objekta. Pored navedenih, unutar tranzitne zone nalaze se restorani nacionalnih kuhinja, otvoreni muzej i zeleni balkoni. Posetioci kreiraju rutu kojom dolaze do željenog odredišta, pažljivo usmeravani, a ipak sa mnogo mogućnosti za istraživanje i kreiranje specifičnih korisničkih iskustava kroz plutajući prostor.

Fazna izgradnja

Predlog rešenja kao objekta iz dve celine omogućava njegovu faznu izgradnju – barem u mašti. U prvoj fazi, predviđa se gradnja pozorišta sa svojim pratećim sadržajima, prostorima filharmonije, kuhinjom, administracijom, medija centrom, sa delom muzejskih i ugostiteljskih sadržaja.

Druga faza predviđa ekstenziju prethodno dilatiranih jezgara po vertikali. Za koje se kasnije vezuje kompletan konstruktivni sklop drugog dela kuće, u kojem su projektovani sadržaji koji treba da zaokruže program centar. Dodatni sadržaji uključuju veliku kongresno-koncertnu dvoranu, malu koncertnu dvoranu, kao i proširenje muzejskih i ugostiteljskih sadržaja.

Na prvi pogled deluje kao ekonomično rešenje, ali treba uzeti u razmatranje da prva faza podrazumeva predimenzionisane konstrukcije, kapaciteta instalacija i parkinga, uz možda obećanje da će se nadogradnja desiti – jednog dana.

Konstrukcija donjeg aneksa je od masivnih AB zidova sa velikim konzolnim prepustom, koji se nadvijaju nad ulaznom zonom.

Objekat se temelji na masivnoj kaskadiranoj ploči. Podrumski zidovi i stubovi su armirano-betonski i sa temeljnom pločom i pločom prizemlja formiraju odgovarajući postament za nadzemnu konstrukciju objekta – čije proporcije i razmera uopšte nisu zanemarljive.

Konstrukcija donjeg aneksa je od masivnih armirano-betonskih zidova sa velikim konzolnim prepustom, koji se nadvijaju nad ulaznom zonom. Prepust je formiran od fasadnog masivnog zida koji je okačen na konzolno prepuštene rešetke, sa dela objekta koji formira pretprostore gledališta. Prepust je ukrućen u horizontalnom pravcu upravnom na fasadu galerijama za kretanje posetilaca. Rešetke su svojim drugim krajem oslonjene na prednji zid binskog prostora.

Na četiri kolosalna AB jezgra postavljen je gornji aneks objekta. Tavanice gornjeg aneksa su udvojene ploče sa rebrima koja formiraju kasete. Kasetirane tavanice se oslanjaju na samo četiri mega-jezgra, te je njihova visina možda neracionalna iz ugla isplativosti tehničkog rešenja.

Koliko će sve to da košta?

Delimično, po konceptu i pojavnosti, Kongresni centar u Banja Luci podseća na Filharmoniju u Hamburgu. Da napomenemo, Filhamonija na Labi gradila se preko deset godina. Njena gradnja je bila propraćena brojnim skandalima, a budžet je probijen više puta. Prvobitni troškovi gradnje zdanja švajcarskog arhitektonskog studija Herzog&Meuron trebalo je da iznose 77 miliona evra. Na kraju, cena se više nego udeseterostručila. Konačni troškovi popeli su se na 789 miliona evra.

Da li će čelnici Banja Luke uspeti da ispoštuju predviđene rokove i budžete, da li su lokalni biroi u stanju da razrade izvođački projekat za ovoliku grdosiju, i da li će se koncertna dvorana ikada sagraditi – ostaje nam da vidimo.

Pogledajte video:

Fotogalerija

Situacija
Situacija
Kompozicioni plan
Kompozicioni plan
Osnova prizemlja
Osnova prizemlja
Presek 1
Presek 1
Presek 2
Presek 2
Koncept
Koncept
Pobedničko rešenje stiže iz Beograda
Pobedničko rešenje stiže iz Beograda

 

Druga nagrada

Drugu nagradu osvojio je autorski tim zagrebačkog arhitektonskog biroa „BIRO space society“ u sastavu: Hrvoje ArbanasSaša Košuta, Mario Kralj, Dora Lončarić i Vana Pavlić.

 

 

Treća nagrada

Treća nagrada ide u ruke auroskom timu iz Beograda u sastavu: Slađana Milivojević, Milan Đurić, Dejan Miletić, Aleksandru Vuja, Predrag Živković, Selma Lazović, Milena Dimitrić, Saša Dimitrić, i Tihomir Dičić.

 

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

8 komentara

  1. Anton

    Impresivno rešenje, a i odličan članak koji je jasno naglasio njegove vrline i moguće mane, sa primerenim provlačenjem paralele sa operom u Hamburgu.

  2. Miša

    Kanta na kanti, a između ništa.

  3. Glisha

    Već vidim da od ovoga neće biti ništa, a na prvi pogled mi se više dopadaju druga dva rešenja. Ovo me podseća na futurističku arhitekturu dalekog istoka za koju nisam siguran u kojoj meri odgovara duhu jednog evropskog grada.

  4. Milan

    Slazem se sa Glisom.Druga dva resenja se bolje uklapaju u celovitost okolne structure koja bi jednog dana mogla da prati ovakvo zdanje.Sta vise,deluje mi i kao bolja opcija zbog vece iskoriscenosti prostora.Mozda i vece energetske efikasnosti.

  5. Dragan Markovich

    Meni deluje kao neka fantazija. Plus, kao što je to Milan napomenuo, pitanje energetske efikasnosti je jako diskutabilno. Ogroman deo fasade je staklen – pa će prostor sigurno pregrevati leti, a uvođenje elemenata koji bi to sprečili bi korenito promenili rešenje. Verovatno, sve je izgovor da se napravi jedno prizemno, kompromisno rešenje, kao što je I FAZA projekta – što i nije neka arhitektura, ali je programski dobro rešena.

  6. miki

    strašno koliko se zaostaje u idejama i trendovima! jezivo!
    ovo je katastrofa u najavi!

  7. Bosko

    Pise se u Banjoj Luci, Banje Luke itd, promjena padeza se odnosi na obe rijeci. Naravno da ne govorite u Novi Sadu ili slicno. Ispadate neozbiljni sa ovakvim propustima, iako je ovo mozda najrasprostranjenija greska ‘iz drugog plana’ (u prvom planu su neda neznam i slicno) u nasem jeziku, jer ljude vjerovatno zbunjuje to sto se moze pisati Banjaluci ali ISKLJUCIVO kada su obe rijeci sastavljene.
    Obratite paznju, ja sam iz BanjE Luke(ili Banjaluke) i dosta ljudi iz svog grada ne zna da promjeni po padezima naziv istog tog grada, ali opet nivo vaseg sajta i pisanja bi trebao biti iznad ovakvih gluposti. Jezivo je procitati clanak koji u ogromnom naslovu vec ima jednu takvu ociglednu gramaticku gresko.

    Inace sajt je super, iako po profesiji nisam arhitekta i uopsteno nemam veze sa gradjevinom rado citam vase objave! Dragane nije nista na licnoj bazi, dobar si momak trudis se i imas taj lijep odnos sa citaocima i koliko vidim postuje se svacije misljenje i to je stvarno lijepa stvar.

    Sto se tice samog projekta, postoji vise nepoznanica i maglovitih, pa moze se reci i nejasnih stvari.

    Kao prvu stvar bih izdvojio to sto ovakve pompezne najave od vlastodrzaca i njihovih saradnika u sustini predstavljaju prasinu u oci, gdje se najavljuju odrzavanje nekakvih opera i slicnih stvari. Morate racunati da su sekod nas u gradu znali desavati ‘propusti’ gdje se u sali KC Banski Dvor, gdje moze stati do nekih 3 stotine ljudi, neki vrhunski (svjetski poznati) muzicari znali svirati pred polu praznom salom, pa se onda postavlja logicno pitanje -> zbog cega se gradi dvorana od 1500 mjesta i da li je to uopste za koncerte kulturnog sadrzaja ili su to pak vec svima znani muzicari ‘sumnjivog morala’.. Najcesce su sale pune iskljucivo u situacijama kada su pozivnice besplatne, te nasoj razmazenoj publici nije bitno ‘uloziti sredstva’ da bi cula i pogledala nesto, a u ovakvom gradu, kada se sve zbroji, zaista je gostovalo sjajnih imena.

    Druga stvar koji bih izdvojio jeste pozoriste sa 700 sjedecih mjesta u gradu u kojem se ‘otimaju’ karte jedino kada igra „Gospodja ministarka“ sa Sekom Sabljic i kada su odredjene premijere jer u ‘mahali’ na premijerama i na nekim velikim dogadjajima kakva je predstava sa Sekom Sabljic ‘svi zele biti vidjeni’. Iako pozoriste radi dobro, imamo dobre glumce, pokrenula se i nekakva filmska industrija, za grad kakav je nas 700 mjesta je misaona imenica da se puni pa cak i svake sedmice, a kamoli svaki drugi – treci dan. Problem je sto se ide na ‘mazanje ociju’ taktiku, u smislu bitno je da je tu dvorana od 700 mjesta, a to sto se pozoristima duguje, to sto je filmska industrija talenat i entuzijazam pojedinaca, to sto mladi apsolutno nisu edukovani i recimo to sto je pozorisna kultura malo iznad nule (pricanje tokom predstave, suskanje, cak i dobacivanje glumcima – sve sam ovo licno dozivio) to nikom nista.

    Treca stvar i kao mozda najbitnija, nazalost se mora spomenuti, jeste sam sastav vlasti kao i trenutna politicka situacija kod nas. Kako se ovo moze odraziti na samu izgradnju ovakvih gradjevina ? Problem je sledeci, prvo trenutna vlast je sastavljena uglavnom od tzv. ‘djudja’, ‘lola’ ili da budem precizniji od seljacina, koji naravno sluha za kulturu imaju jako malo, te se postavlja logicno pitanje koliko ce oni uopste biti otvoreni i blagonaklonjeni prema odobravanju sredstava za ovakvu stvar, bez ‘ogradjivanja’ za svoj dzep. Ako kao primjer stavljate jedan Hamburg i ako su takve intrige pratile izgradnju njihove koncertne dvorane onda postoji utemeljena bojazan da ce ovo biti jezivo uzasan projekat, koje sam Bog zna kakve ce sve intrige pratiti.
    Sta je takodjer problem a tice se politike i vlasti ? Problem je eventualno promjena trenutne vlasti, jer kod nas kao i kod vas u Srbiji ne postoji politicka strategija drzave, zemlje ili grada, vec se to svodi na zelje stranke koja je trenutno na vlasti, te se lako moze desiti da sta ‘ovi’ hoce ‘oni’ shvataju kao nesto uzasno i obratno.

    Pozdrav od Boska iz BanjE Luke.

  8. Dragan Markovich

    Ćao, Boško 😀

    Nikad mi nije bilo jasno da li se pravilno piše Banja Luka ili Banjaluka. Izgleda da je ljudima bilo teško da dođu dogovoro i saglasja – kako po imenu grada, tako i mnogo čemu drugom 😀

    Svaki komentar je dobrodošao. Voleo bih da ih je više.

Оставите одговор

Obavezna polja *