Uređeni ulaz u pasaž, Beč, Foto: Milja Mladenović
Urbanizam

Skriveni grad unutar grada – pasaži i prolazi

Postoji bezbroj načina na koje gradovi s nama komuniciraju i pokušavaju da nam ispričaju svoju priču, dočaraju posetiocima svoj duh. Postoji i jezik grada kojim on komunicira samo sa svojim stanovništvom.

Paralelno postoji nekoliko života grada. Jedan od tih života je javni život kojim grad komunicira sa svojim posetiocima. Taj lik grada ispunjen je zaslepljujućim svetlima, reklamama, bučnim ulicama koje napadaju sva čula, sa ciljem da zadive.

Drugi život grada je onaj intiman, samo između grada i njegovih stanovnika. Od malih nogu počinjemo da pronalazimo i koristimo neke svoje prostore grada, prostore koji nisu svima vidljivi. One prostore koji godinama upijaju, a potom pričaju neke naše priče.

Jedna od specifičnosti života u gradovima su različite mentalne mape stanovnika i posetilaca. Dok posetioci koriste glavne ulice kao precizne pravce kretanja, stanovnici koriste pasaže i prolaze, koji im omogućavaju da prekrate put, ali i da izbegnu gužvu u frekventnim ulicama.

Glavne pešačke komunikacije (plavo) oko Knez Mihailove, sa pasažima (crveno) i tačkama njihovog ukrštanja, Autorka: Milja Mladenović

Protok korisnika je taman toliki da prolazu da specifičan život, a da ni u jednom momentu ne izađe iz okvira intime grada i stanovnika.

Lako je posetioce gradova prepoznati kako sporo i neodređeno hodaju glavnim ulicama, bulevarima i platoima, a tek ponegde im put preseče po neki „lokalac“, pojavi se iz jedne zgrade i uskoči u drugu, prekoputa. Prateći ga pogledom, posetilac tada otkriva jedan novi, skriveni ambijent, koji se potpuno razlikuje od svog okruženja.

Pasaži i prolazi imaju veoma značajnu ulogu u smanjivanju zagušenosti trotoara i pešačkih ulica, tako što nude drugačije pravce kretanja, kojim povezuju mesta visoke frekventnosti. Baš zbog karakteristike prolaza da njih koristi gotovo isključivo lokalno stanovništvo, u njima nema gužvi, i ambijent koji kreiraju mora biti u skladu sa potrebama njihovih korisnika.

Dok gradske saobraćajnice karakterišu visoka frekventnost, buka, zagađenost i gužve, prolazi koji se između njih nalaze pokazuju potpuno drugačije vrednosti. Gužvi nema, zagađenost je znatno niža, a protok korisnika je taman toliki da prolazu da specifičan život, a da ni u jednom momentu ne izađe iz okvira intime grada i stanovnika.

Pasaž na Terazijama, Foto: Milja Mladenović

Prosecanjem staza kroz objekte, znatno je skraćeno kretanje između tačaka u gradu, jer je izbegnuta potreba da se čitavi blokovi zaobilaze. Zahvaljujući ovom procesu, gradovi dobijaju svoja „tajna javna mesta“, koja poznaju samo ljudi koji ih koriste. Na ovaj način, obrazuje se grad u gradu. Javni i skriveni grad jedva da imaju zajedničke staze, prostore i trgove, a sve vreme žive prepleteni.

Arhitektura prolaza

Kada se govori o arhitektonskom oblikovanju pasaža, i ulozi koju imaju u urbanističkom projektovanju, potrebno je uspostaviti tipološke odrednice i klasifikovati prolaze prema njima. U urbanističkom projektovanju mogu se identifikovati dva tipa – pasaži koji formiraju prečice između dve ulice, i pasaži koji vode do unutrašnjih dvorišta gradskih blokova.

U zavisnosti od tipa, dalje se mogu odrediti i prepoznati i sadržaji koji se u prolazima mogu naći, pa često pasaži-prečice dobijaju prodavnice ili barove, kojima se podstiče zadržavanje, i stvaraju mesta za „tajni javni život“ između zgrada. Pasaži koji vode do drugih javnih prostora najčešće svoju komunikaciju sa korisnicima obavljaju kao vizuelno atraktivni, dok se diverzitet sadržaja prepušta dvorištu kao polujavnom prostoru.

Pasaž u Krunskoj ulici, Foto: Milja Mladenović

Pasaži često dobijaju prodavnice ili barove, kojima se podstiče zadržavanje, i stvaraju mesta za „tajni javni život“ između zgrada.

U oba slučaja, primetna je značajna razlika u ambijentima koji se stvaraju, odnosno prekidaju, uvođenjem pasaža. Bilo da je u pitanju bogaćenje vizuelnog jezika uličnog fronta, čiji kontinuitet prekida šarenilo pasaža, ili oblikovanje prostora svakodnevice koji su izolovani od uobičajenog gradskog jezgra, može se primetiti kako i na osnovu urbanističkih parametara i frekventnosti korišćenja, ovi prostori predstavljaju mikrosistem unutar grada, koji funkcioniše na drugačiji način.

Sudar ambijenata javnog i skrivenog grada

Posmatrajući primere pasaža u Beogradu, moguće je izdvojiti dve grupe pasaža kao primere potpunih kontrasta okruženju, kroz koje se mogu analizirati osnovne tipološke podele pasaža i prolaza. Jednu grupu za analizu čine pasaži čiji sistem kretanja „preseca“ Knez Mihailovu, dok drugu grupu čini sistem prolaza koji povezuju Kičevsku i Beogradsku ulicu na Vračaru.

Upravo na osnovu prve tipološke podele, grupa pasaža oko Knez Mihailove pripada tipu pasaža koji povezuju paralelne ulice, dok prolazi na Vračaru tipološki pripadaju dvorišnom sistemu prolaza. Slične tipološke karakteristike mogu se prepoznati i na drugim prolazima u Beogradu, poput Čavketovog pasaža ili Čumićevog sokačeta.

U oba slučaja primetan je potpuni kontrast okruženju. Posmatrajući frontove Knez Mihailove, kojima dominiraju izlozi prodavnica, pasaži se mogu uočiti kao „prekidi“ u kontinualnim potezima izloga, gde se otvaraju pogledi ka paralelnim ulicama, ili unutrašnjostima objekata kroz koje pasaži vode.

U tom sistemu pasaža najpoznatiji je Spasićev pasaž koji je jedan od najstarijih uređenih pasaža u urbanom tkivu centra Beograda. Iako se arhitektura objekata koji čine obode ovog pasaža značajno promenila u prethodnih sto godina, nadogradnjom više spratova, zbog svoje lokacije je on i dalje jedan od retkih iole održavanih pasaža u Beogradu.

Spasićev pasaž, Foto: Milja Mladenović

Spasićev pasaž jedan je od najstarijih uređenih pasaža u urbanom tkivu centra Beograda.

Kao suprotnost ovim pasažima, koji predstavljaju prečice preko glavne pešačke zone, prolazi na Vračaru obuhvataju i celine unutrašnjih dvorišta. Upravo zbog ove karakteristike, posmatrani sa frontova ulica koje povezuju, prolazi između Kičevske i Beogradske ulice mogu se tretirati kao male oaze društvenog života u gustom stambenom tkivu.

Sistem pešačkih prolaza (crveno) na Vračaru sa tačkama ukrštanja sa glavnim saobraćajnicama (plavo), Autorka: Milja Mladenović

Pitanje bezbednosti

Za razliku od pasaža u pešačkom jezgru, ovi prolazi su najčešće neuređeni, i ambijenti koji ih čine nastali su spontano. Iako omogućavaju kretanje najbržim pravcima duž vračarskih blokova paralelnih sa Krunskom ulicom, zbog odsustva arhitektonskog izraza koji bi ih činio atraktivnim, ovi prolazi retko nude ambijentalne detalje koji bi ih činili bezbednijim.

Prolaz između Kumanovske i Braće Nedić, Foto: Milja Mladenović

Odsustvo vizuelnog naglašavanja „vrata“ pasaža dovodi do toga da ove pasaže prolaznici češće izbegavaju.

Ukoliko bi se ovi prolazi poredili sa prostorima slične tipologije u Beču ili Berlinu, moglo bi se primetiti da upravo odsustvo vizuelnog naglašavanja „vrata“ pasaža dovodi do toga da ih prolaznici češće izbegavaju. Minimalnim arhitektonskim intervencijama i uličnim instalacijama, ovaj sistem prolaza mogao bi da postane jedan od najatraktivnijih delova svakodnevice stanovnika Vračara.

Ovu potrebu za uređenjem prepoznali su i stanari, koji samostalnim intervencijama doprinose stvaranju ambijenata skrivenih javnih prostora. Uređenjem travnatih površina, postavljanjem igrališta i popločavanjem staza, neki od prepoznatih prolaza u ovoj analizi dobili su ambijent koji poziva na korišćenje i zadržavanje.

Hakescher Markt, Berlin, Foto: Milja Mladenović

Radno vreme pasaža?

Čest problem podizanja atraktivnosti prolaza i pasaža kao mesta zadržavanja i povećane frekventnosti, upravo je ugrožavanje mira stanara objekata koji formiraju pasaže. Ipak, budući da je ovaj problem prisutan na globalnom nivou, jedno od najprimenjivijih rešenja je uspostavljanje „radnog vremena“ određenih prolaza, koji se u večernjim časovima zatvaraju kako ne bi ugrožavali bezbednost i komfor stanara.

Hackescher Markt, Berlin, kapije pasaža koje se zatvaraju u večernjim časovima, Izvor: Berlinics.de

Mesta spajanja

Iako su prvenstveno formirani kao prečice namenjene lokalnom stanovništvu, pasaži vremenom postaju i turističke atrakcije, koje poput starog kinematografa pružaju uvid sa strane u intimni život grada i njegovih stanovnika. Baš na tim tačkama gde se javni prostori ulica i trgova prepliću sa celinama tajnih gradova unutar grada, nastaje preplitanje dva života grada – onog koji je javni i onog koji je skriven.

Kako bi pasaži i prolazi postali prijatni za kretanje, potrebno je da se njihovom projektovanju pristupa integralno, kroz arhitekturu i urbanizam, ali i kroz participativno planiranje, na osnovu postojećih spontanih intervencija. U tom slučaju, urbanističkim planovima bile bi predviđene trase pešačkog kretanja kroz blokove, dok bi im kvalitetno arhitektonsko oblikovanje dalo vizuelni identitet koji poziva na njihovo korišćenje. Tada bi tačke ukrštanja glavnih saobraćajnica i pasaža bile mesta spajanja javnog i skrivenog grada, a ne portali njihovog razdvajanja, kao što je danas slučaj.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Оставите одговор

Obavezna polja *