Vrtača u selu Mečenčani Hrtvatska. Foto. P.Bursać
Izdvojeno, Kolumna

Potresne priče iz Petrinje – pogled iz Beograda

Priča o zemljotresima, baš kao i svakoj drugoj elementarnoj nepogodi, je priča o ljudima, njihovom karakteru, istrajnosti, spremnosti na ličnu žrtvu i odricanje, a za to se priprema od malih nogu.

Neposredan povod za pisanje ovog teksta je zemljotres u Petrinji, koji nas je sve uznemirio i verujem i one najoptimističnije među nama naterao da se zamisle šta bi bilo kad bi se tako jaka seizmička aktivnost dogodila u Srbiji, pogotovo u Beogradu ili nekom drugom malo gušće naseljenom mestu. Nadamo se da će ovaj tekst uspeti da čitaocima demistifikuje određene pojmove.

Kako procenjujemo seizmički hazard

Karte seizmičkog hazarda su polazna osnova da li je neko područje podložno seizmičkim uticajima i u kom intezitetu. Sam proces kreiranja ovih mapa u mnogome zavisi od kvaliteta razpoloživih ulaznih podataka. Na područjima gde nemamo merenja (zapise prethodnih zemljotresa, kao ni podatke o geologiji) prinuđeni smo da kombinujemo inženjerski izmerene veličine sa istorijskim podacima (npr. u crkvenim knjigama postoji zapis da je zvonik crkve bio oštećen u zemljotresu početkom 19. veka), što sam rezultat naše analize može učiniti prilično nepouzdanim.  Često smo svedoci da se meterolozi i hidrolozi prevare u svojim prognozama iako za svoje predikcije imaju mnogo bolje i merljivije ulazne podatke, prema tome ni od seizmologa ne treba očekivati previše. Brojne naučne i stručne debate postoje na ovu temu, ali činjenica je da i vrhunsko poznavanje matematike, teorija verovatnoće i numeričkih metoda ne može smanjiti nepouzdanost pri analizi fenomena koji nije dovoljno istražen. Čitaoci koji se više interesuju za ovu temu mogu da pročitaju interesantan članak.

Karta seizmičkog hazarda Republike Srbije

Mikrolokacija: misli globalno, deluj lokalno

U životu kažu treba minimum tri puta dobro razmisliti. Prvi put kad birate zanimanje, drugi put kad birate životnog partnera i treći put kad birate mesto za izgradnju/kupovinu svog doma. Nepisano pravilo je da najatraktivnije lokacije za izgradnju, obronci, litice, obale reka, vidikovci sa sobom nose i najveći rizik.

Nakon 2006. godine na tržištu je bila ekspanzija ruskih investitora koji su kupovali brda i obale po crnogorskom primorju i izdvajali ogromna sredstva. Brojni napori da se potencijalnim kupcima kao dodatna vrednost “proda” analiza rizika lokacije nije uspela verovatno iz razloga što je u tom momentu prošlo više od 30 godina od razornog zemljotresa koji je zahvatio crnogorsko primorje, tako da sećanje građana i institucija na njega nije bilo dovoljno sveže.

Paradoks je da cenu kvadrata opredeljuje kvalitet keramike ili stolarije dok se stepen otpornosti temelja i konstrukcije uopšte ni ne uzima u razmatranje.

Seizmičko mikrozoniranje je nešto na šta svakako možemo da utičemo i investitori kako privatnih tako i javnih objekata i infrastrukture bi trebalo da povedu računa o ovom aspektu.  Za čitaoce koje dodatno interesuje ova tema možete pogledati stručni webinar.

Paradoks je da cenu kvadratnog metra stambenog ili poslovnog prostora opredeljuje kvalitet keramike, fasade ili stolarije koju ćemo više puta u toku eksploatacionog veka objekta biti u prilici da promenimo, dok se stepen otpornosti temelja i konstrukcije uopšte ni ne uzima u razmatranje. Sa verom da će se ovo promeniti i da će jednog dana agencije za nekretnine i investitori reklamirati stambeni objekat pod parolom “jak je kao bolnica”, ostaje nam da se izborimo da javnost percipira seizmološke istražne radove, istražna bušenja, geofizička merenja i na kraju projekat temelja i konstrukcije koji iza svega tog sledi kao esencijalni kvalitet svakog građevinskog objekta.

Ciljevi seizmičkog performansa objekata

Cela istina o objektu staje u desetak sekundi

Interdisciplinarnost koju sa sobom nose oblasti zemljotresnog inženjerstva i inženjerske seizmologije (geologija, geofizika, seizmologija, prostorno planiranje, geotehnika, građevinarstvo i arhitektura) ostavljaju sasvim dovoljno prostora za “podeljenu odgovornost” tako da svakom od učesnika-pojedinaca ostavlja prostor za pronalaženje izgovora u nedovoljno korektno obavljenom poslu od strane drugog kolege.

Zamislite da boravite sa vašom porodicom u predivnom parku i uživate u sunčanom vremenu i u tom momentu nailazi razbojnik i napada vas i vaše najmilije. U tom momentu sigurno ćete žaliti što niste spremili svoje telo za takvu situaciju (bilo da je u pitanju bežanje ili odbrana) i možete naći 1001 izgovor zašto to niste uradili. Tako je i sa zemljotresom. Cela istina o objektu staje u desetak sekundi. Tokom celog procesa planiranja, projektovanja, izvođenja i eksploatacije objekat spremamo za taj jedan momenat – a onda su izgovori nebitni…

Ono što se dogodilo u Petrinji da škole, vrtići i bolnice i starački domovi pretrpe velika oštećenja je nedopustivo u 21. veku. Sigurnost javnih objekata, pogotovo onih u kojima borave osetljive grupe, predstavlja civilizacijsku tekovinu. Imajući u vidu da je broj javnih objekata mnogo manji u odnosu na broj ostalih objekata, svako društvo mora naći sredstva da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

Ulaganja u seizmički retrofit javnih objekata su saglediva i mogu se realizovati u relativno kratkom investicionom ciklusu, po ugledu na kampanje za energetsku efikasnost, koje su na nesreću nas koji se bavimo seizmikom odnele primat kako u medijima tako i u inženjerskim krugovima.

Sa druge strane stanje naših postojećih objekata (imajući u vidu njihov ogroman broj) ne možemo da promenimo, mada ono što je moguće je kvantifikovati rizik, bilo pojedinačno ili kroz statističku obradu, takozvane mape povredljivosti ili izloženosti.

Vrtača u selu Mečenčani Hrtvatska. Foto. P.Bursać

Zemljotresno inženjerstvo kod nas, “nauka” i “praksa”

Stara floskula da zemljotresi ne poznaju granice dobija na značaju imajući u vidu veličinu država u našem regionu. Praksa u kojoj se “kriju” podaci o izmerenim zemljotresima i geološke karte, i  podaci kao takvi oni smatraju jedinom i ultimativnom vrednošću odavno je prošla. U Srbiji je kao i u celoj Evropi na snazi Opendata agenda prema kojoj su sve javne institucije obavezne da stave na raspolaganje sve raspoložive podatke od interesa za stanovništvo, pogotovo one vezane za elementarne nepogode.

Brojni međunarodni projekti i zajednički naučni radovi eksperata iz Evrope i regiona doprinose harmonizaciji podataka i usaglašavanjem metodologija iz ove oblasti.

Velika disproporcija između nauke i prakse se ogleda pre svega u tome što projektantske firme ne dobijaju adekvatne podloge, a njihova je odgovornost što ne insistiraju da ih dobiju po cenu da budu isključeni iz konkretnog projekta.

Trenutna ekspanzija građevinarstva i izgradnja zdravstvenih i obrazovnih ustanova koji spadaju u objekte prve kategorije treba da bude praćena i s adekvatnim unapređenjem nivoa svih neophodnih podloga, jer često slučaj u praksi je da projektant računa nešto “do na drugu decimalu“ a ulazni podaci (geomehanika, zemljotres, nivo podzemnih voda…) su plod pretpostavke sa disperzijom +-50%.

Disproprorcija između nauke i prakse ogleda se u tome što projektantske firme ne dobijaju adekvatne podloge.

U razvijenim zemljama ne postoje ovakve vrste dilema. Neposredno pre epidemije koronavirusa, autor teksta imao je priliku da boravi na tronedeljnoj obuci u  Japanu. Nijedan segment ove obuke nije se bavio “standardnim pravilima gradnje” koje nažalost i dan danas viđamo na pojedinim stručnim seminarima u Srbiji a koja bi trebala da su poznata i studentima treće godine građevinskog fakulteta, kao ni kompleksnim formulama iz seizmologije, apstraktnim većini inženjera a kamoli licima koje nisu tehničke struke.

Kolko god zemljotresi bili interesantni za proučavanje i atraktivni za medije, “nauka radi nauke“ odavno je iskorenjena u Japanu, i realna znanja i veštine i njihova primena u realnim situacijama su ono što se ceni i i vrednuje, ne samo ovoj oblasti već i u svim segmentima društva.

Stanje prakse u zemljama koje imaju veliku tradiciju u zemljotresnom inženjerstvu (SAD, Japan) jeste da projektanti imaju na raspolaganju elaborate seizmičkog mikrozoniranja i ostale relevantne inpute tako da su svi njihovi proračuni i analize su verodostojni imajući u vidu da su bazirani na kvalitetnim ulaznim podacima.

Državama koje su “sredile i uredile”, to jest tipizirale svoju visokogradnju, ne preostaje ništa drugo nego da se naučnici i ljudi iz prakse više fokusiraju na “prateće pojave i fenomene” kao što je ovaj koji možete videti na slici koji se dogodio u Fukušimi pre par nedelja ili skorašnji događaji u Hrvatskoj u selu Mečenčani i gde su nadležni organi veoma blizu odluke da oko 200 ljudi privremeno isele zbog pojave složenog geološkog problema u vidu rupa (vrtača), koje se povećavaju i mogu da se iznenada pojave na bilo kom mestu.

Klizište posle zemljotresa u Japanu koji se dogodio 13. februara 2021.
Vrtača u selu Mečenčani Hrtvatska. Foto. P.Bursać

Veoma je blizu odluka da se oko 200 ljudi privremeno isele zbog pojave složenog geološkog problema u vidu rupa (vrtača).

Posle skopskog zemljotresa 1963. godine, postoji zakonska obaveza da se objekti planiraju, projektuju i izvode u skladu sa aseizmičnim propisima. Aseizmičko projektovanje je 70-tih godina prošlog veka bilo avangarda i bauk, danas ga bez preterivanja možemo podvesti pod “otkrivanje tople vode”.

Sistem i ljudi

Glavni segment “obučenosti” za zemljotrese se odnosi na sistem (koja institucija šta radi) kao i vaspitanjem od malih nogu da ljudi naviknu da žive s elementarnim nepogodama.

“Crvena zona“ ne postoji samo u pandemiji već i inženjerstvu. Sokratova poslovica: “Hrabar je onaj koji ne beži, već ostaje da čvrsto stoji i bori se protiv svog neprijatelja“, primenjiva je onog momenta kada znamo šta je glavni “neprijatelj“ kada se dogodi zemljotres.

Priča o zemljotresima, baš kao i svakoj drugoj elementarnoj nepogodi, je priča o ljudima, njihovom karakteru, istrajnosti, spremnosti na ličnu žrtvu i odricanje, a za to se priprema od malih nogu.

Jedne večeri nakon zemljotresa u Kraljevu 2010. godine autor teksta se spremao da u organizaciji Inženjerske komore Srbije ode u Kraljevo i volontira “koliko kod treba i šta god treba“.  U tom momentu, pun svežeg znanja sa svojih postdiplomskih kurseva, u mnogo boljem fizičkoj kondiciji, neopterećen porodičnim obavezama, postojala je spremnost da se rečju “pogine za Kraljevo i Srbiju”. Usledio je kasni telefonski poziv kolege i porodičnog prijatelja iz Kraljeva koji je poznavajući karakter entuzijaste koji je proveo par godina van Srbije, predosetio da neću pronaći svoje mesto u “sistemu” koji se tada formirao, dobronamerno savetovao da ne idem. Isto tako bilo je nemoguće i pronaći se u “naučnim” aktivnostima koje su usledile nakon toga.

Nepokazana hrabrost u tom momentu je opredelila moj profesionalni put. Iskustva stečena gledanjem i analiziranjem sa strane, hladne glave i bez ličnog momenta su u mnogome doprinela realističnim sagledavanjem cele slike kao da se taj zemljotres dogodio “negde tamo daleko” i “nekim drugim ljudima”.

Sa druge strane, iskustva sa boravka u kriznom štabu u Petrinji su u potpunosti pozitivna. Energija, mladi ljudi, ravnopravnost, lišenost svake vrste sujete, i jasno definisana hijerarhija su vrednosti koje mogu da stanu na put svakoj elementarnog nepogodi. Neupitan autoritet kolege Josipa Atalića, pre svega na osnovu ljudskog karaktera, naravno i inženjerske ekspertize, učinili su da se uprkos složenoj epidemiološkoj situaciji pregledi većine najbitnijih objekata takozvana “prva trijaža” urade u rekordnom kratkom roku.

Srpska delegacija u kriznom štabu u Petrinji

Aplikacije za telefone direktno povezane sa GIS bazama definitivno su poslale u istoriju klasične upitnike o proceni štete.

Boravak u Petrinji je za ekipu iz Srbije neprocenljivo iskustvo, imajući u vidu sličnost u mentalitetu, kao i da se načini izgradnje u mnogome podudaraju sa onim kojim imamo kod nas. Ceo proces se definitivno ne može sprovesti bez podrške ili još bolje reći aktivnog učešća lokalnih ljudi, bilo da su u pitanju inženjeri ili zaposleni u javim i komunalnim službama. Kada hodate kroz područjem koje je  razoreno zemljotresom, od velikog je značaja poznavanje terena, ulica, lokalnih prilika… Centralne republičke institucije koliko god jake bile moraju se osloniti na lokalnu samoupravu i lokalno stanovništvo.

Aplikacije za mobilne telefone direktno povezane sa GIS bazama su definitivno poslale u istoriju klasične upitnike o proceni štete. Digitalizacija je u mnogome olakšala popis štete i olakšala kako građanima da prijave štetu tako i nadležnim organima da procesuiraju zahtev fizičkih ili pravnih lica.

I za kraj – optimizam

Nakon poplava 2014. godine u Srbiji je u velikoj meri podignut nivo svesti vezano za vanredne situacije. Doneti su odgovarajući zakoni i podzakonski akti.

U Srbiji postoje entuzijasti udruženi kroz Srpsko Društvo za Zemljotresno Inženjerstvo, gde se organizuju brojni stručni seminari, tribine i studijska putovanja, čak i u ovo “mirnodopsko” vreme u kojem na sreću nije bilo jačih zemljotresa.

Sve ovo čini nas kao društvo “otpornijim“ i  “žilavijim“ da sledeću nepogodu dočekamo još spremniji, i posle nje budemo još jači i pametniji, kao i da obnova bude brža i efikasnija.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

2 komentara

  1. Arhitekta

    I za kraj – optimizam.

    Iskoristicu temu da skrenem paznju na veliki problem u primeni i tumacenju vazeceg Zakona o planiranju i izgradnji. Tacnije sadrzine tehnicke dokumentacije za objekte A kategorije, klasifikacione oznake: 111011-porodične kuće, 112111-Izdvojene kuće sa dva stana, 112211-Izdvojene stambene zgrade sa tri stana sve do 400 m2 i P+1+Pk/PS.
    Prema Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata
    4.2. Sadržina projekta za građevinsku dozvolu

    Član 53
    Projekat za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i kategorije objekta, čine:
    1) za objekte kategorije „A“: projekat arhitekture sa izjavom odgovornog projektanta da objekat ispunjava osnovni zahtev: mehanička otpornost i stabilnost;

    Sporni momenat je izjava odgovornog projektanta da objekat ispunjava osnovni zahtev: mehanička otpornost i stabilnost. Ta izjava je moze dati samo ukoliko je Projekat arhitekture sa statičkim proračunom konstrukcije ciji proracun moze overiti inz.gradj. ili i sam arhitekta svojom licencom koja omogucava izradu Projekata konstrukcija arhitektonskih objekata spratnosti do P+1+Pk, raspona do 6.00 m, a koji se ne nalaze u seizmički aktivnim zonama sa ubrzanjem većim od 0,07g;

    Formalna izjava bez statickog proracuna a na osnovu srafure armiranog betona u crtezima jednostavno nije validna! Podsecam da su zemljotresi u Albaniji i Hrvatskoj-Banija rusili objekte novogradnje upravo zbog nedostatka proracuna ili stednje na armaturi i neadekvatnoj poziciji iste. Isto potvrdjuju i zabelezbe u izvodima katastra nepokretnosti da su građevinska i upotrebna dozvola izdate u postupku legalizacije tj prema Zakonu o ozakonjenju objekata i da Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekata.

    Objekti A kategorije do 400m2 sa tri stambene jedinice poznati kao Urbane vile neretko se pretvaraju u vise stambenih jedinica. Kupci bi morali radi svoje zastite raspitati se da li je u okviru tehnicke dokumentacije prilozen realan staticki proracun.
    Jos jednom skrecem paznju na pomenuti paradoks u tekstu da se stepen otpornosti temelja i konstrukcije uopšte ni ne uzima u razmatranje prilikom kupovine nekretnine.

  2. miki

    odličan tekst, bravo kolega , živimo u sumaglici gluposti koja dominira dok se pravi problemi stavljaju pod tepih i ne gledaju se uopšte!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *