Nova žižna tačka: Zavirili smo u Prokop nedelju dana pred otvaranje
Dok beogradski „Skadar na Bojani“ polako dobija svoje konačne obrise, sagledavamo čitav projekat iz ugla arhitekata iz niškog Kapaprojekta.
Železnička stanica „Beograd Centar“, kolokvijalno zvana Prokop, temelj je koncepcije putničkog dela beogradskog železničkog čvora, planirana još od početka 1970-ih kao centralni putnički terminal Grada Beograda koji integriše više vidova saobraćaja i obuhvata železničku stanicu, metro stanicu i stajališta javnog gradskog saobraćaja.
Započet sa izgradnjom 1977. godine, “Beograd Centar“ je kompleks koji će svojim oblikom ali i funkcijom postati nova žižna tačka i to veoma uskoro jer je njeno svečano otvaranje i puštanje u funkciju najavljeno je za 20. oktobar 2023. godine na Dan oslobođenja Beograda.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- S autoputa do Prokopa: Gradi se nova saobraćajnica do glavnog ulaza u staničnu zgradu
- Prokop pod talasastim krovom: Ovako izgleda stanična zgrada Beograd Centar iz vazduha
Stanična zgrada od 5.650 kvadrata
Kako je Gradnja u više navrata pisala, na izvedenom objektu železničke stanice predviđena je izgradnja stanične zgrade i poslovno-komercijalnih sadržaja sa kojima će se ostvariti zaokružena funkcionalna celina na lokaciji.
Stanična zgrada je locirana centralno na ploči, na koti 105,50 (±0,00), 7 m iznad perona železničke stanice. Ovaj objekat povezan je u vertikalnom smislu sa nižim nivoima: donji trgom, peronima, pothodnicima i budućom metro linijom.
Pomenute nivoe povezuju vertikalne i kose komunikacije za putnike i transport prtljaga sa stabilnim stepeništem i rampama, eskalatorima, konvejerima, putničkim i teretnim liftovima, kako je definisano u projektu iz 1998. godine.
Bruto površina stanične zgrade iznosi 5.650 kvadratnih metara.
Tri različite funkcionalne celine oblikovno su smeštene u jedinstven arhitektonski okvir, projektovan tako da ih prostorno poveže i omogući vizuelni identitet.
Kompleks „Beograd Centar“, u okviru kog se nalazi glavna putnička stanica Beograda, ima veliki značaj za Železnice Srbije, Grad Beograd i Republiku Srbiju, te je u skladu s tim ocenjeno da treba da ima i reprezentativna arhitektonsko-urbanistička i funkcionalna obeležja.
Na poziv finansijera projekta, firme Railway City d.o.o, za razradu projektno-tehničke dokumentacije stanične zgrade “Beograd centar, uključuju se firme BWK Engineers i Kapaprojekt za razradu projekata instalacija i arhitekture, dok je projekat konstrukcije poveren firmi Del Ing d.o.o.
Autor projekta, arhitekta Gojko Radić iz kompanije PFB design d.o.o. je ceo kompleks podelio u tri celine: stanična zgrada, poslovni park i garaža za putnička vozila. Ove tri različite funkcionalne celine oblikovno su smeštene u jedinstven arhitektonski okvir, projektovan tako da ih prostorno poveže i omogući vizuelni identitet. Programski, celine su potpuno razdvojene i funkcionišu neometano.
Zgrada javne garaže sa 636 parking mesta
Staničnu zgradu čine dva korpusa između kojih je veliki natkriveni plato, osmišljen tako da odaje utisak gradskog trga.
Poslovni park čini deset nezavisnih jedinica (objekata) kojima se pristupa sa platoa odignutog od nivoa ulice i odvojenog od glavnog pristupa železničkoj stanici.
Plato je osmišljen kao ozelenjeni park u poslovnoj zoni kompleksa i programom obuhvaćen kao multifunkcionalni prostor, namenjen različitim komercijalnim sadržajima. Oko izdignutog platoa, predviđena je interna saobraćajnica sa 295 parking mesta.
Zgrada javne garaže, kapaciteta 636 parking mesta, smeštena je kao nezavisni objekat uz objekte poslovnog parka, sa pristupom bočno, iz interne ulice. Pristup garaži ne ometa pristup staničnoj zgradi i lako je dostupan.
Zgrada je pažljivo obavijena u zatalasani plašt koji je izjednačava po visini sa poslovnim objektima kompleksa.
Stanična zgrada predstavlja arhitektonsku interpretaciju natkrivenog gradskog trga smeštenog između poslovnih objekata koji se uzdižu iznad nje.
Kako objašnjavaju iz Kapaprojekta, njena centralna funkcija je naglašena i vizuelno istaknuta, kreirajući jedinstveni izraz sa objektima koji je okružuju.
„Da bi postigla harmoniju sa okolinom i vizualno privukla posmatrača, ova zgrada je pažljivo obavijena u zatalasani plašt koji je izjednačava po visini sa poslovnim objektima kompleksa“ – navode iz niške firme.
Talasasta forma kao simbol dinamike i kretanja
Fasadna opna, oblikovana u zatalasanu formu, simbolizuje dinamiku i kretanje, predstavljajući vitalnost i aktivnost koja se dešava unutar ove arhitektonske tvorevine. Ovaj oblik nije samo estetski odabir, već i funkcionalan, pružajući dodatni sloj izolacije i zaštite od sunca.
„Ovaj pristup stvara skladnu celinu koja se stopila sa okruženjem, istovremeno naglašavajući centralnu ulogu stanične zgrade u urbanom pejzažu. Ujedinjujući estetiku i funkcionalnost, ova arhitektonska kreacija predstavlja spoj moderne elegancije i suptilne simbolike kroz oblik i dizajn“ – navode arhitekte.
Koridor dolazećih i odlazećih putnika natkriva konstruktivno zanimljiv rešetkast svod stanične zgrade sa V-stubovima.
Kako je na našem MeeTup događaju posvećenom megaprojektima objasnio Nemanja Zorić iz Kapaprojekta, cela zgrada je zamišljena sa jednim velikim volumenom koridora dolazećih i odlazećih putnika sa pratećim sadržajem levo i desno od koridora.
„Koridor dolazećih i odlazećih putnika natkriva konstruktivno zanimljiv rešetkast svod zgrade sa V-stubovima i cela ova konstrukcija i ovaj volumen, u suštini, daju ovom prostoru jednu finoću koju on zaslužuje„, zaključio je Zorić, koji nam je tom prilikom predstavio i projekat obnove aerodroma Nikola Tesla.
Karakteristični V-stubovi i rešetkasta konstrukcija
Stanična zgrada „Beograd Centar“, deo multifunkcionalnog kompleksa Hyde Park City, izvedena je na pokrivnoj ploči koloseka železničke stanice.
Konstruktivni sistem „Beograd Centra“ je prilagođen postojećem konstruktivnom sistemu ploče, vodeći računa o maksimalnom dozvoljenom opterećenju, položaju nosećih stubova, kao i upotrebi odgovarajućih materijala.
Da bi stanična zgrada dobila potreban volumen, prostorna konstrukcija svoda na čeličnim V-stubovima natkriljuje 3 centralne statičke zone.
Kompleks se oslanja na ploču podeljenu na 14 traka prosečne širine 30 m. Sama geometrija nezavisnih statičkih celina, kao i nasleđen raspored konstruktivnih elemenata ispod ploče, diktirali su konstruktivno i arhitektonsko rešenje.
„Da bi stanična zgrada dobila potreban volumen, prostorna konstrukcija svoda na čeličnim V-stubovima natkriljuje 3 centralne statičke zone“ – objasnile su arhitkte..
Ostali objekti u kompleksu definisani su oblikom i veličinom statičke celine, kao i pozicijom konstruktivnih elemenata ispod pokrivne ploče perona.
Koji i kakvi su pristupni putevi i koja je propusna moć nije se niko od „stručnjaka“potrudio da objasni nažalost.
Reci cu samo:
– pristupne saobracajnice;
– kvalitet zavrsnih radova – kad god padne kisa, imate poplavu na peronima;
– pristup javnim prevozom – ko uspe da dodje do Prokopa (i cime), svaka cast;
– kad najavljuju kasnjenje i promenu perona, jadni stranci se samo zgledaju – nemaju pojma gde treba da idu i sta da rade.
Lepo je gledati crteze koje prikazujete, ali praksa i realni zivot su nesto sasvim drugo.
Jeste li i vi na platnom spisku SNS-a?
Bravo, svaka cast…! Do danas Beograd nije imao zeleznicku stanicu…
Grdno. Pristupni putevi i doći do tamo je posebna avantura. Kvalitet samih radova da ne komentarišem. Fušeraj na sve strane. Malo jača kiša i ceo donji nivo prokišnjava. U redu je da se uradi nešto ali da ima smisla i da se uradi kako treba. Na papiru je sve divno jer papir sve trpi.
I Beograd na vodi i obilaznica i spomenik …nevalja nista.Bravo podrepe Anglosanskonske muve
Mislim ja se izvinjavam a fa nije malo dalje od centra, ili ja znam samo za stari centar Beograda. Ovo je ipak 5-6km od centra. Jos ako budete odrzavali kao staru? Ona je ipak iz 19 veka i bila u centru.
Zar autor projekta nije arh.Živorad Lisičić?