Plan proširenja Menhetna prema zamisli profesora Bara; Ilustracija: Jason Barr
Urbanizam

Plan za proširenje Menhetna predviđa domove za četvrt miliona ljudi

Osim što bi obezbedilo izgradnju novih stambenih jedinica, proširenje ostrva pomoglo bi i u povećanju otpornosti na pretnju koju izaziva porast nivoa mora. 

Obalni deo Menhetna mogao bi da bude proširen sa još 1.760 hektara novog zemljišta, kako bi se obezbedio dodatni stambeni prostor u gradu, a ujedno se i doprinelo borbi sa klimatskim promenama.

Profesor ekonomije na Univerzitetu Rutgers Džejson Bar izložio je svoj plan u tekstu koji je direktno prosleđen gradonačelniku Njujorka Eriku Adamsu, a članak je nedavno i objavljen u New York Timesu.

Prema njegovom planu, novoizgrađeni deo grada – nazvan New Mannahatta prema originalnom imenu ostrva  predstavljao bi proširenje Menhetna ka njujorškoj luci, a iza Kipa slobode.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Projekat previđa proširenje Menhetna na prostoru iza Kipa slobode; Foto: Pixabay

New Mannahatta kao rešenje za dve krize

Bar tvrdi da bi ovo proširenje pomoglo u povećanju otpornosti na pretnju koju izaziva porast nivoa mora. Ovako bi se zaštitili ranjivi delovi grada, a planirano je da novi deo grada bude dizajniran tako i da apsorbuje olujne udare, piše Dezeen.

Takođe, 1.760 hektara nove zemlje omeđene rekom Hadson i Ist Riverom obezbedilo bi izgradnju 180.000 novih domova u kojima bi moglo da se smesti 247.000 ljudi.

„Cilj projekta New Mannahatta je da pomogne u rešavanju dve velike krize u Njujorku. Prva je problem olujnih udara i poplava koje se stalno dešavaju zbog klimatskih promena. Druga se odnosi na to da je Njujorku potrebno više stambenog prostora. Postoji veliki problem u pristupačnosti stambenog prostora u gradu, te svako povećanje istog može pomoći u ublažavanju ovog problema“, rekao je Bar.

Izgradnjom 180.000 novih domova moglo bi da se smesti 247.000 ljudi; Foto: Pixabay.com

Predlog se zasniva na prethodnim istorijskim presedanima, jer je ostrvo Menhetn proširivano više puta od kako su ga u 17. veku naselili Evropljani.

Iako predlog zvuči dramatično, Bar veruje da su potrebne velike inicijative kako bi se pomoglo u rešavanju rastućih problema sa kojima se grad suočava.

„Potrebne su drastičnije akcije jer se status kvo malih koraka nije pokazao kao adekvatan prema zadacima koji su pred nama. Superoluja Sandy 2012. i uragan Ida 2021. pokazali su koliko talasi i poplave mogu biti razorni, a ipak je malo preduzeto na tom frontu. A cene stanova nastavljaju da rastu. Grad ne može da se izvuče iz svojih problema. Došlo je vreme da razmišljamo kreativno i smelo“, dodao je profesor.

Prema njegovim rečima, predlog se zasniva na prethodnim istorijskim presedanima jer je ostrvo Menhetn proširivano više puta od kako su ga u 17. veku naselili Evropljani.

„Stvaranje nove zemlje proširenjem je vekovna tradicija. Donji Menhetn, južno od Gradske kuće, proširen je za oko 50%. Holanđani, pa zatim Englezi, pa Amerikanci su stvorili ovo zemljište jer je pomoglo ekonomiji Njujorka da raste i napreduje.“, objasnio je Bar.

Stvaranje nove zemlje proširenjem je vekovna tradicija, kaže profesor Džejson Bar; Foto: Rutgers University

Dve muve jednim udarcem

Bar je stava da bi finansijski predlog mogao biti izvodljiv zbog visoke cene nekretnina u Njujorku. On je izračunao da bi se trenutna razlika između troškova izgradnje zgrade i vrednosti prodatih stanova mogla iskoristiti za finansiranje stvaranja veštačkog zemljišta i prateće infrastrukture.

„Vrednost nekretnina u gradu je sada toliko veća od prosečne cene izgradnje ili obnove zgrade, da bi, u principu, grad mogao da iskoristi ovu razliku u svoju korist. Donji Menhetn je deo Njujorka sa jednim od najvrednijih i najvažnijih nekretnina na svetu i zašto ne proizvesti više tog područja? Ako će grad potrošiti milijarde na izgradnju potpornih zidova i druge projekte koji su usmereni na zaštitu, zašto ne bi isto tako pokušao da stvori i više stanova?“, upitao je Barr.

Vlasti Njujorka se godinama bori sa pronalaženjem načina da zaštiti grad od klimatskih promena. Godine 2019. tadašnji gradonačelnik Bil de Blazio predstavio je predlog vredan više milijardi dolara usmeren na redizajn „ranjive“ obale Donjeg Menhetna.

Obala Donjeg Menhetna posebno je ranjiva na klimatske promene; Foto: Pixabay.com

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *