Mitićeva rupa iz Njegoševe, Foto: Milja Mladenović
Urbanizam

Da li je sada trenutak za „popunjavanje“ Mitićeve rupe?

U novim planovima kojima se obuhvataju različiti prostori u centru Beograda, na red je ponovo došla i trajno nerešena lokacija – Mitićeva rupa.

Park na uglu Kralja Milana i Beogradske čini jednu od ambijentalnih celina Slavije. Ipak, ovaj park koji iznova i iznova menja svoj izgled, rezultat je stalne „nerešenosti“ ove lokacije. I današnja funkcija nedorečenog parka bez drveća, sa igralištem uz jednu od najprometnijih saobraćajnica, samo je privremeno rešenje koje čeka svoj odgovarajući plan.

U celokupnom razvoju lokacije, na ovom mestu je postojala samo jedna izgrađena struktura – kafana „Rudničanin“. U vreme velike rekonstrukcije beogradske varoši, ova lokacija još nije pripadala Beogradu, pa je kafana bila seoska – sa štalama i prostorima za odlaganje kupljene robe, kao i one namenjene prodaji u varoši. Kada je kafana „ušla“ u sastav grada, promenila je svoj karakter i postala varoška kafana, nalik pojedinim koje su opstale do danas.

Kafana „Rudničanin“ nakon prodaje 1940. godine IZVOR: Dobro došli na Vračar str. 69

Kafana je srušena, a za novi objekat je iskopana samo temeljna jama. Kada je rat prekinuo izgradnju, lokacija je ostala bukvalno – Mitićeva rupa.

Kafanu „Rudničanin“ je pred početak Drugog svetskog rata kupio Vlada Mitić, beogradski trgovac, vlasnik robnih kuća „Mitić“ u Knez Mihailovoj i na Terazijama, sa namerom da na ovom mestu podigne robnu kuću u najvišoj zgradi na Balkanu. Kada je kafanu bilo potrebno zameniti novim, modernim objektom, Vlada Mitić je angažovao arhitektu Miladina Prljevića (projektanta Palate „Albanija“), koji je isprojektovao objekat visine 60 metara. Kafana „Rudničanin“ je srušena, a za novi objekat je iskopana samo temeljna jama. Kada je rat prekinuo izgradnju, lokacija je ostala bukvalno – Mitićeva rupa.

Palata Mitić, arh. Miladin Prljević

Vizije Mitićevog trga

Vizije Slavije su tokom prve polovine dvadesetog veka bile raznolike, pa je tako ovaj trg prema različitim izvorima i u različitim periodima trebalo da bude univerzitetski centar, administrativni centar, ili potpuno novi komercijalni centar grada koji predstavlja savremeni kontrapunkt istorijskom jezgru grada na drugom kraju ulice Kralja Milana.

Slavija i Mitićeva rupa, 1960. IZVOR: Dobro došli na Vračar str. 115

Umesto objekta isprojektovan je park sa sunčanim satom, koji je svojim zelenilom predstavljao kontrast betonu i staklu Slavije.

Nikada realizovana lokacija modernističke robne kuće još nekoliko decenija je ostala kao rupa, u kojoj se razvilo i privremeno neformalno naselje. Oko nje su se razvijali objekti u staklu – hotel Slavija i Narodna banka, a zatim i objekti prema Bulevaru Oslobođenja i Nemanjinoj. Okruženje Slavije se razvijalo, a Mitićeva rupa je nazadovala.

Prvo, a ispostaviće se i jedino logično, planersko rešenje za ovu lokaciju osmislio je arhitekta Bogdan Bogdanović osamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda. Tek tada je neformalno naselje uklonjeno, a umesto objekta isprojektovan je park sa sunčanim satom, koji je svojim zelenilom predstavljao oazu i kontrast betonu i staklu Slavije.

Mitićeva rupa – sunčani sat 1980-tih, IZVOR: Memory of the City/ Sećanje grada, str. 198

Memorija prostora

Park nalik na današnji bio je rešenje koje je konačno odredilo oblike i funkcije Slavije, i omogućilo komunikaciju između Njegoševe, Beogradske i Kralja Milana kroz zelenu površinu, koja igra važnu ulogu i u mreži gradskog zelenila. Tretirana kao privremeno prostorno rešenje, ova lokacija je bila inspirativna i za različite studije i radionice, među kojima i za međunarodni simpozijum i radionicu „Sećanje grada“ iz 2011. godine. Svi publikovani projekti sa radionice tretiraju prostor Mitićeve rupe kao park u kome se malim prostornim intervencijama komunicira sa okruženjem, ili sa memorijom prostora, odnosno uklonjenim sunčanim satom.

Skromno ozelenjeni park, Foto: Milja Mladenović

Ponovo se pokazala tendencija ka izgradnji visokog objekta koji bi konačno „zaokružio“ Slaviju.

U nedavno objavljenom i odbačenom Planu detaljne regulacije za ovaj blok, ponovo se pokazala tendencija ka izgradnji visokog objekta koji bi konačno „zaokružio“ Slaviju. U svojoj koncepciji, plan se oslanja na neke ideje Prljevićevog projekta i nastavlja formiranje savremenog fronta objekata.

Ipak, u savremenom kontekstu Beograda, ovakva ideja se može smatrati zastarelom, i iako je pre gotovo sto godina bila revolucionarna i odgovarala savremenom razvoju grada sa neboderima i komercijalnim centrima, danas kada je grad preizgrađen, potrebnije je projektovati „zdravi grad“ i dodavati, a ne oduzimati parkove i zelene površine. Možda je za ovu lokaciju danas potrebnije da se parkovsko zelenilo konačno isprojektuje, i da se dodaju elementi za zadržavanje, jer tu funkciju na Slaviji ipak ne može imati betonska ploča ispred banke.

Hotel Slavija, Foto: Milja Mladenović

Ukleta lokacija?

Za Mitićevu rupu postoje i gradske legende da je „ukleta lokacija“ i da na njoj ništa osim parka ne može da se izgradi, pa možda samo u ovom slučaju možemo da se nadamo tome, i da razmislimo da li sličnu sudbinu mogu da imaju i druge lokacije srušenih ili ugroženih beogradskih kafana.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

8 komentara

  1. Mix

    Daj boze da se izgradi tu nesto, kao i na mestu parkinga preko puta. Da Slavija konacno zalici na nesto.

  2. Vasja

    Kakva betonofilija vlada u Beogradu, pa to nisam video nigde na svetu. Ovaj parkić je za rođene Vračarce jedna od malobrojnih preostalih oaza usred grada… I dok pišem ovu rečenicu shvatam koliko to mora da zvuči smešno, čak patetično ćelavim tajkunima u uskim pantalonama, čiji klinci ionako preskaču potrebu za igralištem, po sistemu „iz vrtića do kafića“.

    1. arhitekta

      Vračarci su (odavno) prodali svoj Vračar

      turbo-folk urbanizam krenuo je (upravo) iz tog dela Beograda

      kad su rasprodali bukvalno sve

      došao je red i na Mitićevu rupu

  3. Marko

    Kada praunuci Vlade Mitića, Mariji Nikolić, država vrati plac na Slaviji, sa investitorima će sagraditi ovu palatu i ostvariti njegov san.

  4. Veljko

    Park da ostane! Kakve zgrade i betončine… Dosta bre više betona.

  5. Kritika

    Sve je lepo napisano osim „sitnice“ da vlasnici te parcele postoje, ne moze se graditi fantazija na tuđem zemljištu…

  6. Zorzi

    Sramota je da ne pomenuste da je plac oduzet od strane komunista posle Drugog Svetskog Rata. Nije ni čudo što ga prati prokletstvo…

    1. svilen gajtan

      Ne prati njega nikakvo prokletstvo (ko u vradžbine veruje neka se iseli u sela oko Negotina, tamo deluju) već je deo priče o vlasništvu. Ali je to duga priča i nije za komentare.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *