Spoj ruševine i recikliranih materijala iznedrio u Ljubljani nesvakidašnji kafe
Da li su nam zaista potrebni novi materijali da bismo stvorili konceptualno jak i udoban enterijer? Autori ovog projekta misle da nisu i evo kako to izgleda.
Reciklirani i spašeni materijali omogućili su stvaranje mešavine šara i tekstura u neobičnom butik kafeu i poslastičarnici Lolita Eipprova, smeštenom u samom srcu slovenačke prestonice.
Lokalni studio Triije dizajnirao je ovaj ljubljanski lokal na pohvalan način u pogledu održivosti, a kao rezultat dobijen je neverovatan spoj sirovog prostora kombinovanog s kreativnim i dizajnerskim elementima.
Većina materijala korišćenih za opremanje kafića je ili prepravljena od onog iz prethodnog enterijera ili je nabavljena iz „druge ruke“.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Samo dve boje su bile potrebne da se kreira razigran enterijer kafića
- Enterijer kafića u Novom Sadu koji nagoveštava novi talas
Posvećenošću do toplog i gostoljubivog ambijenta
Kako je direktor studija Triije Andrej Mercina objasnio za Dezeen, dizajn je rezultat istraživanja održivijeg pristupa dizajnu enterijera.
„Da li su nam zaista potrebni novi materijali da bismo stvorili konceptualno jak i udoban enterijer? Mi smo minimizirali radno vreme u kancelariji i maksimalno povećali rad na licu mesta, kako bismo uz našu posvećenost projektu uspeli da stvorimo topao i gostoljubiv ambijent“, rekao je Mercina.
Bio je to prilično smrdljiv i užasan enterijer, ali smo odlučili da moramo proceniti svaki komad pre nego što ga pošaljemo u smeće.
Na samom početku razvijanja projekta Mercina je razradio strategiju o odabiru materijala koji su već prisutni u objektu i koji mogu da se zadrže i ponovno iskoriste.
„Bio je to prilično smrdljiv i užasan enterijer, ali smo odlučili da moramo proceniti svaki komad pre nego što ga pošaljemo u smeće“, dodao je on.
Zadržane i oštećene pločice
Tako su postojeće zidne pločice zadržane, iako su neke od njih bile oštećene i „nisu bile moderne“, a Mercina je u enterijer dodao i neke druge pločice koje je pronašao u podrumu zgrade.
Na podu kafea, ali i na nekim zidovima, može se videti i parket koji je arhitekta pronašao na gradilištu, a koji je inače bio predviđen za deponiju. Na drugim delovima prostora košuljica je obnovljena i zadržana.
Mercina je uspeo da nabavi mešavinu novih i starih tonet stolica, kako bi se kreirao klasičan ambijent kafea.
Za kreiranje zavesa i presvlaka za sedalne delove korišćene su raznovrsne tkanine, što je donelo više šara u prostor i dodatno mu ojačalo karakter.
Kada je na red došao nameštaj, Mercina je uspeo da nabavi mešavinu novih i starih tonet stolica, kako bi se kreirao klasičan ambijent kafea. Stolice su sparene sa skulpturalnim okruglim stolovima.
Porcelan sa buvljaka
Sa stanovišta posetilaca najizrazitije karakteristike enterijera su ipak postavke umetnika Jaše Mrevlje-Pollaka, kao i posuđe koje se koristi u kafeu.
„Hrana i piće se služe u porcelanskim šoljama i na tanjirima koji su kupljeni na lokalnim buvljim pijacama“ – rekao je na kraju ljubljanski dizajner.
Foto-galerija
