Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Novo ruho palate SANU za stogodišnjicu izgradnje

Završetak celokupne investiciono-tehničke dokumentacije planiran je tokom marta 2021, a kraj radova 2024. godine – upravo u godini u kojoj se obeležava jubilarna stogodišnjica izgradnje ove važne nacionalne institucije.

Godine 2024, koja nam se ubrzano približava, Palata Srpske akademije nauka i umetnosti proslaviće stogodišnjicu od svoje izgradnje. Tim povodom, država je upriličila njenu rekonstrukciju, a koja je poverena stručnom tim arhitekata iz Srbije koji će se u svom projektu držati tehničkih i estetskih detalja projekta prvobitnih autora, a u svim novim intervencijama dati jedan prikladni omaž arhitekturi koja je nastala u prvoj polovini 20. veka. Da bismo što bolje razumeli ovu delikatnu rekonstrukciju, moramo napraviti i jedan istorijski osvrt na nastanak projektnog rešenja i izgradnje palate SANU kakva je sada pred nama.

Burna istorija

Za početak, institucija koja se nalazi unutar palate prvobitno je nosila ime „Društvo srpske slovesnosti“, čiji inicijator i osnivački patron 1841. godine bio knez Mihailo Obrenović. Tom prilikom, knez Društvu poklanja i imanje, na kojem će tek nakon skoro 80 godina biti izgrađena i matična zgrada. Nakon preimenovanja države iz kneževine u kraljevinu, Društvo je uskoro ponelo nov naziv – Srpska kraljevska akademija. Za svoje narasle potrebe SKA odlučuje da se na dobijenom imanju izgradi i matična zgrada, koja će po gabaritima i arhitekturi odgovarati značaju i ugledu ove institucije.

Prvi projekat nastaje 1900. godine, čiji je autor bio arhitekta Konstantin Jovanović, podrazumevao je zgradu za potrebe tri institucije – SKA, Muzeja srpske zemlje i Narodne biblioteke, ali se od gradnje odustalo usled nedostatka sredstava (cena projekta i izgradnje bila je 1.200.000 ondašnjih dinara, što je za to vreme bila pozamašna svota novca).

Prvi projekat nastaje 1900. godine, a autor je arhitekta Konstantin Jovanović.

Zatim je 1902. godine usledio jedan neuspešni konkurs, a dve godine kasnije i inicijativa Beogradske trgovačke omladine, da SKA plac ustupi Trgovačkoj akademiji, koja bi na tom mestu izgradila svojevrsni Trgovački dvor, moderni zanatsko-trgovački centar, preteču savremenih robnih kuća i tržnih centara. Srećom, ova inicijativa je odbijena, a od 1906. do 1911. godine krće „stručni rat“ između arhitekata Konstantina Jovanovića i Andre Stevanovića oko toga ko od njih dvojice je kompetentniji i čiji projekat bi na pravi način zadovoljio potrebe SKA.

Antagonizmi među arhitektama nisu nikakva novost i veoma su prisutni i u današnjem vremenu, ali ovako negativni javni istupi koje su za tih godina imali arhitekte Jovanović i Stevanović nisu služili na čast esnafu kojem su obojica pripadala.

Na kraju, pobeđuje ideja Andre Stevanovića, a koji za potrebe razrade projekta uključuje i svog prijatelja arhitektu Dragutina Đorđevića, sa kojima je već tada imao nekoliko izvedenih projekata. Izgradnja je ubrzo započela, ali usled ratnih godina (1912-1918) morala biti prekinuta. Izgradnja je nastavljena nakon Prvog svetskog rata, a zdanje je dovršeno 1924. godine.

Iako je izgrađena u međuratnom periodu, na zdanju se najviše primećuju estetske odlike koje su karakteristične za sam početak 20. veka. Zgrada sa svoje tri fasade izlazi na ulice Kneza Mihaila, Đure Jakšića i Vuka Karadžića i jedna je od najmonumentalnijih zdanja predratne arhitekture u Beogradu. Njena arhitektonska estetika mešavina je akademizma, neobaroka i secesije, a ispoljava se u vidu različitih oblika fasadne dekoracije – plitkih reljefa, skulptura, balustrada, kordonskih venaca, timpanona itd.

Na fasadi se može sagledati i vertikalna strukturna podela, pri čemu prizemlje i prva dva sprata poseduju sasvim svedenu dekoraciju, dok su ostale više etaže osmišljene sa daleko više dekorativnih elemenata. Ovo je urađeno po standardnom modelu projektovanja tadašnjih privatnih i javnih objekata, gde je prizemlje imalo kamenu rustifikaciju i jednostavnije obrađeno prizemlje u odnosu na ostale spratne etaže, ali kako je u slučaju Palate SANU reč o daleko višoj, složenijoj i masivnijoj građevini, ova rustifikacija, tj. uprošćena fasada protegla se i na prva dva sprata, čime je zgrada dobila na skladnoj proporcionalnosti. Glavni motiv Palate čini centralni, ulazni rizalit, koji je krunisan masivnom kupolom.

Projekat rekonstrukcije

Nakon uspešno sprovedenog internacionalnog predkvalifikacionog, a potom i kvalifikacionog konkursnog i tenderskog procesa, predmetni posao izrade kompletne investiciono-tehničke dokumentacije koja se odnosi na rekonstrukciju i dogradnju Palate SANU, poveren je konzorcijumu domaćih kompanija koji čine BUREAU CUBE PARTNERS i AG INSTITUT, a u okviru stručnog tima iskustvo, senzibilitet i znanje udružili su arhitekte akademik prof. Milan Lojanica, prof. Miodrag Mirković i Milan Rašković.

Rekonstrukcije podrazumeva i dogradnje zgrade u okviru sadašnjeg atrijumskog unutrašnjeg dvorišta.

Rekonstrukcija Palate SANU, ukupne površine oko 18.000 kvadrata, podrazumeva pre svega restauraciju i osveženje svih fasadnih površina, ali i veoma kompleksnu projektantsko-građevinsku intervenciju dogradnje zgrade u okviru sadašnjeg atrijumskog unutrašnjeg dvorišta. Ovaj prostor vidljiv je samo korisnicima same zgrade, a njegova nefunkcionalnost i nedovoljna upotrebljivost uslovili su i  izvesnu devastaciju, što je otvorilo priču o njegovom preoblikovanju, tj prenameni.

Fasada

Dogradnja dvorane

Autori su se odlučili za projektovanje i dogradnju centralne multifunkcionalne, prevashodno koncertne, dvorane sa kapacitetom od 350 gledaoca. Dvorana bi posedovala centralno dvoetažno holsko/galerijsko pročelje, koje bi služilo kao novo predvorje reprezentativnog zdanja. Dogradnjom predvorja dodatno bi se naglasilo raskršće horizontalno i vertikalno usmerenih komunikacijskih tokova i aktuelizovala prostorna prohodnost između svih reprezentativnih prostora, poput Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU ili Galerijom nauke i tehnike SANU. Naravno, sve ovo u arhitektonskom omažu delu arhitekata Stevanovića i Đorđevića.

Dan
Dan
Noć
Noć

Znanje i vreme

Arhitekte Lojanica, Rašković i Mirković su predloženim arhitektonskim rešenjem rekonstrukcije i dogradnje Palate SANU, pored kvalitativnih eksploatacionih, tehnoloških, funkcionalnih i oblikovnih prostornih unapređenja, realizovanih u okviru Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU i Galerije nauke i tehnike SANU, kako u kontekstu njihovih prezentacionih i izložbenih delova, tako i u domenu formiranja celovitih prostornih sadržaja namenjenih prikupljanju, selekciji, valorizaciji, razvrstavanju i deponovanju dela, dodatno posvetili posebnu pažnju funkcionalnoj i tehničko-tehnološkoj reorganizacija ključnih funkcionalnih celina akademije počev od Biblioteke i Arhiva SANU, Svečanih sala i Spomen prostora i celina, Instituta i Odeljenja SANU, Izdavačke delatnosti i Kabineta, do Ateljea i Centra za umetničku edukaciju. Jedan veoma obiman i delikatan projekat, koji pored stručnog znanja zahteva pre svega – vreme.

Osnova

Završetak 2024. godine

Završetak celokupne investiciono-tehničke dokumentacije planiran je tokom marta 2021, kada se očekuje i građevinska dozvola. U skladu sa tim, pretpostavlja se da bi radovi mogli početi tokom 2021, a do 2024. moguće ih je i kompletno završiti, čime bi se otvaranje rekonstruisanog objekta upriličilo upravo u godini u kojoj se obeležava jubilarna stogodišnjica izgradnje palate SANU.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Оставите одговор

Obavezna polja *