Slovenačke obrazovne institucije pružile podršku Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba

Nakon što je u maju prošle godine u Beogradu potpisana Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, kao apel domaće stručne javnosti protiv najavljenih radikalnih intervencija nad arhitektonskim nasleđem, ovih dana oglasile su se i vodeće stručne institucije iz Slovenije. Njihovo pismo podrške stiglo je upravo u trenutku kada su otpočete aktivnosti na najavljenom rušenju objekata Beogradskog sajma.

U nastavku prenosimo celokupni sadržaj pisma podrške, uz napomenu da se ovaj čin solidarnosti nadovezuje na Deklaraciju iz 2024. godine, koju su u Beogradu potpisali predstavnici više srpskih stručnih organizacija i institucija. Njome su izrazili zabrinutost zbog neodrživog položaja domaće arhitektonske struke i neadekvatnog tretmana kulturne baštine modernizma.

Zbog skladne urbanističke koncepcije i izuzetnih specifičnih arhitektonsko-inženjerskih rešenja, Beogradski sajam se ubraja među najuspešnije i najdragocenije domete ne samo domaće, zapadnobalkanske arhitekture, već i evropske i svetske arhitekture 20. veka – stoji u pismu podrške

Pismo podrške

Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba

Zbog problema ugroženosti izuzetnih urbanističko-arhitektonskih dostignuća naše zajedničke arhitektonske baštine prostora bivše Jugoslavije, kao i posledičnog nezavidnog i neodrživog položaja u kojem se našla srpska arhitektonska struka, izražavamo nepokolebljivu stručnu i moralnu javnu podršku Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su predstavnici različitih stručnih organizacija i institucija Republike Srbije potpisali u Beogradu, 17. maja 2024. godine.

Podršku deklaraciji izražavamo ne samo sa stanovišta utemeljenih stručnih činjenica koje ćemo navesti u nastavku, već i iz ogorčenosti nad najavljenim nedopustivim prostornim intervencijama koje bi usledile nakon neprihvatljivog uništenja ovako bogate i neprocenjive zajedničke baštine bivše Jugoslavije.

Beogradski sajam (1954–1957), arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Milana Krstića i Branka Žeželja, kao urbanistička celina sa svojim javnim prostorom i tri međusobno povezane izložbene hale – Hale 1, 2 i 3 – ne predstavlja samo prostorni domet međunarodnih razmera, već i jedno od najiskrenijih svedočanstava tehničkog, tehnološkog, naučnog, kulturnog, stvaralačkog i privrednog preporoda društva bivše zajedničke države.

Zbog skladne urbanističke koncepcije i izuzetnih specifičnih arhitektonsko-inženjerskih rešenja, Beogradski sajam se ubraja među najuspešnije i najdragocenije domete ne samo domaće, zapadnobalkanske arhitekture, već i evropske i svetske arhitekture 20. veka.

Kompleks Državnog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno Generalštab (1955–1965), kao poslednje delo iz opusa jednog od najvećih jugoslovenskih arhitekata Nikole Dobrovića, predstavlja u urbanom tkivu Beograda celovit urbanističko-arhitektonski zahvat i prostorni fenomen. Dominantnost i simetriju kaskadnih volumena portalskog karaktera prate slobodno razvijeni ostali korpusi kompleksa, koji, povučeni od saobraćajnica, prostor oslobađaju, ali istovremeno smisleno zaključuju uglove gradskih kareja. Uprkos delimičnom oštećenju ansambla objekata usled NATO bombardovanja Beograda 1999. godine, kompleks Generalštaba i dalje predstavlja ne samo izražajnu urbanu dominantu, već pre svega jednu od najhomogenijih prostornih orkestracija arhitekte izuzetnog međunarodnog značaja.

U svetlu sve češćih pitanja o sudbinama mnogih kvalitetnih ostvarenja modernističke arhitekture na prostoru bivše Jugoslavije, i u vremenu kada su za našu planetu i čovečanstvo u prostornom planiranju sve neophodniji održiva obnova i prilagođena ponovna upotreba postojećeg građevinskog fonda, ovim pismom javno se zalažemo za očuvanje i obnovu Beogradskog sajma i Generalštaba kao celovitih prostornih dostignuća naše zajedničke, izuzetne baštine od šireg međunarodnog značaja.

Potpisnici:

• Fakulteta za arhitekturo, Univerza v Ljubljani
• Fakulteta za gradbeništvo, prometno inženirstvo in arhitekturo, Univerza v Mariboru
• Zbornica za arhitekturo in prostor Slovenije
• Društvo arhitektov Ljubljana
• Muzej za arhitekturo in oblikovanje
• Društvo restavratorjev Slovenijeo

Koji su zahtevi istaknuti?

Podsetimo, u tekstu objavljenom na portalu Gradnja maja 2024. godine detaljno smo izvestili o Deklaraciji i porukama koje je stručna zajednica uputila povodom najave rušenja Beogradskog sajma i redefinisanja prostora Generalštaba.

Tom prilikom, zahtevano je:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini. Takođe, tražimo postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju.
• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene. Takođe tražimo i viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
• Stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.

Ovo novo pismo, koje dolazi izvan granica Srbije, još jednom potvrđuje značaj ovih objekata u međunarodnom kontekstu i potrebu za njihovom zaštitom kao dela zajedničke moderne baštine.

Portal Gradnja će nastaviti da prati razvoj događaja i pruža prostor stručnoj javnosti da se oglasi u interesu očuvanja arhitektonske vrednosti i urbanog identiteta Beograda.