Protekle nedelje u podgrađu Petrovaradinske tvrđave održana je Međunarodna letnja akademija o upravljanju istorijskim gradskim četvrtima. Fokus Akademije stavljen je na revitalizaciju ovog starog gradskog jezgra, a “Slučaj Petrovaradin” predstavlja prvi istraživački segment u okviru uređenja. 

Govoreći iz iskustva u oblasti obnavljanja važnih gradskih četvrti i javnih prostora u svetskim gradovima, učesnici diskusije na Međunarodnoj letnjoj akademiji, koja je održana nedavno u Novom Sadu, složili su se oko toga da uspeh projekata ovog tipa leži u kontinuiranoj i konstruktivnoj saradnji između različitih gradskih departmana. Interdisciplinarni pristup pri upravljanju kulturnim nasleđem podrazumeva saradnju konzervatora sa stručnjacima iz različitih oblasti poput sociologije, ekonomije, istorije, turizma i ostalih.

“Dok rukovodimo istorijskih nasleđem, mi zapravo pokušavamo da upravljamo ne samo istorijski i arhitektonski važnim obeležjima grada, nego i daleko širim spektrom vrednosti u koje spadaju naša sećanja, lični odnos stanovnika prema određenom delu grada i mnogo toga drugog”, objašnjava Adam Vilkinson direktor fondacije Svetsko nasleđe Edinburg.

Za uspešnu saradnju između stručnjaka iz različitih oblasti, a pogotovo profesionalaca i lokalnog stanovništva, neophodno je uspostaviti kvalitetnu komunikaciju i naći zajednički jezik koji pričaju svi. Ana Pereira Roders, profesorica zaštite kulturnog nasleđa, naglasila je da ovakav pristup prate različiti izazovi, i da se oni prvenstveno odnose na postavljanje pravih pitanja (pravim ljudima), na prihvatanje tuđih mišljenja i primedbi, ali i na nedostatak odgovornosti u slučaju da se određena rešenja pokažu neuspešnim. Naime, neprihvatanje odgovornosti za arhitektonske i urbanističke greške je velik problem koji sa sobom nosi niz logističkih izazova i sa njim se suočavaju čitavi timovi profesionalaca.

Morate da pazite koga pozivate da sedne za vaš sto, odnosno kog investitora ćete uključiti u projekat.

“Važno je da budemo odgovorni za odluke koje donosimo”, izjavila je Roders jer, kako kaže, pojedini arhitektonski projekti, bilo novi ili oni koji se grade u okviru rekonstrukcije starih gradskih područja, mogu da naprave značajne posledice po životnu okolinu. “Zato morate da pazite koga pozivate da sedne za vaš sto, odnosno kog investitora ćete uključiti u projekat”, zaključuje ona.

Kao primer uspešne urbanističke renesanse u okviru Letnje akademije pomenuta je i Greingerova četvrt u Njukaslu (foto: Flickr user Budby)

Ispitivanje građana od ključne važnosti

Na diskusiji je naglašeno da ne funkcionišu sve metode podjednako dobro u svim društvenim zajednicama, i da je zato važna adekvatna prioritizacija zadataka, pa čak i spremnost projektanata na improvizaciju u određenim momentima. Veliki uticaj na prioritizaciju treba da ima lokalno stanovništvo, jer planeri i konzervatori svakodnevno donose odluke koje utiču na svakodnevne radnje i rute ovih građana.

Istoričar Adam Vilkinson je naglasio da pri ispitivanju građana ne treba zaboraviti i na one najmlađe jer opzervacije dece starosti do 16 godina vrlo često dovode do izuzetnih saznanja. Radeći na projektu u Edinburgu, Vilkinson je zapazio da jednostavan dečji opis svakodnevne putanje do škole krije u sebi značajne podatke o kulturi i ambijentu jednog mesta. Njegova organizacija u Edinburgu zato sprovodi program „Detektivi nasleđa“ pri kojem deca i mladi istražuju grad i tajne njegovog podzemlja, uče o velikim kriminalističkim slučajevima i urbanim legendama, te tako uz avanturu upoznavaju grad.

Jednostavan dečji opis svakodnevne putanje do škole krije u sebi značajne podatke o kulturi i ambijentu jednog mesta.

Da podsetimo, slična ispitivanja izvršena su i u Beču koji je ove godine po deveti put zaredom proglašen za grad sa najboljim kvalitetom života u svetu. Isto tako, arhitekta Marek Sivak, gost Fondacije 2021 sa kojim smo razgovarali u aprilu, opisao je kako je njegova organizacija na konto dečjih opzervacija i inicijative građana uspela da od jedne krizne tačke u Plzenju napravi bezbedan i osvetljen javni prostor s inovativnim igralištem za decu.

Još jedan projekat Vilkinsove fondacije odnosi se na rekonstrukciju osvetljenja na ulicama u starom jezgru Edinburga. Na fotografiji je instalacija umetnika Calluma Innesa na edinburškom Regent mostu za potrebe aktuelnog Edinburgh Art Festivala.

Iz ugla novosadskog Zavoda

O tome kako iz prve ruke izgleda proces konzervacije petrovaradinskog Podgrađa, kao i uporedna komunikacija sa gradskim kancelarijama i lokalnim stanovništvom, pričala je Katarina Maksimov:

“Kada sam u okviru Zavoda počela da radim na ovom projektu želela sam da budem na terenu, istražujem zgrade i lokacije, da pratim zamenu svake stare cigle novom ciglom i da gledam kako se menjaju stvari. Ali, ubrzo sam shvatila da, kada se radi o konzervaciji Petrovaradinske tvrđave i Podgrađa, svi imaju svoje mišljenje i ideju o tome kako bi to trebalo da se uradi”.

Pre dve godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, zajedno sa saradnicima, počeo je da radi na novom generalnom planu o uređenju Tvrđave i Podgrađa. Usled priprema za Evropsku prestonicu kulture u Novom Sadu 2021, intenzivirale su se restauratorske aktivnosti u ovom delu grada, pa je pritisak na gradske konzervatore postao još jači.

Jedini  zakon koji reguliše protekciju kulturnog nasleđa nije menjan još od 1994. godine i na njega se ne može osloniti.

Maksimov je takođe naglasila da u ovom kontekstu najveći izazov predstavlja činjenica da jedini  zakon koji reguliše protekciju kulturnog nasleđa nije menjan još od 1994. godine i da se na njega ne može osloniti. Pored toga, dodatan problem predstavlja nedostatak obrazovanja stanovništva po pitanju važnosti kulturnih dobara. Ona zaključuje da uspe projekta uređenja Petrovaradinske tvrđave i podgrađa u velikoj meri zavisi od entuzijazma ljudi koji na njemu rade i nada se da će podrška Fondacije 2021 u velikoj meri pomoći u tome.

Sređene fasade u Podgrađu, ali šta ćemo sa suštinom; foto: Igor Conić

O Exitu, umetnosti i džentrifikaciji

Nisu lepe umetnosti one koje danas oblikuju kvartove. Tu ulogu igraju dizajn, moda, IT industrija i ostale sfere. Zato treba da budemo vrlo obazrivi kada biramo ko će dobiti prostor na korišćenje u starim gradskim jezgrima“, napomenula je Višnja Kisić, istoričarka umetnosti i generalna sekretarka udruženja Evropa Nostra Srbija, i time započela razgovor o jednoj od najizazovnijih tema kada je u pitanju očuvanje Petrovaradinske tvrđave. Naravno, radi se o Exitu. Pitanje je kako pristupiti kompleksnoj problematici festivala koji je toliko koristan za grad koliko i opasan za samu tvrđavu (ukoliko bude nastavila da stoji u ovakvom stanju), a ispostavilo se da i Edinburg i Njukasl „pate“ od sličnih muka. Učesnici diskusije su naglasili da taj problem ne može da se reši bez direktne i javne komunikacije između organizatora festivala i lokalnog stanovništva.

Pitanje je kako pristupiti kompleksnoj problematici Exit festivala koji je toliko koristan za grad koliko i opasan za samu tvrđavu.

Lus Veldpaus, istraživačica u oblasti studija urbanizma, arhitekture i kulturnog nasleđa na Univerzitetu u Njukastlu, naglasila je da, kada se upravlja jednom starom građevinom, problem nije naći investitora koji bi hteo da je kupi i potom demolira, već dođi do podrške gradskih vlasti za njenu rekonstrukciju, a da je to posebno izraženo u manje razvijenim zemljama.

Međunarodna letnja akademija na kojoj se iz svih uglova ispitivala mogućnost obnove petrovaradinskog jezgra  završena je u nedelju 12. avgusta kada su na zajedničkom događaju učenici predstavili svoja rešenja uređenja tvrđave i podgrađa. Aktivnosti globalne grupe stručnjaka u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa u urbanim sredinama mogu se pratiti na stranici Historic Urban Landscapes. „Slučaj Petrovaradin“ ostaje otvoren do daljnjeg.

Letnja akademija o kulturnom nasleđu

Letnja akademija je privukla 30 mladih stručnjaka iz 26 zemalja, a neki od predavača govorili su na javnoj diskusiji tokom prvog dana projekta. To su Ana Pereira Roders s Univerziteta u Ejndhovenu, inače osnivačica Globalne opservatorije za istorijske urbane pejzaže, zatim Adam Vilkinson, direktor fondacije Svetsko nasleđe Edinburg koja upravlja istorijskim jezgrom tog grada, kao i dr Lus Veldpaus, istraživačica u oblasti studija urbanizma, arhitekture i kulturnog nasleđa na Univerzitetu u Njukastlu. Pored njih, na pitanja o rekonstrukciji starog jezgra Petrovaradina odgovarala je i konzervatorka Katarina Maksimov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, inače jedna od glavnih osoba na ovom projektu. Diskusiju je vodila Višnja Kisić, istoričarka umetnosti i generalna sekretarka udruženja Evropa Nostra Srbija, koja se već godinama bavi temom kulturnog nasleđa i interpretacija prošlosti.

Projekat “Slučaj Petrovaradin” realizuju Udruženje Evropa Nostra Srbija, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad i Fakultet za sport i turizam TIMS u partnerstvu sa međunarodnim organizacijama.

Kad ste već tu…