Sonja Brstina za Forbes: Imamo dobre dizajnere nameštaja, ali nemamo sistem koji ih podržava
Srpski dizajneri imaju znanje i talenat, ali tržištem dominira uvoz. O tome šta koči razvoj domaćih brendova nameštaja govorila je Sonja Brstina.
Koliko zapravo vrednujemo domaći dizajn nameštaja i da li mu na tržištu dajemo prostor koji zaslužuje? U zemlji sa dugom tradicijom u proizvodnji, ali i sa sve većim brojem talentovanih industrijskih dizajnera, originalni autorski komadi i dalje se relativno retko nalaze u domovima i poslovnim enterijerima.
Istovremeno, srpsko tržište je preplavljeno uvoznim proizvodima različitog kvaliteta i cenovnog ranga, koji često imaju prednost zahvaljujući masovnoj proizvodnji, agresivnom marketingu i širokoj dostupnosti. Mnogi pak i dalje smatraju da „dobar dizajn“ dolazi isključivo iz Milana, Kopenhagena ili Stokholma.
Zašto domaći dizajn još uvek teško pronalazi put do šire publike, koliko su kupci spremni da izdvoje za autentičan proizvod i šta je potrebno da bi se razvila kultura vrednovanja originalnog nameštaja u Srbiji? To su teme o kojima je za Forbes Srbija govorila arhitektkinja i dizajnerka enterijera iz Novog Sada Sonja Brstina.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Bez prostora za pokazivanje punog potencijala
U razgovoru sa novinarkom Hristinom Kovačević, Brstina ističe da danas u Srbiji postoji veliki broj talentovanih dizajnera i studija koji nemaju dovoljno prostora unutar industrije da pokažu svoj puni potencijal.
S druge strane, navodi ona, industrija još uvek oprezno otvara vrata dizajnerima, iako je upravo saradnja proizvođača i kreativaca ključ za stvaranje proizvoda koji mogu biti konkurentni, ne samo na domaćem, već i na stranom tržištu.
„Često čujemo poruku ‘kupujemo domaće’, ali kada je reč o nameštaju, klijenti se i dalje češće odlučuju za italijanske i skandinavske brendove. Domaći proizvodi neretko se povezuju sa pristupačnijim komadima i nižim nivoom kvaliteta. Zašto i dalje više vrednujemo uvozno nego domaće?“, kaže Sonja.
U čemu je razlika između proizvodnje i brenda
Čini se da su zemlje regiona, poput Hrvatske, Slovenije, pa i Bosne i Hercegovine, ranije prepoznale značaj organizovanog nastupa i razvoja autentičnog proizvoda sa jasnim identitetom. Upravo u tome leži razlika između proizvodnje i brenda, naglašava Sonja.
„Kao dizajner enterijera, imam priliku da sarađujem sa brojnim proizvođačima i distributerima nameštaja. Dugo su domaći brendovi, u trci za tržištem, bili usmereni ka tradicionalnijim enterijerima i kupcima koji su prostore uglavnom opremali samostalno. Danas je situacija drugačija – sve više ljudi angažuje arhitekte i dizajnere enterijera, a samim tim raste i potreba za autorskim, prepoznatljivim komadima nameštaja koji objedinjuju estetiku, funkcionalnost i vizuelni identitet“, kaže Brstina.
Nameštaj koji ima karakter i priču
U daljem razgovoru za srpsko izdanje čuvenog međunarodnog poslovnog magazina, Sonja Brstina je napomenula i da savremeni enterijeri zahtevaju proizvode koji nisu samo udobni i kvalitetni. Takvi enterijeri zahtevaju nameštaj koji ima karakter i priču.
„Za takve komade potreban je dizajner nameštaja. Odnosno, neko ko će osmisliti proizvod, dati mu identitet i stvoriti vrednost koja prevazilazi samu funkciju. Pritom, cilj ne bi trebalo da bude kopiranje italijanskog dizajna uz domaću proizvodnju, što je danas uobičajeno. Potrebno je stvaranje autentičnih proizvoda iza kojih stoje domaći autori, sa jasno propisanim i promovisanim dizajnom“, objašnjava arhitektinja.
Potrebno je stvaranje autentičnih proizvoda iza kojih stoje domaći autori, sa jasno propisanim i promovisanim dizajnom.
Potencijal leži u zajedničkom nastupu
Međutim, da bi domaće inovacije dostigle puni potencijal, Sonja ističe da je neophodno da njihov kvalitet prepoznaju i tržište i država. To se može postići kroz sistemsku podršku savremenoj dizajnerskoj i proizvodnoj sceni.
„Pre nekoliko godina postojali su pokušaji samostalnog udruživanja domaćih proizvođača nameštaja, posebno u trenutku dolaska velikih međunarodnih lanaca na tržište. Ti pokušaji nisu dali značajnije rezultate. Ipak, upravo u zajedničkom nastupu leži veliki potencijal domaće industrije. Potrebno je da se proizvođači okupe, organizuju i predstave na relevantnim međunarodnim sajmovima, poput Salone del Mobile.
Dodaje da je za takav iskorak neophodno je prepoznavanje zajedničkog interesa, kako države, tako i same industrije.
“Domaći dizajn danas više nije pitanje mogućnosti, pa ni znanja i umeća – to očigledno već imamo. To je pitanje strategije, saradnje i spremnosti da se napravi korak napred“, zaključuje Sonja Brstina za Forbes Srbija.
Pozitivni primeri na domaćoj sceni
Kao pozitivan primer na domaćoj sceni, dizajnerka enterijera izdvaja Gardu, proizvođača nameštaja za bašte i terase, koji je zahvaljujući Anici Andrić i Milanu Karišiku napravio značajan iskorak – od tradicionalnog proizvođača metalnih konstrukcija do prepoznatljivog dizajnerskog brenda.
„Danas njihovi proizvodi zauzimaju ozbiljno mesto na tržištu, a domaći arhitekti ih sve češće biraju umesto uvoznih alternativa“, objašnjava dalje Brstina.
Kako dodaje, Dobar primer saradnje industrije i dizajnera predstavlja i Atlas, koji je prošle godine organizovao konkurs za dizajn sofe namenjene serijskoj proizvodnji. Pobedio je dizajnerski studio Taktika, a sofa Rzav brzo je pronašla svoje mesto među kupcima i arhitektama.
„Ohrabren pozitivnim rezultatima, Atlas je ove godine angažovao i dizajnera Nemanju Topića, kao i studio DWE Design, čiji su komadi već postali deo njihove redovne ponude“, kaže Sonja.
Lokalno, a savremeno i kvalitetno
Napominje da na domaćoj sceni postoje i sjajni brendovi poput Yoka Furniture i Oso nameštaja, koji kompletnu proizvodnju i dizajn razvijaju u Srbiji, potvrđujući da lokalni proizvod može imati savremen izraz i visok nivo kvaliteta.
„Pored dizajna, domaći brendovi sve više razvijaju i inovativne, održive materijale, što je pravac koji bi trebalo dodatno podsticati. Tako, na primer, Fragment.inc, koji proizvodi ploče od recikliranog stakla, ima potencijal da postane prepoznatljiv izvozni proizvod“, kaže na kraju Sonja Brstina.
