Pogledajte kako nastaju ručno rađene tapete Studija Vilenica iz Beograda
Maja Jakšić je talentovana dizajnerka koja pravi tapete po meri i to od neočekivanih materijala kao što su zlato, mleveni bakar ili bronza.
Studio Vilenica uskoro puni šest godina postojanja i u svojoj kolekciji broji mnoge jedinstvene, ručno rađene i ekološki prihvatljive tapete sa kojim nas je bolje upoznala Maja Jakšić, koja je tokom studija Dizajna tekstila imala priliku da istraži fantastične mogućnosti ručnog dizajna i tradicionalne izrade tapeta.
Šta više, prisustvovali smo procesu pravljenja, donošenju dizajnerskih odluka kao i konceptualnoj postavci ručno rađene tapete u beogradskom studiju koji nastoji da transformiše kreativnu viziju u novu taktilnu i vizuelnu senzaciju ručno rađenih tapeta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kao odelo šiveno po meri
Ručno i individualno rađene tapete su kao odelo rađeno po meri i svaka priča svoju priču. Standarne komercijalne tapete nastaju takođe sa dosta truda i mogu biti fantastične, ali uvek se rade za široku publiku i tu im se gubi autentičnost.
Idejna rešenja studija Vilenica nastaju pažljivim slušanjem klijenata, što je ključ autentičnosti. Svaki dizajn se temeljno istražuje u formi i materijalu kako bi zaista bio „odraz“ određene osobe ili reprezent firme u prostoru.
Postupak izrade tapete – korak po korak
Pokazaćemo vam postupak pravljenja custom-made tapeta za jedan vrlo sofisticiran stan u Beogradu. Vlasnici su želeli da postignu toplu atmosferu doma, u kojem će se uživati u svakom detalju i biti isto udoban svim generacijama.
Iz tog razloga Maja Jakšić je odlučila da uradi Uni (allover) dizajn sa akcentom na teksturi inspirisanoj klasičnim „riblja kost“ štof materijalom.
Važan deo procesa pre samog početka jeste istraživanje, pravljenje više uzoraka i dobro razumevanje zamisli od naručioca.
Ove tapete se ne rade po rolnama već se prave po samim dimenzijama prostorija.
Na fotografijama vidimo pripremu uzoraka za tapete za orman. Kao i uvek, osnova za tapetu je flis koji je po mnogo čemu bolji od obične papirne tapete.
Ne cepa se, ne širi i ne skuplja se u dodiru sa vlagom. Potreban je poseban lepak, odnosno lepak za flis tapete – napomenuti majstorima. Ove tapete se ne rade po rolnama već se prave po samim dimenzijama zidova.
Postupak je sledeći:
1. „Izvlačenje teksture“ teksturiranom masom (sušenje 24 h)
2. Nanošenje lepka, a potom i bakarnih metalnih listića na teksturu (sušenje 24 h)
3. Otklanjanje viška metalnih listića
4. Nanošenje mešavine mlevenog bakra i bronze, kako bi se dobio malo tamniji ton bakra
Dve kolekcije u ponudi
Kolekcija „Aura” Studija Vilenica nastala je iz ideje da se osećaj svesnosti što više primeni u svakodnevnom životu, a povodom toga Maja Jakšić nudi šest gotovih dizajna. Kolekciju karakteriše toplo siva, biserna boja kao i zlatni detalji.
S druge strane kolekciju “Ruda” karakteriše pravi metal koji se nanosi u tečnom obliku. Brušen i poliran, formira pravu, fleksibilnu metalnu kožu na površini tapeta. Boje tečnog metala su prirodne boje određenog metala koji se koristi – bela bronza, zlatna bronza, belo zlato ili druge metalne legure.
Svaki komad „Ruda“ kolekcije tapeta je individualno osmišljen i izrađen od pravog metala. Savitljivi i lagani, svaki je napravljen u intimnoj igri sa zlatnim, srebrnim i bakarnim listovima, kao i sa metalnim pigmentima.
Cene ručno rađenih tapeta
Šest dizajn opcija iz kolekcije „Aura“, koje se takođe rade po meri zida košta 125 evra po kvadratu, dok je okvirna cena izrade individualnih tapeta 170 €/m².
Spajanje dve ljubavi
Tokom poslednjih 18 godina, Maja Jakšić uživala je u istraživanju različitih oblasti dizajna i umetnosti. Posle diplomiranja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu provela je godinu dana kao gostujući student na Odseku za modernu umetnost Akademije za umetnost i dizajn u Štutgartu.
Posle studija počela je raditi za uglednu firmu Rasch Tekstil u Bramšeu, gde je, nakon što je počela kao pripravnik, ubrzo postala dizajner tekstilnih tapeta sa punim radnim vremenom.
Ovo je bilo odlično i obogaćujuće iskustvo za nju, kao i odlična prilika da stekne veoma dragocena znanja o različitim tržištima širom sveta, kao i iskustvo iz prve ruke u organizovanju masovne proizvodnje i njenom toku rada.
Ubrzo nakon toga našla se pred teškom profesionalnom odlukom između umetničkog i komercijalnog pristupa radu gde je donela odluku da postane samostalni dizajner i konačno preplete svoje dve velike ljubavi – primenjenu i likovnu umetnost.
