U potrazi za jedinstvom prirode i enterijera, samoodrživi zeleni zidovi od mahovine, spoj su održivosti, prirodnog i umetničkog izražavanja. U domenu dizajna enterijera, zeleni zidovi postali su simbol besprekorne integracije lepote prirode u naše životne i radne prostore.

MossIndoors je sinonim za stabilizovane zelene zidove od mahovine i među pionirima na domaćem tržištu u ovoj oblasti. Svaki MossIndoors zeleni zid od mahovine odlikuje visokom notom dizajna, visokim kvalitetom i stručnom izradom koju potpisuju pejzažne arhitekte sa decenijskim iskustvom.

U svom dosadašnjem radu, upotpunili su enterijere brojnih poznatih kompanija, ali i ekskluzivno opremljenih stambenih prostora.

Estetski i ekološki uticaj zelenih zidova od mahovine

Zeleni zidovi nude mnogo više od same estetike. Oni spajaju formu i funkciju. Donose prirodu u enterijere, a njihove nežne teksture i živopisne zelene nijanse ‘’kradu’’ poglede i postaju dominantna tačka u prostoru koja posmatrače ne ostavlja ravnodušnim. Kao takvi, oni stvaraju vizuelno bogatstvo koje transformiše prostor i čini ga impresivnim.

Osim visokih estetskih vrednosti, zeleni zid u enterijeru ima naglašene i ekološke vrednosti:

• Prirodni prečišćivač vazduha, poboljšava kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Ova prirodna filtracija značajno doprinosi zdravijem unutrašnjem okruženju. Listovi biljaka proizvode negativne jone i nijedna biljka nema veću površinu lišća od mahovine – cela je prekrivena sopstvenim lišćem.
• Akustična svojstva čine ga idealnim dodatkom u poslovnim prostorima – apsorbuju zvučne talase stvarajući mirnije i produktivnije radno okruženje.
• Termoregulacija (dodatna termička izolazija) i regulacija vlage u prostorijama takođe spadaju u benefite ovih zelenih zidova.
• Prirodni, ekološki, i bezbedni materijali – stabilizovane mahovine i biljke najfinijeg kvaliteta, EU porekla i u skladu sa EU direktivama o očuvanju i zaštiti prirode.

Zeleni imidž i profitabilnost za kompanije

U eri u kojoj je održivost na čelu korporativne svesti, kompanije istražuju kreativne puteve kako bi uskladili identitet svog brenda i poslovanja sa ekološkim vrednostima.

Zid od mahovine ima značajan uticaj na produktivnost zaposlenih u kompanijama, zato i ne čudi što postaje sve popularniji u radnim prostorima. Uključivanje zelenila u brend, kompanija šalje moćnu poruku klijentima da ceni održivost i ekološku odgovornost. Ovo, za uzvrat, ima odjek kod klijenata koji sve više traže ekološki osvešćene brendove.

Stabilizovani zeleni zidovi postali su favorit u mnogim projektima koji podržavaju održivi dizajn, ekološke teme, zelenu arhitekturu. Sve više kompanija se okreće zelenom imidžu i ekološkoj odgovornosti, a zidovi od mahovine su 100% odgovor na to.

Samoodrživi zeleni zidovi

MossIndoors je specijalizovan za stvaranje 100% prirodnih i 100% samoodrživih zelenih zidova, ručno izrađenih od stabilizovanih mahovina i biljaka visokog kvaliteta, sa akcentom na dizajn i stručnu izradu.

Bez kompromisa u kvalitetu, koristi isključivo stabilizovane mahovine i biljke najvišeg kvaliteta, koje rastu u različitim klimatskim područjima Evrope, čije se sakupljanje vrši pod kontrolom EU direktiva o očuvanju i zaštiti prirode, a dalja obrada je pod strogo kontrolisanim uslovima kontrole kvaliteta EU proizvođača.

Upotreba visokokvalitetnih stabilizovanih biljaka osigurava da svaki zeleni zid nije samo estetski dragulj enterijera, već i izdržljiva i ekološki prihvatljiva kreacija. MossIndoors je stručni tim pejzažnih arhitekata koji uzima u obzir mikroklimu prostorije i tehničke mogućnosti, osiguravajući da svaki zeleni zid bude savršeno prilagođen svom okruženju. Profesionalni pristup i stručna izrada pruža dugovečnost i otpornost zelenih zidova čak i u manje povoljnim uslovima.

Koncept samoodrživosti je u srži MossIndoors filozofije – u pitanju su zeleni zidovi koji ne zahtevaju baš nikakvo održavanje. U procesu izrade prolaze kroz preventivne mere koje im pružaju visoku otpornost usled nepovoljnijih uslova mikroklime u prostoriji.

100% prirodne i stabilizovane mahovine

MossIndoors zelene zidove čine isključivo prirodne i stabilizovane biljke, pružajući dugogodišnju trajnost i estetsku privlačnost.

 MossIndoors isključuje korišćenje dehidriranih mahovina, koje su slabije otpornosti i kraćeg životnog veka u odnosu na stabilizovane mahovine. Glavna razlika između dehidrirane i stabilizovane mahovine je njihova dugovečnost i estetika. Dehidrirana mahovina u kraćem vremenskom periodu gubi boju i teksturu, potrebno ju je zameniti nakon 1-2 godine, dok stabilizovana mahovina može trajati godinama bez nekog primetnog pogoršanja.

MossIndoors stabilizovane mahovine visokog kvaliteta traju oko 7 (čak i do 10 godina) u pogodnim uslovima prostorije. Na trajnost u velikoj meri utiču uslovi mikroklime u prostoriji gde je postavljena. Često se na domaćem, ali i stranom tržištu, dehidrirana mahovina navodi kao stabilizovana. I stabilizovana i dehidrirana mahovina jesu prirodne, ali nisu iste – ni estetski, ni po trajnosti, ni po ceni.

Raznovrsnost dizajna i primena

MossIndoors zeleni zidovi od mahovine izrađuju su u različitim stilovima i od različitih vrsta biljaka, u zavisnosti od potreba projekata. Autentičnost zelenih zidova postignuta je velikom pažnjom pri dizajniranju i umećem stručnog tima da svaki zeleni zid uskladi sa enterijerom i namenom.

Kompletan proces izrade čini pažljiv i postupan ručni rad koji isključuje serijsku proizvodnju, sa strogim fokusom na custom design proizvode. Mogu se primeniti u gotovo svim vrstama enterijera, uključujući poslovne prostore, stambene prostore, ugostiteljske enterijere, i postaviti na sve zidne podloge zahvaljujući svojoj maloj težini od oko 5 kg/m2.

Njihova samoodrživost i prirodnost čini ih praktičnim i vizuelno zadivljujućim dodatkom svakom enterijeru. Zeleni zidovi od stabilizovane mahovine predstavljaju vrhunac održivog dizajna enterijera. Oni nisu samo zidovi – oni su ekosistemi, umetnička dela i korak ka zelenijoj budućnosti.

Moss Indoors

Enterijer

Belgrade, Serbia

+381 60 514 543 1+381 60 514 543 1

https://www.zelenizidoviodmahovine.rs/

MOSS.INDOORS JE TIM ENTUZIJASTA, PEJZAŽNIH ARHITEKATA I DIZAJNERA, ORIJENTISANIH NA PRIRODU, DIZA...

• Facebook
• Twitter
• Google+
• Tumblr
• LinkedIn
• Mail

Danska arhitektonska kuća COBE otkrila je dizajn najlepše i ekološki najodrživije stanice za punjenje automobila koju smo do sada videli. Međutim, ova stanica ima još jednu skrivenu pogodnost, a to je izuzetna brzina kojom napaja automobile električnom energijom.

Sam objekat napravljen je od materijala koji se mogu reciklirati, a energiju delom dobija pomoću solarnih panela koji se nalaze na njenom zelenom krovu. Efikasni paneli omogućavaju joj da napuni svaki automobil za prosečno 15 minuta, što predstavlja ogroman pomak u industriji za šta su se pobrinuli saradnici iz automoto kompanije Powered by E.ON Drive & Clever.

Drveni elementi su modularni, te se mogu kombinovati na različite načine i konfiguracije u zavisnosti od lokacije.

Prva ovakva stanica u Danskoj već je našla svoje mesto na autoputu E20 u blizini grada Fredericija. Trenutno je u planu čak 47 novih stanica duž skandinavskih autoputeva, i to sedam u Danskoj, 20 u Švedskoj i 20 u Norveškoj.

Objekat karakteriše neobična struktura koja izgledom podseća na veliku krošnju drveta. Štaviše, konstrukcija je sastavljena od drvenih elemenata koji su modularni, te se mogu kombinovati na različite načine i konfiguracije u zavisnosti od lokacije, prenosi Inhabitat.

Opuštajuća atmosfera

No, pored toga što podseća na krošnju, zanimljivo je da samu stanicu u Fredericiji krasi veliki broj stabala u okolini. Dansko društvo za očuvanje prirode pomoglo je pri odabiru sadnica koje će se naći u okolini stanice kako bi se poboljšao biodiverzitet i stvorila opuštajuća atmosfera koja se radikalno razlikuje od tradicionalnog okruženja benzinske stanice.

Budući da se sama stanica oslanja na održivu tehnologiju, želeli smo da i njena arhitektura to takođe odražava.

„Električna vozila su put budućnosti“, kaže Dan Stubbergaard, arhitekta i osnivač studija COBE. „S našim dizajnom vozačima električnih automobila nudimo tajm-aut i priliku za mentalni odmor u zelenoj oazi. Budući da se sama stanica oslanja na održivu tehnologiju u energiji, želeli smo da i njena arhitektura, materijali od kojih je napravljna, kao i čitav njen koncept to takođe odražava.“

Ovim dizajnom studio COBE je prošle godine osvojio nagradu Nacionalnu nagradu za građevinarstvo (Danish Building Awards) i implementira se širom Skandinavije uz podršku dva projekta Evropske komisije – EU Connecting Europe Facility i High Speed Electric Mobiliti Across Europe.

Stanica spektakularno izgleda i iz ptičje perspektive:

Foto: Studio COBE i Rasmus Hjortshøj – COAST

Kad ste već ovde…

• Rekonstrukcija pumpe Radun Avia / N-Martin Project

Nova škola dizajna u Singapuru predstavlja pravi biser održive arhitekture. Škola zadovoljava sve standarde održivosti, a pored toga je urađena u savremenom stilu prilagođenom tropskim klimatskim uslovima.

NUS škola za ekologiju i dizajn 4, kako joj glasi puni naziv, predstavlja samo jedan mali deo čitave nove četvrti posvećene ekologiji i dizajnu. Projekat potpisuje britanski arhitektonski studio Serie zajedno sa saradnicima iz među kojima su Multiply Architecture, kao i kompanija za urbanizam Surbana Jurong. Razvoj projekta pokrio je nacionalni Univerzitet u Singapuru.

Otvoreni plan omogućava da u polovini objekta bude dovoljna prirodna ventilacija.

Sama zgrada zauzima 1.500 kvadrata zatvorenog prostora, te još 500 kvadrata u koje spadaju otvoreni trg, radionice, istraživački centar i nova biblioteka. Njen fleksibilni dizajn omogućiće polaznicima da istražuju vezu između savremenog dizajna i ekološke efikasnosti, piše Designboom.

Prostorije u ovom objektu variraju po obliku kao i po veličini, kako bi korisnici mogli da ih prilagođavaju različitim aktivnostima poput izložbi, umetničkih instalacija i ostalog.

Prirodna klimatizacija

Zapravo, plan cele zgrade je potpuno otvoren, a njene velike platforme pospešuju interakciju sa prostorom i njegov vizuelni kontinuitet. Osim toga, dizajn odgovara i na izazove klimatskih uslova u ovom delu sveta. Naime, otvoreni plan omogućava da u polovini objekta bude dovoljna prirodna ventilacija, a pored toga se i većina prostorija može dodatno provetriti.

Fasada ima dvostruku opnu koja se lako može demontirati i zameniti novim sistemima u zavisnosti od istraživanja.

Pored sistema prirodne klimatizacije, izuzetno je interesantna i fasada objekta. Naime, istočna i zapadna fasada nose karakteristike „dvostruke opne“ jer sadrži elemente koji se mogu lako demontirati i zameniti novim sistemima u zavisnosti od potreba projekata koji će se odigravati u školi. Zgrada zahvaljujući tome služi kao velika laboratorija za testiranje i razvoj odgovarajuće tehnologije zelene gradnje.

Učenje na pravi način

Od drugih sistema za poboljšanu energetsku efikasnost, ova zgrada sakuplja kišnicu, otpadne vode se prerađuju, na krovu se prikuplja solarna energija preko fotovoltričnih panela, a sva rasveta je LED. U takvoj školi studenti se na pravi način pripremaju za izazove ekologije i zaštite životne sredine koji su goreći problemi u svetu.

Fotografije: Rory Gardiner

Kad ste već ovde…

• Razvoj arhitekture škola u Srbiji u (ne)skladu s razvojem društva
• Zašto se škole i dalje projektuju po istom principu kao i zatvori?
• 7 projekata škola za 21. vek

Kao jedna od najrazvijenijih zemalja u Evropi, Norveška ima mnogo toga da ponudi svojim gostima. Međutim, ni ova država nije do sada uspela da maksimalno iskoristi svoj turistički potencijal – mahom zbog toga što se ono najlepše od Norveške nalazi skriveno u dubokim, hladnim šumama.

S tim na umu, arhitekta i univerzitetski profesor Espen Surnevik osmislio je neobičnu malu kuću u šumi koja stoji na desetak metara visine od tla i dizajnom podseća na stare kućice na drveću, s tim da je nijedno drvo zapravo ne pridržava.

PAN kućica za uživanje u prirodi

Projekat PAN smešten je u norvešku šumu koja, uprkos tome što se nalazi na samo sat vremena vožnje od Osla, predstavlja zaseban ekološki sistem sa mnogobrojnim biljnim i životinjskim vrstama koje se ne mogu naći u ostatku Skandinavije. Kuća je dizajnirana tako da može da se uklopi u okoliš bez ikakvih velikih izvođačkih radova.

Ako biste uklonili kuću PAN, na tom mestu se ne bi video nikakav trag ljudske aktivnosti.

Ako biste je sklonili, na tom mestu se ne bi video nikakav trag ljudske aktivnosti. Inspiraciju za njen izgled Surnevik je našao delom u modelima severno američkih kuća A forme, delom u modernim fabričkim pogonima, ali i u kućama u kakvim žive likovi iz crtanog serijala „Moomin“.

Na izradi ovog projekta pomogao mu je Finn-Erik Nilsen kojeg javnost najbolje poznaje po učešću u velikom državnom projektu Norwegian Scenic Routes.

Ekološki osveštena kućica

Nesumnjivo je da, iako sama po sebi vrlo tamna, ova kuća može da upije neobično mnogo prirodne svetlosti. Pažljivo pozicionirana u odnosu na Sunce, kuća ima velike staklene panele, a kako je podignuta na visinu, ništa joj ne smeta da iskoristi svaki sunčani momenat tokom dana. Materijali u enterijeru, uključujući podove, takođe su pažljivo probrani i održivi.

Sigurnost na prvom mestu

Projekat PAN karakteriše izdvojeno spiralno stepenište sa mrežastom ogradom, dok isprepletena čelična konstrukcija pridržava samu kuću. Kao što smo napomenuli, kućica nije pričvršćena ni za jedno drvo da ih ne bi oštetila, zbog čega posmatranje drveća i njegovih pokreta iz unutrašnjosti kuće predstavlja poseban užitak.

Uprkos tome što na prvi pogled deluje kao privremena konstrukcija, PAN kućica je napravljena tako da može da izdrži udar uragana.

Projekat PAN finansirao je jedan bračni par iz Norveške koji su nekoliko ovakvih kućica podigli na svom placu i oko njih organizovali bogatu turističku ponudu. Međutim, za samo jednu noć u ovakvom smeštaju morali biste da izdvojite minimum 500 evra.

Fotografije: PAN Hytter

Kad ste već ovde…

• Ova neobična planinska kuća podstiče vezu između prirode i čoveka
• Moderna kuća s limenim krovom na koji se možete popeti bez imalo muke
• Ova jednostavna kuća osvojila prestižnu RIBA nagradu za 2018. godinu

Hongkonški studio Ida&Billy Architects osmislio je izvanredno kupatilo koje se nalazi u sklopu tržnog centra TaiKoo Hui u gradu Guangdžou. Kupatila su uređena u modernom stilu sa zidovima ofarbanim u mlečno belo i detaljima u jarkim bojama, dok suptilne LED sijalice osvetljavaju prostor.

Kako naglašava ArchDaily, za posebnu pohvalu je činjenica da su se u izradi kupatila koristili razni reciklirani materijali, dok je infrastruktura osmišljena tako da bude maksimalno ekološka. Tako su rezervoari za otpadnu vodu iz lavaboa lukavo skriveni od pogleda, dok je zeleno bilje stavljeno u prvi plan. Sakupljena i filtrirana otpadna voda koristi se za navodnjavanje biljaka koje krase ovaj prostor.

Sakupljena i filtrirana otpadna voda koristi se za navodnjavanje biljaka koje krase ovaj prostor.

Osim estetske uloge, zelenilo je ovde stavljeno zarad prirodnog prečišćavanja vazduha obzirom da u njima nema prozora.

Procenjeno je da bezvodni pisoar i štedljivi toaleti štede vodu za 80% i smanjuju količinu otpada za 60% dnevno.

Osvežavanje dizajna recikliranim materijalima

Toaleti tržnog centra TaiKoo Hui smešteni su u donjem nivou zgrade, a izgled prethodnog kupatila pre renoviranja nije bio ni najmanje simpatičan. Međutim, originalna forma kupatila morala je da se očuva kako ne bi morala da se menja i cela vodovodna mreža. Sada su originalni zidovi obloženi panelima od gipsa ojačani staklenim vlaknima od recikliranog materijala.

Osnove i preseci prostora:

Vizualizacije: Ida&Billy Architects

Kad ste već ovde…

• Najlepša kupatila na Sajmu nameštaja 2018. u Milanu
• Zbogom, bakterije! Predstavljena prva WC šolja bez ivice
• Geberitova WC šolja koja filtrira neprijatne mirise

Arhitekte Oliver Thomas i Keyan Rahimzadeh kreirali su Piksel fasadu, odnosno progresivni i prilagodljivi fasadni sistem koji se može konfigurisati tako da se po njemu kreiraju razna ekološka rešenja poput zelenih zidova, stabala drveća ili vertikalnih bašti. Dizajneri su inspiraciju za ovaj koncept našli u biofilnom dizajnu, odnosno emotivnom odnosu čoveka prema prirodi.

Milenijalci* smatraju da fleksibilni radni prostori više doprinose produktivnosti, saradnji, inovacijama i angažmanu.

Ovaj tip fasade namenjen je poslovnim objektima, najpre velikim kancelarijskim zgradama, koje obično pate od nedostatka prirodnih elemenata u enterijeru. Uz pomoć ovog sistema, zgrade će na sasvim jednostavan način dobiti biofilni dizajn koji će podići radnu atmosferu.

„Do 2030. godine milenijaci će činiti 75% radne snage. No, već sada vidimo da se poslovno okruženje prilagođava toj novoj generaciji radnika. Kompanije počinju da grade male interaktivne radne prostore kako bi podstakle individualnu produktivnost. Tipične open-space kancelarije sve češće dobijaju male ušuškane prostore gde radnici mogu da se odmore. To znači da milenijalci smatraju da fleksibilni radni prostori više doprinose produktivnosti, saradnji, inovacijama i angažmanu,“ – objašnjavaju dizajneri.

Zeleniji prostori – veća produktivnost

Ono što njihov sistem čini posebnim jeste mogućnost stvaranja upravo takvih, prijatnih i ušuškanih prostora u radnom okruženju koji pružaju poseban ugođaj, dodatne zdravstvene benefite i podstiču zaposlene da se dobro osećaju na radnom mestu i pruže svoj maksimum.

Tako je ovaj dizajnerski dvojac uspeo da dođe do rešenja koje je ujedno održivo, ekonomično, elegantno i prilagoljivo skoro svim radnim prostorima. Sa ovim projektom ušli su u uži izbor za godišnju nagradu časopisa Metals In Construction.

Piksel fasade su prefabrikavani elementi koji se kače na montažnu drvenu konstrukciju.

Plan i detalji

*  – milenijalci su generacija ljudi rođenih od ranih osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina.

Foto: Mengyi Fan

Kad ste već ovde…

• Zaposleni u novoj centrali Applea revoltirani što moraju da rade u open space kancelarijama
• Nije cvećara: 1.000 biljaka za kvalitetniji rad u open-space kancelariji
• Direktno iz Kopenhagena: Raport sa sajma enterijera Trends & Traditions

Instalacija nazvana Sunset Parklet izrađena je gotovo u potpunosti od drveta a sastavljena je od četiri paralelno spojene trake koje služe za sedenje, parkiranje bicikala, kao i mesto za punjenje električnih vozila strujom.

Instalacija, koju su osmislili vlasnici obližnje prodavnice (Other Avenues) i kafea (Sea Breeze), zapravo predstavlja viziju urbane oaze.

Dizajn Sunset Parkleta proizašao je iz tipografije San Franciska, koja je prepoznatljiva po smenjivnaju strmih ulica, piše Designboom.

Ideja je bila i da ovaj zanimljivi mobilijar, kako zbog materijalizacije, tako i zbog forme, podseća na barku koja će privremeno preusmeriti ljude s betona i pružiti im predah od gradske vreve.

Sunset Parklet je izrađen od održivih materijala. Njegov inovativni oblik ujedno promoviše novi, potencijani izgled ulica San Franciska – grada s više ljudi a manje automobila na ulicama

Foto: Cesar Rubio

Pogledajte i kako izgleda parking za bicikle u obliku češlja.