Završetak građevinskih radova na izgradnji Ušća 2 očekuju se uskoro; Foto: Marko Dabrović
Izdvojeno

Ušće: Priča o dve kule

Završetak grubih građevinskih radova očekuje se uskoro, ali već sada mnogi prolaznici, stručnjaci i laici, porede dve kule Ušća s dve bliznakinje Svetskog trgovačkog centra u Njujorku.

Ako s pozicije Brankovog mosta ili Beogradske tvrđave bacimo pogled na Novi Beograd, primetićemo da je prostor Poslovnog centra Ušće postao bogatiji za još jedan višespratni objekat. Staklena kula Ušće 2, gotovo je preko noći svojim armirano-betonskim jezgrom dosegla svoju stariju sestru, pa se radovi na postavljanju fasadnih elemenata takođe ubrzano privode kraju.

Stariji Beograđani pamte kako je taj prostor izgledao sve do 1999. godine, kada je popularna zgrada CK oštećena u bombardovanju, što je kasnije uslovilo njeno preoblikovanje u Poslovni centar Ušće, ali neki detalji u istorijatu nisu baš svima poznati. Kako je ovo najznačajniji arhitektonsko-urbanistički reper koji se sagledava pri prelasku iz starog u Novi Beograd, bilo bi zanimljivo prikazati jedan kraći osvrt na istorijat ovog kompleksa, koji će naredne godine napuniti 55 godina.

Fotografija makete. Vlasništvo Muzeja istorije Jugoslavije.

Autori tada nisu bili svesni da su svojim rešenjem trasirali jednu arhitektonsku ideju, koja se i danas razvija pred našim očima.

Sve započinje odmah nakon Drugog svetskog rata i mnogobrojnim konkursima, kako za sveobuhvatno prostorno-urbanističko rešenje Novog Begrada, tako i za pojedinačne upravne objekte. Tokom ovog višedecenijskog procesa, neki objekti su doživeli preoblikovanje tokom samog izvođenja (Palata SIV), a od nekih se do daljeg odustalo, kao što je slučaj s Palatom CK SKJ (kasnije Palata Društveno-političkih organizacija). Međutim, 1960. godine, odbačena je prvobitna lokacija na samom ušću Save u Dunav i raspisan novi konkurs, na kojem prvo mesto osvaja tim arhitekata Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marijanović. Autori tada nisu bili svesni da su svojim rešenjem trasirali jednu arhitektonsku ideju, koja se i danas razvija pred našim očima.

Arhitektura kojom su se vodili bila je misovsko-korbizjeovska, to jest, tada već rasprostranjena internacionalna moderna. Struktura staklo-čelik kubičnog objekta, koju je koju deceniju ranije promovisao Mis Van der Roe i kombinacija vertikalnog i horizontalnog korpusa, po uzoru na sedište Ujedinjenih nacija, projektovano od strane Le Korbizjea i njegovih učenika, davala je željeni efekat. Tačnije, davala je efekat na crtežima i maketi jer kružni aneks, namenjen plenarnoj sali s 600 mesta, s posebnim galerijama za novinare i ložama za svečane goste i diplomate i dodatnih 200 mesta za publiku, kao i pripadajućim salonima, nikada nije ni izgrađen.

Sve je ostalo na vertikalnoj kuli, izgrađenoj od armirano-betonske konstrukcije, s unutrašnjim jezgrom za stepenište i liftove, kao i kancelarijskim prostorom i salama za sastanke. Konstrukcija je bila obučena u staklo-aluminijum fasadu s obojenim parapetima, a dodatni akcenat celoj formi davala je krovna terasa na 24. spratu, s duboko prepuštenom konzolarnom armirano-betonskom nadstrešnicom koja je kuli davala vizuelni završetak u vidu modernog krovnog venca.

CK Ušće; foto: privatna arhiva

Zgrada ostaje nepromenjena do 1999. godine, kada nakon oštećenja biva zatvorena, ali sa nadom da će biti rekonstruisana jer su stručnjaci, posle temeljnih ispitivanja zaključili da je oštećeno isključivo fasadno platno, a da je armirano-betonska konstrukcija odlično izdržala test raketnog razaranja.

Nakon smene režima, smenjuje se i društveno-politički sistem, koji je omogućio privatizaciju i prodaju objekta, koji uskoro doživljava i prenamenu. Najpre je 2003. godine raspisan konkurs, kojim je predviđeno povećanje zgrade u osnovi, ali i izgradnja novog tržnog centra. Na konkursu pobeđuje projektni biro ARCVS, na čelu sa arhitektom Branislavom Redžićem, ali se od tog idejnog rešenja odustalo.

ARCVS, konkursno rešenje 2003.

U dogovoru sa pobedničkim timom, 2005. godine izvršena je rekonstrukcija postojećeg objekta u njegovim gabaritima, dok je projektovanje šoping mola „Ušće“ povereno inostranom projektnom birou Chapman Taylor i njihovom arhitekti Čeraldu Saneliu. Urbanistički projekat (maketa) je uključio i izgradnju druge kule, kada se za to steknu uslovi.

Rekonstrukcija zgrade, sada već Poslovne kule Ušće urađena je besprekorno, s najsavremenijim tehnologijama u oblasti fasadnih sistema, ali na polju iskorišćenosti prostora, koji je u potpunosti prenamenovan u poslovni, s modularnim zidnim panelima koji omogućavaju planiranje i raspodelu kancelarijskog prostora po želji zakupca. Veštim preprojektovanjem ukinute su poslednje dve etaže čime je dobijen prostor za kompletnu funkcionalnu infrastrukturu smeštenu iznad centralnog komunikativnog jezgra, dok je korisni prostor jednim delom namenjen kafe-baru, a drugim delom iznajmljivanju za sve vrste dnevnih i večernjih događaja.

Ukupna površina korisnog prostora iznosi oko 23.000 metara kvadratnih kojem su pridodati i nadzemni parking prostori, dok je podzemna garaža, od postojeće znatno proširena (prvobitno imala kapacitet 50 vozila) i namenjena posetiocima šoping centra.

Izvedeno rešenje, ARCVS, 2005.
Izvedeno rešenje, ARCVS, 2005.
Enterijer Ušća 1
Enterijer Ušća 1

Nova kula: Ušće 2

Nakon pozitivnih kritika na poslovnu zgradu Ušće, tokom 2016. godine pojavljuju se naznake da bi uskoro mogla da se gradi i poslovna kula Ušće 2. Iako je prvobitno urbanističko-arhitektonsko idejno rešenje potpisao biro ARCVS, kompanija MPC na projektovanju druge kule upošljava projektni biro Chapman Taylor, nakon pozitivnog iskustva s projektovanjem šoping centra.

Ušće 1 i 2

Zid-zavesa na Ušću 2 upotpunjena je dekorativnim profilima sa zanimljivom vizuelnim paternom koji u likovnom smislu dodatno akcentuje sam objekat.

Chapman Taylor se u projektovanju oslanja na formu postojeće kule, pre svega u formi i gabaritima samog objekta, ali uvodi neke inovacije na polju funkcionalnosti i forme. Pre svega, kompletan vertikalni komunikacioni čvor izmešta se na sam kraj zgrade što je kao poseban korpus naglašeno i u fasadnoj strukturi. Fasadno platno glavnog poslovnog korpusa je ponovo staklena zid-zavesa, ali upotpunjena dekorativnim profilima, koji tvore zanimljiv vizuelni patern, koji u likovnom smislu dodatno akcentuje sam objekat. Uz nešto izmenjenu strukturu lobija i poslednje etaže, druga kula takođe poseduje 22 sprata uz korisnu površino od oko 23.000 metara kvadratnih, na koji dolazi i podzemna garaža, sa kapacitetom od 750 parking mesta, koja će moći da koriste zaposleni u obe kule.

Ušće 1 i 2

Beogradske bliznakinje

Završetak grubih građevinskih radova se očekuje za koju nedelju, a ubrzo nakon njih i uređenje enterijera kule Ušća 2. Već sada, iako ceo kompleks još uvek nije dovršen, mnogi prolaznici, stručnjaci i laici, porede dve kule Ušća sa dve bliznakinje Svetskog trgovačkog centra u Njujorku. Naravno, u smislu urbanističke strukture i poslovne namene i da je period razaranja od pre dve decenije ostao iz nas, to jest, da smo na pragu nove epohe izgradnje poslovnih nebodera u našoj metropoli, gde će poslovne kule Ušće 1 i 2 pronaći svoje mesto kao novi vizuelni reperi grada Beograda.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Оставите одговор

Obavezna polja *