Fotografi i fotografkinje iz Srbije, Hrvatske i BiH govore za naš portal; Kolaž: Gradnja.rs
Intervju, Izdvojeno

Pogled iza objektiva: Upoznajte 6 arhitektonskih fotografa iz Srbije i regiona

Razgovaramo o lokalnim tržištima i klijentima, poštovanju autorskih prava i modelima naplate, ali i o tome da li su mobilni telefoni „ubili“ foto-aparate.

Iako plodove njihovog vrhunskog umeća viđate svakodnevno na našem portalu, arhitektonski fotografi za najveći deo javnosti ostaju “ljudi iz senke”, neko ko je tu samo da ovekoveči situaciju kada je objekat ili enterijer već realizovan.

Međutim, fotografija je zapravo prva stvar s kojom se susrećete kada se putem medija upoznajete s nekim arhitektonskim delom i njen kvalitet umnogome utiče i na utisak koji ćete tom prilikom steći.

Želeći da zavirimo u svet ljudi koji “pišući svetlom” daju tu preko potrebnu finalnu notu svakom projektu, u redovima koji slede upoznaćemo vas s nekim od majstora arhitektonske fotografije koji deluju na prostoru Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Bosnic+Dorotic za Arhitektonski Biro Turato – Gumno House; Foto: Bosnic+Dorotic

Možete li se ukratko predstaviti čitaocima portala Gradnja?

Anida Krečo (BiH): Rođena sam u Sarajevu, 1980. godine. Arhitektonsko obrazovanje stičem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, te na Arhitektonskom fakultetu Tehničkog univerziteta u Beču, gde i diplomiram. Nakon studija radim kao arhitektica, ali uporedo se bavim i fotografijom, sa fokusom na arhitektonskoj fotografiji.

Sara Pilipović (Srbija): Studentkinja sam završne godine Master studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Bavim se fotografisanjem enterijera poslovnih prostora, stanova, radnih i izložbenih prostora. Takođe sam i reportažni fotograf portala Gradnja.

Koridor 27 (Hrvatska): Mi smo bračni par, Rajan Milošević i Franka Santaleza iz Labina (Istra) te delujemo pod imenom Koridor 27. Bavimo se isključivo fotografisanjem enterijera i arhitekture, kako u Hrvatskoj tako i izvan njenih granica. Zaljubljenici smo u umetnost, muziku i kulturu uopšte, stoga nam se privatno i poslovno sve vrti oko lepih audio-vizuelnih doživljaja.

Rajan Milošević i Franka Santaleza: Foto: Koridor 27

Smatramo da je praksa najviše doprinela našem napretku i razvoju (Koridor 27)

Mladen Jovanović (Srbija): Ja sam Mladen Jovanović, diplomirani inženjer arhitekture i arhitektonski fotograf. Osnivač sam arhitektonskog biroa “Arhinova studio “ u Nišu, u okviru koga se bavim arhitektonskom praksom.

Bosnic+Dorotic (Hrvatska): Bosnic+Dorotic su Maja Bosnić i Ivan Dorotić, fotografski dvojac. Delujemo i potpisujemo se kao tim, a osim profesionalno i privatno smo par. Osim kao dvojac Bosnic+Dorotic stručnoj javnosti smo poznati i kao pokretači i urednici Vizkulture – hrvatskog portala u savremenim vizuelnim umetnostima.

Miloš Martinović (Srbija): Moje ime je Miloš Martinović, radim kao fotograf, najviše na teritoriji Srbije. Specijalizovao sam se za arhitektonsku fotografiju. Bavim se fotografisanjem objekata i enterijera.

Fotografija eksterijera po izboru Miloša Martinovića; Foto: Miloš Martinović

Kako ste se našli u arhitektonskoj fotografiji? Koliko dugo ste u toj oblasti?

Mladen Jovanović: Fotografijom sam se bavio još od srednjoškolskih dana, a u arhitektonsku fotografiju me je odvela i ljubav prema arhitekturi još za vreme studiranja. Profesionalno sam počeo da se bavim arhitektonskom fotografijom tokom boravka u Crnoj Gori, gde sam radio kao arhitekta. Kolege iz drugih biroa su me angažovale za fotografisanje hotela, kuća, vila kao i raznih enterijera. Kasnije sam sve više vremena posvećivao ovoj vrsti fotografije i spojio dve stvari koje volim.

Bosnic+Dorotic: Ja (Ivan) sam  magistar arhitekture s diplomom Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i od završetka studija 2008. sam dominantno fokusiran na fotografske, art-direktorske, medijske i komunikacijske angažmane u arhitektonskoj branši i kulturi, sve to umjesto projektiranja. Maja je dugo radila u filmskoj produkciji pa ju je u konačni profesionalni shift u fotografiju “povuklo” naše privatno partnerstvo. Iako smo i ranije puno fotografisali za arhitekte/arhitektice, recimo da od 2014. delujemo kao Bosnic+Dorotic.

Sara Pilipović: To je bilo potpuno neplanirano. Od kada sam upisala Arhitektonski fakultet počela sam  dosta da fotografišem objekte po Beogradu, detalje u enterijeru i makete. Dobila sam pregršt komplimenata, pa sam odlučila da se ozbiljnije oprobam u tome. Sada gradim uspešnu karijeru profesionalnog arhitektonskog fotografa.

Sara Pilipović; Foto: Sara Pilipović

Ako nemate oko za fotografiju, nijedan aparat vam ne može pomoći (Sara Pilipović)

Koridor 27: Brend smo službeno pokrenuli 2017. godine, iako smo krenuli s fotografisanjem arhitekture pre više od 10 godina. S obzirom da živimo u Istri, u to vreme je nekako krenula ekspanzija gradnje i ukazala se prilika za fotografisanjem boljih projekata, te smo se odlučili posvetiti toj grani fotografije. Možemo reći da smo se našli u pravo vreme na pravom mestu.

Miloš Martinović: Fotografija mi je bila interesantna kao hobi još tokom studija. Budući da sam studirao arhitekturu, arhitektonska fotografija je nekako bila logičan spoj te dve stvari. Tokom rada u arhitekturi sam nastavio sve više da fotografišem i razmišljam o bavljenju time. Posle 8 godina u arhitekturi sam 2017. godine konačno napustio arhitekturu i počeo da se bavim fotografijom.

Anida Krečo: U biti, moj studij arhitekture je presudan u izboru tematike mojih fotografija. Tokom studija bilo je potrebno raditi mnogobrojne analize u kojima su fotografski snimci bili veoma značajni, a glavni „akteri“ fotografija upravo arhitektonski objekti. Još tada sam nastojala da na interesantan način prikažem postojeće objekte, te da u njima nađem i istaknem ono najbitnije. A profesionalno se arhitektonskom fotografijom bavim preko 10 godina.

Zgrade Filozofskog fakulteta i Parlamenta BiH u Sarajevu; Foto: Anida Krečo

Da li ste išli na kurseve, učili preko literature ili ste fotografiju savladali kroz praksu?

Miloš Martinović: Nisam išao na kurseve, sve sam naučio kroz literaturu koju sam uspeo da pronađem na internetu i kroz praksu. Mislim ne postoji pravilan odgovor kojim putem treba ići, svaka informacija je korisna a najbitnija je praksa.

Sara Pilipović: Išla sam na sjajan kurs “BEST Design Weeka” koji mi je dosta pomogao što se tiče obrade, programa i osvetljenja, ali sam sigurna da se fotografija definitivno najbolje savladava praksom. LinkdedIn Learing je, takođe, sjajno mesto za sticanje novih znanja i veština – ne samo u vezi obrade, već i u pogledu formiranja ličnog brenda.

Bosnic+Dorotic: Ja (Ivan) sam za vrijeme studija odslušao četiri semestra interdisciplinarnog kolegijuma Fotografija pri Studiju dizajna i to je bila dobra osnova za nadogradnju kroz rad, ostalo iskustvo skupilo se kroz praksu. Maja je niz godina radila kao asistentkinja režije na snimanjima filmova i serija te joj je to razdoblje takođe bilo odlična baza za razvijanje samostalnog autorskog jezika.

Maja Bosnić i Ivan Dorotić; Foto: Bosnic+Dorotic

Klijenti nam često daju potpunu slobodu odlaska na lokaciju i fotkanja, jer imaju poverenje u to kakve će materijale dobiti (Bosnic+Dorotic)

Anida Krečo: U vreme kada sam počinjala da istražujem fotografiju, bili su popularni foto-forumi. Tada je digitalna fotografija doživjela svoj procvat, te su mnogi foto-entuzijasti nesebično razmenjivali svoja iskustva i saznanja. Zatim se sve više moglo naći literature na internetu, a vremenom je bilo i sve više tutorijala. Nisam nikad pohađala neki kurs, ali kao i u većini drugih poslova, praksa i rad su tu presudni.

Koridor 27: Sve od navedenog! (smeh) Počeli smo s literaturom uz neizostavan YouTube, međutim svakako smatramo da je praksa najviše doprinela našem napretku i razvoju. Pokušavamo konstantno učiti kroz svoje greške u praksi koje se i danas događaju, ali zato ceo proces nikad nije monoton pa nas znaju razveseliti sitnice koje se jedino kroz godine rada mogu spoznati. Učestvovali smo 2015. godine na radionici Mikea Kellyja u Dubaiju kao jedini iz Evrope, a usled nedostatka takvih specijalizovanih radionica u regioni i Europi odlučili smo 2018. da sami organizujemo i vodimo grupne i individualne radionice za fotografisanje enterijera i arhitekture.

Mladen Jovanović: Učio sam iz sopstvenog iskustva, ali je fotografisanju same arhitekture prethodilo vreme bavljenja street, life, landscape i ostalom fotografijom. Jedno vreme tokom srednje škole i fakulteta sam bio član Foto kluba Fon iz Niša (Filmska omladina Niša), u kome se dosta razgovaralo o fotografiji, razmenjivala iskustva, slale fotografije na foto konkurse, prolazio proces razvijanja fotografije u mračnoj sobi…

Ergomade education and institutional furniture – photo session; Foto: Mladen Jovanović

Kakva su domaća tržišta i klijenti kad je u pitanju ova vrsta fotografije?

Sara Pilipović: Pored klasičnih arhitektonskih fotografija realizovanih objekata koje arhitekte koriste za prezentaciju svog portfolija (na svojim internet stranicama i profilima na društvenim mrežama), sve više ima zahteva reportažnim fotografijama i izveštajima sa gradilišta – retail i real estate fotografijom –  čija je ideja ili da se podstakne prodaja nekretnina ili da se fotografije koriste za promociju.

Bosnic+Dorotic: Mi imamo sreću što imamo ogroman broj divnih klijenata s višegodišnjim saradnjama i međusobnim poverenjem, koji su itekako svesni kakav im efekat za posao i promociju donosi kvalitetna profesionalna fotografija. Jako često nam klijenti daju potpunu slobodu odlaska na lokaciju i fotkanja, jer imaju poverenje u to kakve će materijale dobiti.

Anida Krečo: Ovde se mogu osvrnuti na tržište u Bosni i Hercegovini, i klijenti koji zaista cene i znaju vrednost arhitektonske fotografije jesu upravo arhitekti, te tek poneke velike korporacije koje rade u građevinskom sektoru.  Nažalost, mnogi još ne vide prednosti kvalitetne fotografije i propagiranja svog rada kroz taj vid medija, te se zadovolje bilo kakvom fotografijom, jer je kod nas marketing još uvijek najviše zastupljen na osnovu usmenih preporuka, a ne vizuelnog doživljaja.

Anida Krečo, Foto: Anida Krečo

Klijenti koji zaista cene i znaju vrednost arhitektonske fotografije jesu upravo arhitekti (Anida Krečo)

Mladen Jovanović: Rekao bih da sve bolje i bolje. Autori više truda ulažu da se njihov rad dokumentuje na pravi način, svesni da tako prikazuju kvalitetnije svoje projekte. Ipak, položaj arhitektonskog fotografa direktno zavisi od položaja arhitekte u društvu, mislim da ukoliko on bude uvaženiji, biće i fotografi arhitekture.

Miloš Martinović: Mislim da je domaće tržište u razvoju. Sve je više arhitekata i građevinskih kompanija koji imaju potrebu za kvalitetnim fotografijama svojih projekata, koji umeju da prepoznaju tu potrebu i cene dobre fotografije i rad fotografa. U takvom okruženju ima prostora za unapređenje položaja naše struke.

Koridor 27: U globalu, zadovoljni smo s poslovima i zanimljivim projektima, prvenstveno s klijentima s kojima dijelimo istu viziju i vibru. Iz godine u godinu situacija je sve bolja, klijenti sve više razumeju i znaju što žele te ulažu u tu vrstu fotografije.

Fotografija bračno-fotografskog dvojca Koridor 27; Foto: Koridor 27

Koji model foto-aparata trenutno najćešće koristite i zašto?

Bosnic+Dorotic: Pre samo par meseci smo krenuli da radimo sa srednje-formatnim Fujijem GFX i apsolutno smo oduševljeni. Oštrina, boje, performanse – sve nam se to za sad čini jako kvalitetnim progresom i stepenicom više. Oboje smo od početka karijera u digitalnom kontekstu bili Nikon igrači, poslednjih par godina kombinujemo Nikon i Fuji, ali eto, izgleda da će Fuji prevagnuti.

Miloš Martinović: Koristim već 7 godina Nikon d750. U vreme kada sam ga kupio, to je bio aparat sa najboljim odnosom cene i funkcija koje su mi bile potrebne, pa sam se odlučio za njega pošto nisam bio vezan ni za jedan sistem bilo kog proizvođača. Za arhitektonsku fotografiju ovaj aparat je i dalje sasvim dovoljan, iako ću ove godine preći na neki mirrorless sistem (najverovatnije Nikon ili Sony).

Mladen Jovanović: Canon Eos R, mirrorles fotoaparat punog formata u kombinaciji sa tilt-shift objektivima šireg ugla. Oprema olakšava ali nije presudna.

Mladen Jovanović; Foto: Mladen Jovanović

Ukoliko položaj arhitekture u društvu bude uvaženiji, biće i fotografi arhitekture (Mladen Jovanović)

Anida Krečo: Moj prvi DSLR aparat je bio Canon, i vremenom sam sve više ulagala u Canon opremu. Trenutno koristim foto aparat Canon Eos 5D Mark III, za profesionalnu arhitektonsku fotografiju neophodne TS objektive, te niz drugih objektiva iz Canon L serije. Tako da bi se sada bilo veoma teško odlučiti za promenu i početi nabavljati neku novu opremu.

Koridor 27: Koristimo Canon 5DS R i Canon 5D mark III jer smo od početka bavljenja fotografijom na Canonu, a i izbor objektiva za ovu vrstu fotografije je vrhunski.

Sara Pilipović: Trenutno koristim Nikon D610 sa Tamron širokougaonim objektivima. Prvenstveno sam odabrala ovaj aparat zbog full framea. Treba naglasiti da ne postoji magični aparat ili objektiv, sve je do vas. Ako nemate oko za fotografiju, nijedan aparat vam ne može pomoći.

Gallery 1250, studio Mart architecture 2022; Foto: Sara Pilipović

Jesu li mobilni telefoni ubili foto-aparate?

Anida Krečo: Ako govorimo o profesionalnom bavljenju fotografijom to se nije desilo. Možda su čak mobilni telefoni pomogli nekima da uvide lepotu fotografije i da se više zainteresuju, te nabave i foto-aparat.  Ali ako govorimo o snimanju svakodnevnih fotografija, pogotovo mlađe populacije, onda zasigurno jesu.

Bosnic+Dorotic: Performanse današnjih mobilnih telefona svakako jesu impresivne i za sve što je brzo, sada, trenutno, te za web i social, u kontekstu arhitektonskih projekata i komunikacije, telefon sigurno može biti alternativa. Ali odbijamo da verujemo da će na poznatim svetskim portalima, a pogotovo u štampanim magazinima, projekti ikada biti ozbiljno predstavljeni telefonskim fotografijama.

Miloš Martinović: Ne, i dalje se za skoro sva ozbiljna snimanja koriste aparati. Teško je smestiti optičke mogućnosti objektiva, posebno onih koji se koriste za arhitektonsku fotografiju, u kućište telefona. Svakako su telefoni mnogo napredovali u zadnjih 10 godina, tako da i telefonom mogu da se naprave jako dobri kadrovi. Nisam još probao da odradim snimanje telefonom, ali to bi mogao da bude zanimljiv eksperiment.

Miloš Martinović; Foto: Miloš Martinović

Nisam još probao da odradim snimanje telefonom, ali to bi mogao da bude zanimljiv eksperiment (Miloš Martinović)

Sara Pilipović: Iako su se iz godine u godinu pojavljuju mobilni telefoni sa sve boljom kamerom, i dalje nisu uspeli da potisnu fotoaparate. Najveća vrednost mobilnih telefona je u tome što kameru uvek imate kraj sebe pa se danas svakodnevno koriste kao “priručni” fotoaparati, dok su pravi fotoaparati i dalje bez konkurencije za posebne prilike, kako poslovne tako i privatne.

Koridor 27: U komercijalnom smislu definitivno nisu, no u svakodnevnoj upotrebi verujemo da imaju premoć zbog same jednostavnosti korišćenja, dostupnosti i odličnih performansi. Nadalje, smatramo da su mobilni telefoni čak i dobar “ulaz” u svet fotografije pomoću kojeg pojedinac može pronaći svoju strast. Moramo priznati da i mi često koristimo mobitel prilikom scoutanja lokacije ili dok tražimo nabolji kadar

Mladen Jovanović: Ne mislim da su mobilni telefoni ubili fotoaparat, jednostavno, sa razvojem tehnologije napredovali su i uređaji koji omogućavaju brži, efektivniji način da se dođe do kvalitetnije fotografije. Fotografija kao medij, kao sredstvo komunikacije je zbog upotrebe društvenih mreža izbila u prvi plan, a to na kraju i nema mnogo veze sa umetničkim pristupom fotografiji.

Stambeno-poslovni objekat 4VV u Nišu; Foto: Mladen Jovanović

Koliko se kod nas poštuju autorska prava?

Miloš Martinović: Iako se kod nas generalno nisu previše poštovala autorska prava u prošlosti, ja nisam imao problema sa time u svom radu. Možda sam samo imao sreće, ali deluje mi da ipak na našem tržištu već postoji osnovno shvatanje i poštovanje autorskih prava.

Mladen Jovanović: Mislim da je to polje koje mora da napreduje, da se prema poštovanju autorskih prava odnosi kao sto je već regulisano zakonom, ali do sada nisam imao lošeg iskustva.

Bosnic+Dorotic: Dugo smo vremena gledali kako naše fotografije – neovlašćeno objavljene, nepotpisane i svi slični scenariji iskorišćavanja tuđeg autorskog dela – iskaču iz etabliranih dnevnih novina, magazina, web stranica ozbiljnih brendova i slično. Jedna fotografija je čak, bez našeg znanja i dopuštenja, završila na naslovnoj stranici jednog školskog udžbenika. To je bila kap koja je prelila čašu pa smo konačno angažovali advokaticu, dobili slučaj i sada korak po korak rešavamo sve takve problematične situacije.

Bosnic+Dorotic za x3m – Osnovna škola Žnjan Pazdigrad; Foto: Bosnic+Dorotic

Najveći krivac je nedostatak edukacije i pravih informacija viših institucija (Koridor 27)

Anida Krečo: Autorska prava su posebna boljka fotografa. Nažalost, ona se umnogome krše, što namerno, što zbog neznanja. Mnogi ljudi smatraju da sve što je objavljeno onlajn oni mogu koristiti bez ograničenja, jednostavno nisu edukovani u tom smeru. Sa takvim ljudima je lako, jer nakon jedne kratke poruke oni se obično izvine i uklone fotografiju. Nažalost, ima i onih koji znaju da je zakonski sistem veoma trom, te su sigurni u to da niko nema vremena da ih tuži zbog korišćenja fotografija.

Koridor 27: Najkraći odgovor je – loše, ima pozitivnih pomaka zadnjih godina i više-manje se uspješno dogovaramo oko korišćenja u komercijalne svrhe. Trudimo se da sve vrlo jasno razjasnimo putem ugovora i usmeno, no i dalje se olako shvataju prava. Najveći krivac je nedostatak edukacije i pravih informacija viših institucija ali tu bismo i mi kao fotografi trebali preuzeti inicijativu, objasniti problematiku i više držati do svojih autorskih prava.

Sara Pilipović: Do sada nisam imala iskustva sa nepoštovanjem autorskih prava. Nažalost, nije redak slučaj da koriste fotografiju bez potpisa fotografa.

„Optiplaza“ u TC Galerija u Beogradu; Foto: Sara Pilipović

Po kom modelu naplaćujete arhitektonske fotografije?

Mladen Jovanović: Fotografije naplaćujem u zavisnosti od nekoliko faktora. Izlazak, vreme koje se potroši na terenu u potrazi za što boljim kadrom je jedan deo posla. Ostaje selekcija fotografija i njihovo sređivanje u nekom od programa za obradu fotografije. U zavisnosti od težine svakog dela i vremena koje moram da provedem u obradi, formiram cenu. Krajnjem klijentu moguće je naplatiti po broju fotografija ili po ukupnom učinku bez obzira na broj fotografija koje mu predam.

Anida Krečo: Što se tiče naplaćivanja mojih usluga, ja se uvek prilagodim potrebama klijenata. Arhitekti najčešće vole imati mnogo fotografija svog objekta, te se tada uvek formira cena na osnovu seta većeg broja fotografija. Dok korporacijama u građevinskom sektoru obično treba 3 do 5 fotografija, te se tada cena, naravno, formira po komadu.

Koridor 27: Najčešće imamo dva modela zavisnosti od vrste i veličine projekta, a to su: cena po obrađenoj fotografiji, gde se unapred dogovorimo o broju potrebnih fotografija, i cena po projektu, koja obuhvata dane na terenu, dodatne obrade i slično.

Fotografija eksterijera po izboru dvojca Koridor 27; Foto: Koridor 27

Korporacijama u građevinskom sektoru obično treba 3 do 5 fotografija, te se tada cena formira po komadu (Anida Krečo)

Bosnic+Dorotic: Poslednjih par godina praktikujemo model plaćanja dnevnice, odnosno honorara za odrađeno snimanje, te ekstra naplate paketa odabranih fotografija, s uključenom postprodukcijom. No sve više nam se iz prakse čini nužno pronaći model u kojem će se dodatna obrada i dodano evaluirati, jer zahtevi klijenata, po pitanju post-obrade u vidu korekcije grešaka ili propusta napravljenih u izvođenju objekta, lokacije ili okoline, sve više rastu.

Sara Pilipović: Cenu fotografskih usluga formiram u odnosu na broj fotografija, stepena obrade i mesta fotografisanja.

Miloš Martinović: Naplaćujem po obrađenoj slici. Posle snimanja klijent ima mogućnost da od svih kadrova koje sam napravio odabere one koji su mu potrebni, njih obrađujem i obračunavam. Verovatno nije ekonomski najpametniji princip rada, ali mi daje veću slobodu tokom snimanja, a klijentu garantuje da će me platiti samo ako je zadovoljan onim što sam uslikao.

Fotografija enterijera po izboru Miloša Martinovića; Foto: Miloš Martinović

Imate li neki savet za buduće fotografe?

Sara Pilipović: Moj savet je da verujete u sebe, složite svoje najbolje radove i napravite svoj portfolio. Živimo u doba društvenih mreža koje nam zaista pružaju pregršt mogućnosti. Ako imate nešto u čemu se pronalazite i želite da se profesionalno bavite time – angažujte se i počnite što pre. Ne plašite se da pokažete svoje radove i sigurna sam da će se pronaći neko ko će prepoznati kvalitet i koristiti vaše usluge.

Mladen Jovanović: Da što više gledaju, zapažaju i fotkaju i da su dobre fotografije u direktnoj vezi sa dužim vremenom bavljenja fotografijom.

Anida Krečo: Svima koji osete talenat i ljubav prema fotografiji preporučujem samo rad, rad i rad. Ne postoji rad koji je uzaludan, svaki trud će se pre ili kasnije isplatiti. Ko želi da nauči, uvek će naći način da to učini. Sa raznim tutorialima na internetu, besplatnim elektronskim knjigama i člancima, znanje više nije skupo, samo je potrebna želja.

Oba objekta na fotografiji Anide Krečo delo su poznatog arhitekte Juraja Neidhardta; Foto: Anida Krečo

Ako imate nešto u čemu se pronalazite i želite da se profesionalno bavite time – angažujte se i počnite što pre (Sara Pilipović)

Koridor 27: Uopšteno, a i u fotografisanju arhitekture, potrebna je dovoljna doza samokritičnosti. Definitivno biti dosledan svojoj viziji u realizaciji, biti tačan, korektan i nastojati nadići klijentova očekivanja. Naravno, konstantno učenje i networking se podrazumevaju. Raditi na ličnim projektima je bitna stavka!

Miloš Martinović: Fotografišite što više. Probajte razne grane fotografije, nađite jednu ili dve koje vas najviše zanimaju i usavršite se u tome. Ukoliko slikate sve, velike su šanse da nećete biti dobri ni u čemu. Kao i bilo koja druga profesija, i fotografija zahteva uložen trud i vreme da biste bili dobri u tome.  I nemojte se previše opterećivati oko opreme – tretirajte je kao alat, kupujte samo ono što vam je zaista potrebno.

Bosnic+Dorotic: Najvažnije je da razumeju, vole i poštuju arhitekturu koju fotografišu, te proces i trud njenog nastanka. Nama je uvek izazov taj dijalog koji kao fotografi vodimo s gotovom arhitekturom, a najbolji je osećaj kada reakcija klijenata bude iznenađenje pronađenim kadrovima i neočekivanim fotografijama objekata na kojima rade već dugi niz godina.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *