Ventilisana fasada je najčešći izbor kod poslovnih objekata, hotela i drugih kompleksnijih zgrada, zbog vrhunskih termičkih karakteristika koje može pružiti životu jednog objekta.

Suština ventilisane fasade je u stvaranju međuprostora između fasadne obloge i ostalih slojeva objekta kako bi se obezbedila nesmetana difuzija vodene pare iz unutrašnjosti ka spoljašnjem prostoru.

Minimalna debljina sloja za ventilaciju iznosi 2 centimetra, ali ovaj prostor obično varira u rasponu od 20 centimetara do čak nekoliko metara.

Međuprostor deluje kao izolacija od ekstremnih temperatura, buke i vetrova, te poboljšava toplotnu efikasnost zgrade u toplim i hladnim klimatskim uslovima.

Ovaj međuprostor deluje kao izolacija od ekstremnih temperatura, buke i vetrova, te poboljšava toplotnu efikasnost zgrade u toplim i hladnim klimatskim uslovima. Protok vazduha kroz šupljinu se može odvijati prirodnim putem ili tako što će se vazduh mehanički pokretati, piše ArchDaily.

Iako sistem ventilisanih fasada nije nov, njegova primena u skorije vreme je sve veća, posebno kod nebodera, jer se na ovaj način omogućava konstruisanje transparentnih fasada bez bojazni da će se prostor pregrejati ili da će doći do kondenza.

Foto: Martin Van der Wal

Poznat primer

Jedan on najpoznatijih primera upotrebe ventilisane fasade je objekat 30 St Mary Axe, poznatiji kao Gherkin, koji potpisuje arhitektonska firma Foster + Partners.

Objekat Gherkin, Foster + Partners

Nekad greje, nekad hladi

U zavisnosti od spoljašnjih klimatskih uslova  projektuje se i odgovarajuća ventilisana fasada. Manjim izmenama  u cirkulaciji vazduha, kao i podešavanju otvora, ponašanje fasade se može u potpunosti promeniti. Kada je spoljašnja klima hladnija, ideja je da ovaj međuprostor funkcioniše kao prepreka gubicima toplote. Naime, sunce zagreva vazduh u ovom prostoru, koji se dalje može koristiti za zagrevanje drugih prostora i na taj način se smanjuje potreba za dodatnim sistemima grejanje.

Sa druge strane, u toplim klimatskim uslovima, ovaj sistem fasade se koristi za odvod toplog vazduha. Tačnije, kako se temperatura vazduha u međuprostoru povećava, on se “istiskuje” iz ove zone, a unutrašnji prostori ostaju toplotno izolovani.

 

Prednosti i mane ventilisane fasade

Svakako, za uspešno funkcionisanje sistema ventilisane fasada potreban je adekvatan i kvalitetan projekat, ali ipak kao i svaki drugi sistem i ovaj ima prednosti ali i neizostavne mane.

Prednosti:

  • smanjuje se dodatna potreba za grejanjem i hlađenjem
  • omogućava se primena transparentnih fasada i protok prirodne svetlosti
  • poboljšava se toplotna i zvučna izolacija
  • omogućava se prirodna ventilacija i obnavljanje vazduha i na taj način stvara se zdravije okruženje

Mane:

  • inicijalni troškovi gradnje su veći
  • potreban dodatni prostor
  • potrebno je dodatno održavanje
  • može da dođe do pogoršanja u funkcionisanju ako se uslovi okruženja izmene(na primer, zbog senke dobijene od novoizgrađenog objekta)

Kad ste već ovde…