Zašto bi prefabrikacija u stambenoj arhitekturi trebalo da postane pravilo

Nekada oslonac masovne izgradnje, prefabrikacija bi danas mogla biti ključ za bržu, jeftiniju i efikasniju stambenu arhitekturu u Srbiji.

Kad je inženjer Branko Žeželj 1957. godine u Institutu IMS u Beogradu patentirao svoj inovativni sistem prefabrikovane gradnje, verovatno nije mogao ni da nasluti koliko će njegov izum oblikovati izgled jugoslovenskih gradova ali i dalekih nesvrstanih zemalja. Njegov skeletni sistem, zasnovan na betonskim stubovima i pločama spojenim čeličnim kablovima, ubrzo je postao temelj masovne izgradnje širom zemlje.

U nekadašnjoj Jugoslaviji, prefabrikovana gradnja zauzimala je centralno mesto u stambenoj arhitekturi. Širom zemlje, u velikim i malim gradovima, nicala su cela stambena naselja koja su upravo građena sistemom masovne prefabrikacije uključujući i bisere poput naselja Cerak Vinograda ili zgrade B9 na Bloku 21 u Novom Beogradu.

Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, tradicionalna gradnja preuzela je primat nad prefabrikovanim sistemom. Ali, potreba za većom efikasnošću i nedostatak radne snage ponovo aktuelizuje primenu prefabrikovane gradnje u stambenoj arhitekturi, naročito kada je reč o objektima malog formata kao što su montažne kuće i vikendice.

 Povezani članci:

• Prefabrikovana kuća kraj Đerdapa potpuno je energetski nezavisna i održiva
• Prefabrikovana kupatila: Bila su hit u stanogradnji u Jugoslaviji, a sada se vraćaju na velika vrata

Proizvodnja u fabričkim uslovima

Prefabrikovana gradnja (ili montažna gradnja) podrazumeva metod izvođenja građevinskih radova u kome se elementi poput pregradnih i fasadnih zidova, ploča, stubova, stepenica unapred proizvode u fabričkim ili radioničkim uslovima. Nakon toga, elementi se prevoze na gradilište gde se sastavljaju u gotov i funkcionalni objekat.

Umesto da se objekat gradi od „temelja do krova“ direktno na gradilištu slaganjem cigli ili blokova kod prefabrikovanje gradnje najveći deo radova se unapred izvodi u kontrolisanim fabričkim uslovima, čime se proces izgradnje značajno ubrzava.

Reč je o takozvanom sistemu suve gradnje koji ne podrazumeva neposrednu primenu maltera i betona. Na gradilištu nema mokrih procesa kao što su betoniranje, malterisanje ili zidanje. Umesto toga, za izgradnju objekata koriste se gotovi elementi koji se međusobno uklapaju po sistemu standardizovanih veza.

Prefabrikovani objekti se mogu završiti i do 50% brže u poređenju sa tradicionalnom metodom.

Prednosti u odnosu na tradicionalnu gradnju

Usled paralelne izgradnje temelja i radioničke proizvodnje, prefabrikovani objekti se mogu završiti i do 50% brže u poređenju sa tradicionalnom metodom. Upravo u brzini leži njihova ključna prednost jer sama proizvodnja ne zavisi od povoljnih ili nepovoljnih vremenskih uslova. Ovo dovodi do znatno manjih kašnjenja u projektima i bržu realizaciju.

Proizvodnja u velikim serijama smanjuje cenu materijala i rada, pa su prefabrikovane kuće često povoljnije od klasičnih. Osim toga, kod tradicionalnih tehnika izvođenja, radna snaga na gradilištu je obično skuplja jer duže traje. Takođe, prefabrikovane kuće grade se najčešće po već gotovim modelima i planovima, pa nema potrebe za ponovnom izradom novog projekta i – što nije mala ušteda u ukupnim troškovima.

Međutim, ograničenja u pogledu dizajna predstavlja jedan od mogućih nedostataka prefabrikovane gradnje. Prefabrikovane i montažne kuće često se smatraju manje fleksibilnim u pogledu organizacije i dizajna u odnosu na tradicionalnu gradnju koja pruža mnogo više varijacija.

Ipak, da to nije pravilo dokazuje i sistem IMS koji je svojevremeno ponudio ne samo izuzetnu fleksibilnost unutrašnje organizacije stana sa fluidnim, međusobno povezanim prostorijama kao što su stanovi u Bloku 19a, već i veliku prilagodljivost spoljnog izraza. Arhitekte su u IMS sistemu projektovale minimalističke modernističke fasade, sa belim mozaik pločicama, do ekspresivnih kompozicija od betonskih komponenti i tradicionalnih fasada od opeke.

Sa današnjom tehnologijom, fleksibilnost i prilagodljivost u prefabrikovanoj gradnji može otići još mnogo dalje.

Konkurentna alternativa

Iako je prefabrikovana gradnja u nekadašnjoj Jugoslaviji bila sinonim za masovnu stambenu izgradnju, njen značaj je vremenom potisnut tradicionalnim metodama. Danas, suočeni s izazovima poput nedostatka radne snage, potreba za ubrzanom izgradnjom i optimizacijom troškova ponovo otvara vrata za povratak prefabrikacije na arhitektonsku scenu.

Savremeni sistemi montažne gradnje, unapređeni savremenim tehnologijama i standardima kvaliteta, nude gotova arhitektonska rešenja koja su ne samo brža i ekonomičnija, već i sve fleksibilnija u svom dizajnu.

Upravo zato, prefabrikovana gradnja više se ne posmatra kao kompromis pri izboru, već kao realna i konkurentna alternativa u savremenom građevinarstvu – posebno kada je reč o porodičnim kućama i vikendicama o čemu svedoči veliki broj novoizgrađenih primera širom Srbije.

Na srpskom tržištu već deluju firme koje su prepoznale potencijal prefabrikacije, poput kompanije Put inženjering, koji u svom pogonu mogu za jedan dan da naprave ceo sprat stambenog objekta osnove od 600 metara kvadratnih.

U Srbiji postoji brojni proizvođači montažnih kuća koji pokušavaju da izađu u susret klijentima koji zahteva veoma kratke rokove za svoj beg iz grada. Ipak, primena ovog sistema još uvek je daleko od masovne. U vremenu koje zahteva racionalnost, brzinu i održivost, jasno je da prefabrikovana gradnja ne bi trebalo da ostane izuzetak – već da postane pravilo.