Šta kaže zakon za minimalne cene projektovanja? Foto: Pixabay
Arhitektura

Zašto je formiranje jedinstvenih minimalnih cena u arhitekturi protivzakonito

U slučaju da kao deo arhitektonskog kartela povredite konkurenciju, možete biti kažnjeni sa 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.

Čest je slučaj da predstavnici određene profesije kao jedan od načina za poboljšanje svog položaja na tržištu vide u utvrđivanju jedinstvenih minimalnih cena za pružanje svojih usluga.

Ubeđeni u ispravnost takvih stavova, oni smatraju da na taj način brane interese profesije i postižu veći stepen ekonomske sigurnosti.

Međutim, ovakvim stavom se krši jedan od fundamentalnih principa tržišne ekonomije, a to je konkurencija.

Ekonomska istorija je prepuna primera raznih zloupotreba kojima su se pojedini učesnici koristili kako bi zauzeli bolju tržišnu poziciju.

U cilju sprečavanja navedenih zloupotreba, naša zemlja je donela Zakon o zaštiti konkurencije.

Da li ste već pročitali?

Šta je to restriktivni sporazum?

Dogovaranje zajedničke cene usluga više konkurentskih učesnika na tržištu naziva se restriktivni sporazum.

U skladu sa navedenim Zakonom, restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.

Zakon dalje navodi da Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito, između ostalog, neposredno ili posredno utvrđuje kupovna ili prodajna cena ili drugi uslovi pružanja usluga.

Navedeno znači da se kao osnov za povredu konkurencije može iskoristiti i usmeni, interni „dogovor“ o jedinstvenim cenama između pojedinih arhitektonskih biroa.

Kao otežavajuća okolnost se može uzeti i postojanje neformalnog sporazuma unutar određenog strukovnog udruženja koja za posledicu ima utvrđivanje zajedničkih cena usluga na nivou konkretnog udruženja.

Sa druge strane, iako donošenje preporuka za određivanje naknada za pružanje usluga samo po sebi nije kažnjivo (kao što su Preporuke o standardu arhitektonski usluga koje je donelo Udruženje arhitekata Srbije), ipak, postojanje bilo kakve vrste pritiska da se navedene preporuke poštuju na nivou profesije, takođe, mogu se smatrati kršenjem odredbi o zabrani konkurencije.

Nadležna institucija za kontrolu tržišta i zaštitu konkurencije je Komisija za zaštitu konkurencije.

Dogovaranje zajedničke cene usluga više konkurentskih učesnika na tržištu naziva se restriktivni sporazum; Foto: Pixabay

Zaštita konkurencije

Komisija pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti, kada na osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi postojanje povrede konkurencije.

U toku postupka Komisija ima pravo da izvrši uvid ili oduzme poslovnu dokumentaciju, pregleda poslovne prostorije, izvršiti uvid u podatke koji se nalaze na računarima. Osim toga, može čak i pristupiti pismenoj korespodenciji preko aplikacija za komunikaciju učesnika koji su predmet nadzora.

Kontrolisano lice ima pravo da se izjasni na sve navode koje joj se stavljaju na teret.

Nakon sprovedene provere, u slučaju da se utvrdi povreda, Komisija donosi upravnu meru zaštite konkurencije.

U slučaju povrede konkurencije, učesniku na tržištu odrediće se mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije je u više slučajeva utvrdila stav da se dogovaranjem konkurenata o visini cene eliminiše direktni konkurentski pritisak koji bi postojao da do dogovora nije došlo. S druge strane, korisnici usluga gube mogućnost izbora usluge po različitim cenama koje nastaju kao rezultat tržišne utakmice.

Arhitektonski karteli

Postojanje restriktivnog sporazuma više konkurentskih učesnika na tržištu Komisija tumači kao kartel. Kartel čini grupa konkurentskih, međusobno nezavisnih učesnika na tržištu koji zaključuju sporazum kojim se dogovaraju cene, ograničava proizvodnja ili deli tržište ili grupe klijenata.

Kao posledicu ovakvog delovanja Komisija smatra da klijenti plaćaju veću cenu za, često, manji kvalitet usluge.

Definisanje restriktivnih sporazuma kao kartela nije imalo za cilj da se isti poistovete sa južnoameričkim kartelima, ali treba imati na umu da je bilo kakvo dogovaranje ili propisivanje jedinstvenih minimalnih cena u jednoj profesiji protivzakonito i kažnjivo.

Povezani članci:

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

4 komentara

  1. Arhitekta

    Reče advokat, verovatno član advokatske komore koja ima propisane cene rada! Citiram „svi advokati u Beogradu i Srbiji su dužni da primenjuju važeću Advokatsku tarifu u svom radu“

    Nemam šta da dodam.

  2. Arhitetka

    Da li Milan zna da Javni beleznici imaju istu tarifu? Da li zna da postoji advokatska tarifa propisana od strane njihove komore? Jel svi oni krse zakon o konkurenciji?
    Uzima se kao polaziste za zastitu konkurencije da se za manju uslugu uzima vise novca? A sta je sa onima koji „dampiraju“ cene i direktno srozaju svu konkurenciju da bi uzeli sto vise posla dajuci sto nize cene, a kvalitet necu ni da komentarisem.
    Toliko od mene.

    1. Guest

      Advokati, Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja, zakonom su izuzeti od primene odredbi o određivanju cena.

  3. Petarh

    A sta je sa advokatima?

Ostavite odgovor

Obavezna polja *