Čelična zgrada zvana Belo drvo novi je orijentir grada Montpeljea, a njena forma i funkcija su inspirisani prirodom, odnosno, drvetom.

Gradska skupština Montpeljea je 2013. godine organizovala konkurs Folie Richter sa ciljem da se dobiju najbolja rešenja za novu gradsku kulu koja bi svojim arhitektonskim kvalitetima i inovativnim rešenjima trebalo da doprinese poboljšanju stambene strukture grada. Na sprovedenom konkursu istaknuta je želja za smelim projektom koji se mora uklopiti u svoje okruženje ali i koji će postati novi gradski orijentir.

Arhitekte Manal Rachdi, Nicolas Laisné i Dimitri Roussel su odlučili da svoje znanje udruže sa japanskim arhitektom Sou Fujimoto, što se ispostavilo kao dobar potez jer je pobedničko rešenje ove grupe privuklo veliku pažnju javnosti ali i struke.

Ove arhitekte, koje inspiraciju često traže u prirodi, na sličan način pristupili su i ovom projektu. Oni su osmislili zgradu koja je inspirisana oblikom drvetom, gde se balkoni, poput grana, odvajaju od debla, odnosno tela zgrade. Ovakav pristup projektovanju iznedrio je objekat vrlo neobičnog dizajna i forme.

Foto: Cyrille Weiner

Zgradu je inspirisana oblikom drveta gde se balkoni, poput grana, odvajaju od debla, odnosno tela zgrade.

Arhitekte su kroz sve faze projektovanja kule Belo drvo (L’Arbre Blanc) bile usmerene na okruženje objekta kao i na lokalni način života, pa je i objekat u skladu sa ljudskom proporcijom. Tako su javni prostori organizovani na prizemlju, kao i na krovu gde je pristup jednostavan a pogledi čisti, pišu arhitekte za ArchDaily.

Inspirativne terase

Mnogobrojni balkoni podstiču boravak na otvorenom a samim tim i ostvarivanje novog tipa odnosa među stanarima. Svaki apartman ima terasu površine minimum 7 metara kvadratnih, dok najveće idu i do 35 metara kvadratnih, a stanari dupleksa mogu preći sa svog jednog balkona na drugi.

Foto: Cyrille Weiner

Dugačke konzole obezbeđuju potrebnu zasenčenost, a ujedno i razbijaju vetrove, te vazduh prijatnije cirkuliše… baš kao i kod pravog drveta.

Kako bi svaki stan imao prijatne poglede, arhitekte su izvele nacrte koristeći se eksperimentisanjem  u 3D modelima. Konzole duge i do 7,5 metara svakako su inovacija, te se na ovim prostranim otvorenim prostorima u potpunosti mogu organizovati dnevni boravci, kako bi stanari bili što više napolju, u gradu koji je okupan suncem 80% vremena godišnje.

Ovakav vid terasa nije samo težnja za dokazivanjem u konstruktivnim mogućnostima, već je i briga za ekologiju. Dugačke konzole obezbeđuju potrebnu zasenčenost, pa se unutrašnjost manje zagreva, a ujedno razbijaju i vetrove, te vazduh prijatnije cirkuliše… baš kao i kod pravog drveta.

Foto: Cyrille Weiner

Zgrada otvorena prema svim građanima

Kako bi kula bila pristupačna ljudima, fokus je stavljen na javni prostor, pa projekat uključuje i proširenje uređenog parka uz reku Lez i otvaranje objekta za javnost.

Kula visoka sedamnaest spratova dostupna je svim stanovnicima Montpeljea, koji mogu uživati u njenoj umetničkoj galeriji na prizemlju ili u krovnom baru koji je povezan sa vrtom panoramskog pogleda.

Pogledajte grafičke podloge:

Osnova partera
Osnova partera
Osnova prvog sprata
Osnova prvog sprata
Osnova stambenog sprata
Osnova stambenog sprata
Dispozicija terasa
Dispozicija terasa
Detalj konzole
Detalj konzole
Izgled
Izgled
Aksonometrija
Aksonometrija

Foto: Cyrille Weiner

Kad ste već ovde…