Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da bi za dve godine mogla da počne izgradnja metroa u Beogradu, čija bi prva linija bila završena 2017. godine. Đilas je na sednici Skupštine Beograda apaleovao da izgradnja metroa bude zajednički projekat svih stranaka – bez obzira da li su vlast ili opozicija.

Prema rečima Đilasa, najvažnije u Memorandumu je spremnost Francuske da sa tri miliona evra finansira izradu studije o izvodljivosti izgradnje metroa.

“Postavili smo naše uslove jer nećemo da na osnovu te donacije neko sebi obezbedi siguran posao u izgradnji metroa”, rekao je gradonačelnik.

Đilas je dodao da bi se sporazumom Srbije i Francuske definisala i kompanija za izradu studije izvodljivosti, a predlog je da to bude projektanska kuća “Ižis rejl”.

Takođe bi, kako je rekao Đilas, francuska kompaniji “Alstrom transport” dobila ekskluzivno pravo za isporuku vozova i elektro-opreme metroa u naredne dve godine.

OSNOVNI PODACI

Kompozicije metroa bi se kretale prosečnom brzinom od 28,2 kilometra na sat, tako da bi putovanje od prve do poslednje stanice trajalo 26 minuta. U planu je da druga trase metroa bude Banovo brdo – Pravni fakultet.

On je naveo da Memorandum o razumevanju Srbije i Francuske predviđa tri mogućnosti finansiranja izgradnje metroa, među kojima je, prema rečima Đilasa, konsecija najpovoljnija. Gradonačelnik je međutim ukazao da u tom pogledu “nije optimisa” zbog svetske privredne krize.

Druga mogućnost, kako je objasnio, je da Francuska, uz ulog od 500 miliona evra, finansira građevinske radove, dok je treća, najrealnija, da, ukoliko bude postignut dogovor sa Francuskom o ceni vozova i elektro-opreme, Srbija, uz kredit od 150 miliona evra, sama izabere izvođače građevinskih radova.

ISTORIJA BEOGRADSKOG METROA

Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je još 1972. godine, a godinu dana kasnije formiran je Sektor za metro, koji je 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zakružio idejna rešenja za prvu etapu gradnje. Od izgradnje metroa, međutim, odustalo se nakon samo tri godine, kada je lansiran plan Tramvaj za XXI vek, prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili – tramvaji gradskog saobraćaja. O izgradnji metroa ponovo je 1997. godine progovorio tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. godine u opticaj je ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema, kojom se bavio gradonačelnik Nenad Bogdanović.