Fotografisanje muzeja Kolumba u Kelnu toliko je hipnotisalo Relju, da je mu je to bio jasan znak čime treba da se bavi u životu.

Ukoliko se malo dublje zadubite u članke na našem portalu i pogledate ko fotografiše sve te domaće objekte i enterijere, uvidećete da je na najvećem broju njih potpisan Relja Ivanić.

Ovaj trenutno najaktivniji fotograf specijalizovan za arhitekturu kod nas, danas otvara svoju izložbu fotografija o modernizmu u Novom Sadu i to je bila idealna prilika da porazgovaramo sa njim o tome kako je došlo do njene realizacije ali i da ga pitamo koju opremu koristi, šta je najvažnije za dobru fotografiju i ima li problema sa kršenjem autorskih prava od strane medija.

Relja Ivanić

Da bi se arhitektura fotografisala kvalitetno ona zahteva vreme, planiranje i strpljenje.

 

Kako je došlo do ideje o realizaciji izložbe „Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 19501970 i da li ste do sada imali saradnju sa DaNS-om?

Fokus na modernizam je prva u seriji izložbi koje su deo šireg projekta prikazivanja i valorizacije Jugoslovenskog modernizma u Vojvodini, koji je pokrenulo Društvo arhitekata Novog Sada.

DaNS je prvo udruženje arhitekata u Srbiji koje me je pozvalo na saradnju i ovo je prvi projekat koji zajedno radimo.

Bivša Vojvođanska banka, Novi Sad

Da li ste i sami poštovalac modernizma u domaćoj arhitekturi?

Jesam. Ima puno toga da se nauči iz te arhitekture i vrednosti koje smo u međuvremenu zaboravili. Šira javnost generalno nije naklonjena toj arhitekturi, rekao bih iz romantičnih razloga. Kada sklonimo u stranu ponekada zaista brutalnu pojavnost iza nje leži ozbiljna arhitektura, koja se ogleda u mnogim aspektima koji nisu na prvi pogled sagledivi, ili razumljivi nestručnoj javnosti. Standardi po kojima se tada gradilo su danas retko dokučivi, pogotovo kada gledamo širi kontekst gradnje, a ne samo izdvojene primere.

Koji modernistički objekti u Novom Sadu su vam bili najinspirativniji a koji najkomplikovaniji za fotografisanje i zašto?

Svaki objekat predstavlja izazov za sebe. Vrlo često problem kod fotografisanja starijih objekata nije u samom objektu, već u parternom uređenju, ili usled odsustva istog, zbog kog je nemoguće prikazati objekat u nekom željenom kontekstu.

Uzmimo Studio M na primer, ispred kog je poraslo drveće, a u parku do njega su već tada bili izgrađeni teniski tereni i podignuta visoka ograda. U vreme kada je projektovan Studio M planirano je da se park uredi i da to bude još jedna otvorena površina u gradu, ali stvari su se vremenom promenile i sada je praktično nemoguće prikazati objekat u kontekstu te prvobitne zamisli.

Studio M, Novi Sad

Znanja iz fotografije sam sticao samostalno, bez ikakvih kurseva i školovanja direktno vezanih za tu oblast.

 

Svaki od objekata je nosio sa sobom slično breme nepažnje, ili nečije bahatosti. Moj fokus za ovu izložbu je bio na vrednostima koje se i dalje čitaju, poput jednostavnih poruka koje oni nose u svojoj geometriji, pojavnosti i drugim aspektima te arhitekture.

Savremene železničke stanice, počevši od modernističkih, za mene su simbol našeg vremena, simbol čoveka koji putuje, simbol kretanja. Železnička stanica u Novom Sadu se da svesti skoro na nivo znaka, u par poteza – krov i horizontalna platforma na kojoj se ljudi kreću. Ja tako vidim taj objekat i tu svoju analizu prenosim kroz svoje fotografije. Naravno, svi ti objekti kriju i po nešto više u sebi i jedan deo toga smo na ovoj izložbi prikazali.

Železnička stanica, Novi Sad

Koliko vam je vremena bilo potrebno da napravite ovih 30 izloženih fotografija?

Fotografija ima znatno više, ali smo rešili da za potrebe ove izložbe bude prikazano 30, dok će ostale fotografije vrlo verovatno ići u neku kasniju publikaciju.

Da bi se arhitektura fotografisala kvalitetno ona zahteva vreme, planiranje i strpljenje. Čekam određeni ugao sunca i senke na objektu. Samo fotografisanje ne traje dugo, ali isti objekat obilazim više puta tokom dana ne bih li uhvatio baš to šta sam zamislio. Kada se u to još uračunaju loše vremenske prilike, fotografisanje može dosta da se oduži. Za sedam objekata koje sam fotografisao trebalo mi je oko dve nedelje ukupno. Par dana sam posvetio samo odabiru objekata, s obzirom da sam se sa nekima od njih tek sada upoznao.

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Vratimo se na početak – kako ste uošte postali arhitektonski fotograf?

Kao i kod skoro svakog fotografa, fotografija mi je bila hobi i fotografisao sam još od srednje škole. Tada sam fotografisao pejzaže, pravio duge ekspozicije predmeta u pokretu i naginjao često ka apstraktnim motivima. Na Arhitektonskom fakultetu su se u meni stopile oblasti fotografije i arhitekture. Malo po malo kolege su počele da me zovu da fotografišem njihove projekte.

Momenat kada sam se definitivno odlučio da ću se posvetiti arhitektonskoj fotografiji je nakon posete muzeja Kolumba, u Kelnu, projektovanog od strane poznatog arhitekte Zumtora. Prethodno sam boravio mesec dana na Islandu i istraživao pejzaže, ali me je ovaj muzej toliko hipnotisao da sam sve fotografije sa Islanda stavio sa strane i posvetio se fotografijama muzeja Kolumba. To mi je bio jasan znak u kom pravcu treba da idem. Ponesen tom idejom sam sa Kostom Mijićem pokrenuo portal za arhitekturu i kulturu prostora SuperProstor, koji me je potom doveo tu gde sam sada.

Muzej Kolumba, Keln

Kako ste sticali znanja iz fotografije? Imate li možda uzora?

Znanja iz fotografije sam sticao samostalno, bez ikakvih kurseva i školovanja direktno vezanih za tu oblast.

Uzori su drugi profesionalci, kako kod nas, tako i u regionu i svetu. U Hrvatskoj sam pratio rad Roberta Leša i Damira Fabijanića, koji se već duži niz godina vrlo uspešno bave arhitektonskom fotografijom. U Hrvatskoj sada ima više uspešnih fotografa specijaliziranih za arhitekturu i izdvojio bih Domagoja Blaževića, Sandro Lendlera i Ivana Dorotića. U Rumuniji pratim rad Cosmina Dragomira i Stefana Tučile.

Gradnja u Srbiji ponovo raste, ali imamo još puno toga da uradimo kako bi se ponovo cenila uloga arhitekte u ovom društvu

 

Broj uspešnih fotografa u toj oblasti je u direktnoj vezi sa obimom gradnje. Zbog toga je kod nas vrlo mali broj ljudi koji se time bave, a posebno da se specijalizuju samo za arhitektonsku fotografiju.

Da li je bolje biti arhitekta ili fotograf u Srbiji? Može li se od arhitektonske fotografije živeti?

Jedno je stvarati arhitekturu, a drugo je dokumentovati. Oba posla imaju svoje draži. Najvažnije je šta čoveka vuče. Od obe profesije se može živeti i u direktnoj su sprezi. Koliko je dobro arhitektama, toliko je i meni. Gradnja u Srbiji ponovo raste, ali imamo još puno toga da uradimo kako bi se ponovo cenila uloga arhitekte u ovom društvu. Važno je podržati primenu Arhitetkonskih politika, kojima se reguliše rad struke. Arhitektonske politike trenutno su u procesu prilagođavanja našim propisima u Ministarstvu građevinarstva.

Seven Bridges Genomics, Antipod, Beograd

Kako ocenjujete stanje autorskih prava fotografa i imate li vi lično problema?

Sa tranzicijom sa štampanih časopisa na internet došlo je do velikih promena na tržištu. Časopisi koji su nekada plaćali fotografije sada su pred bankrotom, ili su već zatvoreni, a na internetu svi misle da je sve besplatno i da mogu da objave šta im padne na pamet.

Na internetu svi misle da je sve besplatno i da mogu da objave šta im padne na pamet.

 

Ipak, mislim da je zloupotreba autorskih prava mnogo ozbiljnija tema u nekim drugim oblastima fotografije. Moja fotografija cilja dosta uzak krug ljudi i samim time je i relativno mali broj zloupotreba. Za sada sam sve takve situacije regulisao jednostavnim pozivom, ili dopisom.

Vidimo da vam klijenti nisu samo iz Srbije. Gde vas je sve vaš posao odveo?

Često fotografišem po regionu, najviše za hrvatske i crnogorske arhitekte. Bio sam u prilici da proputujem Balkan, iako se tome nisam iz prve ni nadao.

U Maroku sam fotografisao hotele za švedskog arhitektu, koji nije mogao da veruje da majstori ne umeju da gledaju crteže i da ne mogu da naprave vertikalan zid. Na kraju ih je praktično pustio da rade šta god oni hoće, a on je manje-više birao boje zidova. Ima lepote u tom haosu, ali bih rađe da sam bio samo turista.

Hotel u Maroku

U Maroku sam fotografisao hotele za švedskog arhitektu, koji nije mogao da veruje da majstori ne umeju da naprave vertikalan zid.

 

Put me je odveo i do Luksemburga, gde sam fotografisao nekoliko objekata za studio Metaform. Iskustvo je bilo vrlo pozitivno. Arhitektura koju sam fotografisao je racionalna i uglavnom smirena. To je kvalitetna, savremena, centralnoevropska arhitektura, bez iznenađenja.

Stambena zgrada u Luksemburgu, Metaform

Koju opremu trenutno koristite i koliko je ona zaista bitna za krajnji rezultat fotografije? Planirate li neki upgrade?

Oprema omogućuje određenu dozu fleksibilnosti i može da olakša, ili zakomplikuje posao. Nije presudna i ne može se videti razlika između različitih aparata tek tako. Fotografije na mom sajtu potiču sa više različitih fotoaparata, počevši od najjeftinijeg Canona 1000D, pa do 5D serije. Da li možete uočiti koji aparat je korišćen za koju seriju fotografija? Razlike su evidentne uglavnom tek u štampi i to na većim formatima.

Oprema se stalno menja i dopunjuje. Upgrade mnogo važniji od opreme je u sferi daljeg razvoja poslovanja.

Objektiv koji se najčešće nalazi na vašem fotoaparatu je:

Širokougaoni objektiv, ekvivalentne žižne daljine 16-35mm.

GIR Store Beograd, Autori

Koliko je važna tehnika a koliko osećaj za fotografiju?

Bez osećaja tehnika ne znači mnogo.

Da li vam je teže da fotografišete enterijer ili eksterijer?

Uživam u fotografisanju arhitekture, te mi zato i nije teško.

Enterijer u Novom Sadu, Sonja Brstina

Koliko vremena provodite u obradi vaših fotografija?

U proseku oko sat vremena po fotografiji. Za razliku od studijske fotografije, kod mene svetlo nije u potpunosti pod mojom kontrolom, a samim tim ima i značajnih varijacija u koloritu fotografija. Neophodno je izvući maksimum iz takvih promenjivih uslova, a fotografije uskladiti jedne s drugima, kako bi se mogle lako ređati jedna do druge u časopisima, što im je primarna namena.

Možete li za kraj dati neki savet početnicima koji žele da se bave arhitektonskom fotografijom?

Idite i fotografišite.

Sve fotografije: Relja Ivanić; naslovna: Nanobit, Studio Brigada

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: