Satelitski snimci pokazali su koliko evropski gradovi zaista imaju površina pod zelenilom.

S rastućim trendom migracija stanovništva iz ruralnih krajeva u urbane sredine, pitanje koliko zaista ima parkova i zelenila u našim gradovima važnije je nego ikad. Iako preseljenje u urbane centre nudi veće mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje, lečenje i kulturno uzdizanje, cena za plaća povećanjem stresa uzrokovanim povećanjem buke i smanjenjem otvorenih prostora, svežeg vazduha i prirodne sredine. Ovo je podstaklo Filipa Gertnera, naučnika iz oblasti šumarstva, da istraži koliko zaista gradovi u Evropi imaju zelenih površina.

Ispred prestonice Srbije je i Ljubljana, Zagreb, Priština, kao i Skoplje, dok su se lošije plasirali Podgorica pa čak i Beč.

Koristeći satelitske snimke i metodu detekcije vrste piksela, Gertner je napravio indeks vegetacije (Normalized Difference Vegetation Index – NDVI) za 43 evropske prestonice. U postupku indeksiranja korišćen je radijus od 8 kilometara oko centra grada.

Istraživanje je pokazalo da je Sarajevo u Bosni i Hercegovini najzeleniji grad u Evropi s indeksom 0,6778, dok se Beograd nalazi na sredini liste s ocenom 0,295. Ispred prestonice Srbije je i Ljubljana (0,6114), Zagreb (0,4121), Priština (0,3535) kao i Skoplje (0,3105), dok su se lošije plasirali Podgorica (0,2363) pa čak i Beč (0,1738). Neslavno poslednje mesto zauzela je Atina s indeksom 0,0879.

Satelitski snimak prvoplasiranog Sarajeva

Još dve liste

Rezultati pokazuju da se manji gradovi kotiraju bolje jer generalno imaju manje gradskog područja. Zbog metodologije istraživanja, gradovi na obalama takođe dobijaju niske ocene zato što imaju generalno manje prostora za sadnju biljaka, pa je zato Gertner napravio listu s najzelenijim gradovima na obali (Monako) kao i listu najzelenijih gradova s populacijom preko 2 miliona. Prvo mesto na toj užoj listi zauzeo je Kijev, a slede Berlin i Rim.

Najzeleniji gradovi u Evropi s populacijom preko 2 miliona
Najzeleniji gradovi u Evropi na obali

Rang lista najzelenijih gradova Evrope

A evo kako izgleda konačna rang lista od najzelenijeg grada pa do najmanje zelenog grada u Evropi:

Sarajevo – 0,6778
Vaduz – 0,6738
Ljubljana – 0,6114
Andora – 0,6074
Bern – 0,5996
Luksemburg – 0,5801
Viljnus – 0,5137
Talin – 0,459
Monako – 0,4395
Oslo – 0,4356
Riga – 0,4238
Zagreb – 0,4121
Bratislava – 0,4043
Kišinjev – 0,3926
Kijev – 0,3887
Stokholm – 0,3777
Helsinki – 0,3769
Prag – 0,3692
Varšava – 0,3653
Priština – 0,3535
Sofija – 0,3379
Skoplje – 0,3105
Beograd – 0,295
Dablin – 0,291
Tirana – 0,2793
Minsk – 0,2718
Kopenhagen – 0,2637
Rejkjavik – 0,2637
Berlin – 0,2519
Bukurešt – 0,2519
Podgorica – 0,2363
Amsterdam – 0,2285
Brisel – 0,1973
Beč – 0,1738
Rim – 0,1699
Madrid – 0,1543
Moskva – 0,1426
London – 0,1348
Lisabon – 0,127
Riga – 0,1191
Valeta – 0,0957
Atina – 0,0879

Foto: Phillipp Gärtner

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo: