Kuća sa dva lica na Kosančićevom vencu: Prema ulici istorijska, prema Savi savremena

Kuća Janus arhitekata Ivana Raškovića, Miloša Komlenića i Ivana Ćetkovića pokušava da pomiri dva konteksta – istorijsku ulicu sa jedne i otvorene vizure prema Savi i Novom Beogradu sa druge strane.

Kosančićev venac je zaštićena prostorna celina Beograda, pa samim tim svaka, makar i najmanja građevinsko-arhitektonska intervencija mora biti pažljivo izvedena kako se ne bi narušio njegov prostorno-vizuelni sklad.

U poslednje vreme ovaj deo grada dosta je bio u fokusu, počevši od nadgradnje zgrade na uglu ulica Kosančićev venac i Kralja Petra, a naročito nakon završenog konkursa za objekat pored Velikih stepenica. Oba projekta izazvala su burne reakcije šire i stručne javnosti, pa je mnogima promakao dovršetak izgradnje jedne veoma zanimljive kuće u njihovoj blizini, na Kosančićevom vencu 21.

Kritike pomenutih projekata uglavnom su se odnosile na njihovu arhitektonsku neuklopljenost, odnosno narušavanje sklada sa okolnim objektima. Stavovi šire javnosti često zagovaraju rekonstrukciju objekata u izdanju u kojem su nekada postojali ili izgradnju novih koji bi ponavljali gabarite, formu i fasadnu dekoraciju zgrada iz okruženja.

Arhitekte se, s druge strane, uglavnom protive izgradnji takvih „izmišljenih replika“ – zgrada koje na određenom mestu nikada nisu postojale, ali arhitektonski ponavljaju okolnu arhitekturu – zalažući se za autentičnu rekonstrukciju ili primerenu autorsku interpolaciju.

Rekonstrukcija ili savremena interpolacija?

Jedan od primera autentične rekonstrukcije na prostoru ove zaštićene prostorne celine predstavlja zgrada na Kosančićevom vencu 7. Nakon prodaje, novi vlasnik je u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda srušio dotrajali objekat i na njegovom mestu izgradio novi, identičan, prema crtežima i fotografijama koje poseduje Zavod.

Kako postupiti kada na određenoj lokaciji nikada nije postojao objekat sa kulturno-istorijskim ili arhitektonskim vrednostima?

Međutim, kako postupiti kada na određenoj lokaciji nikada nije postojao objekat sa kulturno-istorijskim ili arhitektonskim vrednostima?

Upravo je to bio slučaj sa placem na Kosančićevom vencu 21, gde su se pre izgradnje novog objekta nalazili prizemni kućerci i šupe, koje je od pogleda prolaznika skrivao visoki zid. Novi vlasnik placa želeo je da izgradi objekat dostojan ekskluzivne istorijske lokacije, ali koji svojom arhitekturom neće vizuelno odskakati od okruženja.

Angažovan je arhitektonski tim koji su činili prof. Ivan Rašković, prof. Miloš Komlenić i Ivan Ćetković. Rešenje koje su ponudili nije ugrozilo zaštićeno okruženje, a istovremeno je omogućilo autorima da iskažu sopstvene kreativne aspiracije.

Dva lica kuće Janus

Ako sagledamo novoizgrađenu kuću na Kosančićevom vencu 21, primetićemo da ona poseduje koncept ambivalentne morfologije – jedan koji je uslovljen uličnim kontekstom stare ambijentalne celine i drugi uslovljen vizuelnim atributima savske padine.

Prvi identitet je morao da odgovori na zahteve postojeće istorističke arhitekture, dok je drugi, nešto slobodniji, ispratio arhitekturu različitih zgrada Karađorđeve ulice, ali i novobeogradske moderne, na koju gleda dvorišna fasada.

Janus poseduje dva lica – jedno okrenuto ka prošlosti, a drugo ka budućnosti.

Ova ambivalentna arhitektonska morfologija je uticala na naziv kuće – Janus, po antičko-rimskom božanstvu, koje je posedovalo dva lica, jedno starije, okrenuto ka prošlosti i drugo mlađe, okrenuto ka budućnosti.

Dok su arhitekte projektu dale ime Janus, investitor ga je na tržištu predstavio kao Royal Art Residences. Stambenu zgradu izgradila je kompanija Maison Royal, a razlika u nazivima zapravo govori o dva različita pogleda na isti objekat – jednom autorskom i drugom tržišnom.

Prema vencu zatvorena, prema Savi otvorena

Fasadno platno u ulici Kosančićev venac reinterpretira dva karakteristična morfološka elementa objekata u okruženju: dvodelnu horizontalnu podelu fasade i krovni venac.

Oba motiva su prisutna na gotovo svim objektima u neposrednom okruženju nove fasade kuće Janus, pa je njihovo uvođenje u fasadnu strukturu bili prvi korak u likovno uklapanje u ambijentalnu celinu, kako bi se novoizgrađena interpolacija doživela kao prirodni sled stvari u prostoru.

Naravno, sve ovo je provučeno kroz pročišćenu modernističku arhitekturu, pa je i sam krovni venac svojom formom oslobođen od brojnih klasicističkih detalja i pojavljuje se kao sima, tj. jednostavno zakrivljenje u samom vrhu fasadnog platna.

Ova savremena interpretacija klasične arhitekture uspostavlja neophodni balans između istoricizma okruženja i modernosti savremenog arhitektonskog izraza. Nasuprot nje, savska fasada je daleko transparentnija, radi ostvarenja širokih vizura na priobalje i Novi Beograd, koji se sagledavaju iz svih stanova.

Savremena interpretacija klasične arhitekture uspostavlja balans između istoricizma okruženja i modernosti savremenog arhitektonskog izraza.

Centralni motiv ove fasadne strukture su velika staklena polja, koja pored veće prozirnosti i osunčanosti enterijera, ima ulogu reflektujuće površine, na kojoj se ogledaju prepoznatljive urbane forme iz okruženja. Različito rešavanje fasada nije proisteklo isključivo iz stilsko-istorijske uslovljenosti, već i zbog pozicije na kojoj se kuća nalazi i načina na koji se sagledava.

Dok se ulična fasada može sagledati iz neposredne blizine, iz tek nekoliko uglova, fasada sa savske padine se može posmatrati sa Karađođeve ulice, ali i sa novobeogradskog šetališta. Zbog privatnosti stanara, ulična ima manje prozorske otvore, dok su dvorišni otvori, ne računajući nizak parapet, gotovo izjednačeni sa površinama zidova.

Po jedan stan na svakoj etaži

Posmatrajući uličnu fasadu, primećujemo monumentalni ulaz, pored kojeg se nalazi lift koji vodi do podzemnih etaža, namenjenih parkingu za stanare zgrade. Iako po svojoj formi deluje veoma svedeno, zgrada poseduje dve podzemne etaže, suteren, prizemlje, dve spratne etaže i potkrovlje.

Svaka od nadzemnih etaža poseduje po jednu veliku stambenu jedinicu, sa veoma razuđeno rešenim enterijerima, koje odlikuju svi elementi savremenog ekskluzivnog stanovanja.

Kuća Janus, uslovljena kontekstom, poseduje složeni sklop sa dva različita lica i na autorskom nivou izražava današnji odnos prema zatečenom, uz diskretan naglasak na savremeno arhitektonsko promišljanje.

Pogledajte video o zgradi na Kosančićevom vencu 21

Pogledajte kako zgrada izgleda iznutra i poslušajte arhitektu Ivana Raškovića koji objašnjava koncept i ideju koja stoji iza ovog projekta.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova tipskog sprata

Foto-galerija