Vrata Beograda kroz objektiv Poline Kabakove: Kako je nastao profil @beodoors

Njen cilj je ne samo da dokumentuje, već i da pomogne u očuvanju i promociji arhitektonske lepote Beograda, kako na digitalnim platformama, tako i u stvarnom svetu. 

Nakon što se pre dve godine preselila iz Rusije u Beograd, Polina Kabakova provodila je bezbroj sati šetajući našim glavnim gradom i fotografišući gotovo svaku zgradu pored koje bi prošla, jer joj je „sve izgledalo prelepo“.

A kako su njene najveće strasti u životu istraživanje gradova, fotografija i organizacija informacija (već dugi niz godina radi kao poslovni analitičar), tako je vremenom nastao projekat @beodoors – Doors of Belgrade, blog koji je prirodan spoj ove tri stvari.

„U jednom trenutku sam shvatila da je skoro polovina mog foto-albuma ispunjena slikama vrata. To je bio trenutak kada sam uvidela da ta vrata zaslužuju da budu dokumentovana i podeljena sa drugima, jer svaka od njih priča jedinstvenu priču o arhitektonskom šarmu grada“, otkriva Polina za Gradnju.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Galerija brutalizma: Zbog čega novobeogradski blokovi još uvek inspirišu fotografe

Strast prema istraživanju urbanih sredina

Kako navodi, veći deo svog života provela je u Sankt Peterburgu, te veruje da je upravo tamo počela njena ljubav prema arhitekturi. „Sankt Peterburg je nesumnjivo jedno od svetskih arhitektonskih remek-dela, i život tamo je duboko uticao na moju strast prema istraživanju urbanih sredina“, kaže Kabakova.

Dok je živela u Sankt Peterburgu, provodila je mnogo vremena istražujući grad, posećujući razne ture i predavanja o arhitekturi i istoriji grada. Takođe, živela je u zgradi staroj 120 godina, što je dodatno podstaklo Polininu radoznalost da sazna više o njenoj istoriji.

„Sve fotografije za @beodoors pravim sama. Kada šetam ulicama Beograda, telefon gotovo da ne ispuštam iz ruku, jer želim da zabeležim svaku prelepu zgradu pored koje prođem. Arhitektura ovog grada je toliko inspirativna da imam utisak da svaki ugao krije svoju jedinstvenu priču, koja samo čeka da bude fotografisana“ –  kaže ona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Doors of Belgrade (@beodoors)

Zahvaljujući predlozima pratilaca na Instagramu, moja lista stalno raste, i uvek se trudim da posetim i fotografišem te skrivene dragulje.

Kada je prvi put stigla u Beograd, Polina nije uopšte bila spremna za tako bogato arhitektonsko i istorijsko nasleđe grada. To je, kako ističe, zaista bila ljubav na prvi pogled.

„Želela sam da saznam što više o gradu, pa sam počela da istražujem Instagram profile lokalnih urbanih blogera, pridružila se grupama na Fejsbuku i sastavljala spiskove mesta koja želim da posetim. Vremenom, ti spiskovi su postajali sve duži i duži kako sam otkrivala sve više prelepih lokacija. Tako da obično uvek imam neotkrivene lokacije na svojoj listi želja“, kaže Polina.

Drugi način na koji nalazi nova vrata je prilično jednostavan – izabere određeni kraj grada i istražuje njegove ulice, jednu po jednu. Fotografiše sva vrata koja joj privuku pažnju i zapisuje njihove adrese. „To je pomalo kao lov na blago – svaka ulica krije svoje tajne koje samo čekaju da budu otkrivene“, navodi Kabakova i dodaje:

„Kako je moj blog rastao, moji pratioci su počeli da mi šalju zanimljive lokacije. Zahvaljujući njihovim predlozima, moja lista stalno raste, i uvek se trudim da posetim i fotografišem te skrivene dragulje. Volim što je ovaj projekat postao kolaborativno putovanje, gde zajedno otkrivamo arhitektonsku lepotu Beograda“.

Omiljena vrata u Beogradu

Kada su u pitanju njena omiljena vrata u Beogradu, Polina kaže da su to ona koja se nalaze u zgradi na adresi Svetog Save 36. „Ta zgrada je apsolutno jedinstvena i fascinira me svojom neobičnom arhitekturom. Ono što mi se još više dopada je činjenica da se u toj zgradi nalazi projekat Radostan Kilims“, navodi sagovornica Gradnje i nastavlja:

„Oni često kače svoje prelepe tepihe preko balkona, i mislim da to izgleda apsolutno fantastično. To je savršen spoj tradicije i urbanog šarma, što ovu zgradu čini još posebnijom. Svaki put kada prođem pored nje, ne mogu da odolim a da je ponovo ne fotografišem — jednostavno je toliko očaravajuća“.

Verujem da je čak i bez tradicionalnih resursa, poput arhiva, moguće stvoriti bogat istorijski kontekst ako znate gde i kako da tražite informacije.

Kao što je ranije spomenuto, Polina već dugi niz godina radi kao analitičar, tako da su istraživanje i analiza informacija nešto što zaista dobro radi. Ipak, nikada se ranije nije bavila istorijskim istraživanjima, a da stvari budu još izazovnije, njeno znanje srpskog jezika bilo je na veoma osnovnom nivou kada je počela. Većina informacija, naravno, bila je na srpskom.

Uprkos ovim izazovima, pristupila je projektu sa istim nivoom detaljnosti i profesionalizma kao i kada pristupa svom analitičkom radu. To joj je omogućilo da otkrije mnogo zanimljivih informacija o zgradama u Beogradu.

„Iako nisam imala pristup lokalnim arhivama, detaljno sam istraživala sve što sam mogla da pronađem na internetu. Često sam prelazila kroz akademske disertacije koje su pisali lokalni naučnici o arhitektonskim karakteristikama Beograda, kao i skenirane verzije starih knjiga“, kaže Polina.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Doors of Belgrade (@beodoors)

Veoma detaljan i sistematičan pristup

U posebno izazovnim slučajevima, obraćala se akademskim istraživačima koji prate njen profil, tražeći od njih savete o pojedinim zgradama, te im se zahvaljuje na podršci i spremnosti da podele svoje znanje sa njom.  Prikupljanje dovoljno informacija za samo jedan vodič obično joj je oduzimalo oko mesec dana pažljivog rada.

„Moj pristup je veoma detaljan i sistematičan. Verujem da je čak i bez tradicionalnih resursa, poput arhiva, moguće stvoriti bogat istorijski kontekst ako znate gde i kako da tražite informacije“ – navodi sagovornica portala Gradnja.

Što se tiče povratnih informacija, Polina ističe da je 99,9% njenih interakcija sa pratiocima neverovatno pozitivno. Ljudi joj često izražavaju zahvalnost što deli lepotu Beograda ili joj kažu da im je pomogla da otkriju nova mesta za koja nisu ni znali da postoje. Ponekad joj pratioci čak šalju predloge za zanimljive lokacije koje bi mogla da poseti i fotografiše, što ona zaista ceni.

„Jedno zanimljivo iskustvo koje sam imala je da su me nekoliko puta pitali da organizujem grupne ture po prelepim ulazima koje fotografišem. Ipak, uvek ljubazno odbijam takve zahteve jer čvrsto verujem da je važno poštovati privatnost stanara. Smatram da takvi događaji ne bi trebalo da remete život ljudi koji žive u tim zgradama, pa uvek odbijam sve takve predloge“, kaže Kabakova.

Moj cilj je ne samo da dokumentujem, već i da pomognem u očuvanju i promociji arhitektonske lepote Beograda, kako onlajn, tako i oflajn.

Sagovornica Gradnje navodi i da počinje da razmišlja o proširenju projekta u oflajn prostor, te veruje da će se u bliskoj budućnosti fokusirati na te pravce.

„Već sam razmatrala organizaciju izložbe, ali do sada nisam imala vremena da počnem da radim na tome. To je definitivno nešto što bih volela da realizujem, jer mislim da bi to bio divan način da se arhitektonski šarm beogradskih vrata prikaže u jednom impresivnijem formatu“, objašnjava Polina.

Kada je reč o saradnji sa organizacijama, kaže da bi bila veoma srećna da podrži takve inicijative. Posebno je zainteresovana za moguću saradnju sa turističkim organizacijama grada, te bi rado podržala svaku inicijativu koja promoviše Beograd. Takođe, otvorena je i za saradnju sa akademskim istraživačima.

„Na primer, imam ogromnu arhivu kvalitetnih fotografija zgrada Beograda. Ako bi moj rad mogao da bude koristan u istraživačke svrhe, rado bih doprinela takvim projektima. Moj cilj je ne samo da dokumentujem, već i da pomognem u očuvanju i promociji arhitektonske lepote Beograda, kako onlajn, tako i oflajn,“ navodi ona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Doors of Belgrade (@beodoors)

Tri najveća izazova

Kada je u pitanju najveći tehnički izazov u dokumentovanju vrata Beograda, Polina kaže da je to – sunčeva svetlost. „Nikada ne bih pomislila da će to biti najkomplikovaniji deo fotografisanja vrata. Da bi zgrada bila lepo fotografisana, potrebno je da na vratima nema jakih senki, što je moguće samo po oblačnom vremenu ili tokom izlaska i zalaska sunca, kada nema direktnih sunčevih zraka“, kaže naša sagovornica i nastavlja:

„Postoje jedna vrata na adresi Cvijićeva 113, koja sam pokušala da fotografišem čak pet puta! To je prilično zabavna priča. Jedan od mojih pratilaca mi je poslao lokaciju, i odmah sam se zaljubila u tu zgradu – zaista sam želela da je fotografišem. Međutim, ta zgrada je prilično daleko od mesta gde živim, tako da je svaki put bilo potrebno da napravim poseban izlet. I svaki put, čak i ako bih krenula po kiši, sunce bi se iznenada pojavilo čim bih stigla do zgrade. Oštre senke bi prekrile fasadu i uništile fotografiju. Ali konačno, iz petog pokušaja, uspela sam da je lepo fotografišem“.

Drugi izazov su, dodaje, uski trotoari u Beogradu, često parkirani automobili odmah pored njih: „Pošto sam izabrala frontalni format fotografija za svoj blog, ponekad je gotovo nemoguće napraviti čistu fotografiju vrata bez prepreka. Ovo je definitivno još jedan čest problem sa kojim se suočavam“.

Kao treći izazov navodi to što je bukvalno „preplavljena“ fotografijama. „Trenutno imam ogroman arhiv od preko tri hiljade fotografija zgrada, i sve ih treba sortirati i urediti. To zaista zahteva mnogo vremena i strpljenja“ – kaže Polina.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Doors of Belgrade (@beodoors)

Verujem da su putovanja postala mnogo zanimljivija i uzbudljivija, jer nam društvene mreže pružaju pristup mestima o kojima ranije ne bismo ni razmišljali.

Na pitanje kako vidi ulogu digitalnih platformi u očuvanju kulturne baštine, odnosno da li smatra da ovakvi projekti mogu doprineti većoj svesti o značaju arhitektonskog nasleđa, Polina kaže da postoje dva glavna aspekta o kojima bi volela da govori.

„Prvi je putovanje. Nedavno sam razmišljala o tome koliko je Instagram promenio način na koji putujem, i ne samo ja – transformisao je iskustva putovanja za bezbroj ljudi širom sveta. Verujem da su putovanja postala mnogo zanimljivija i uzbudljivija, jer nam društvene mreže pružaju pristup mestima o kojima ranije ne bismo ni razmišljali“  – kaže Polina i nastavlja:

„Pre platformi kao što je Instagram, uglavnom smo se oslanjali na tradicionalne turističke vodiče koji su obično isticali samo glavne turističke atrakcije. Ali društvene mreže su otvorile potpuno novi svet skrivenih dragulja. Za mene lično, Instagram je bio neverovatan izvor inspiracije. Vodio me je do ogromnog broja zanimljivih i neturističkih mesta koja inače nikada ne bih otkrila“.

Očuvanje kulturnog nasleđa kroz digitalne platforme

Drugi aspekt je očuvanje kulturnog nasleđa. U tom pogledu, veruje da digitalne platforme izuzetno dobro funkcionišu u širenju svesti. Čak joj i njeni pratioci iz Beograda, kao i prijatelji i poznanici ovde, često govore da nisu imali pojma da u pojedinim zgradama postoje tako lepi enterijeri sve dok nisu videli njene objave.

„Mnogi od njih žive u Beogradu već 50 godina i nikada nisu ni pomislili da uđu u ta mesta, niti su znali da uopšte postoje, sve dok ih nisu videli na @beodoors. Upravo zato verujem da su digitalne platforme neverovatan alat za deljenje informacija o istorijskom nasleđu. One čine ove informacije dostupnim i vidljivim za mnogo širu publiku, pomažući ljudima da cene i sačuvaju ove arhitektonske bisere“, kaže sagovornica Gradnje.

Moj cilj je ne samo da prikažem arhitektonsku lepotu Beograda, već i da doprinesem njegovom očuvanju i poboljšanju na značajan način.

Što se tiče budućnosti, Polina kaže da definitivno planira da nastavi sa dokumentovanjem lepote Beograda, te da želi da objavi još nekoliko vodiča sa novim rutama. Ali, pored toga, volela bi da više doprinese gradu u kojem živi. Ona iskreno veruje da je važno brinuti o mestu u kojem živiš i učiniti ga boljim. Zato želi da svoj medijski resurs koristi ne samo za podizanje svesti, već i za inspirisanje stvarnih akcija.

„Još uvek razmišljam o tome kako da pristupim ovoj ideji, ali aktivno razmatram različite mogućnosti. Možda će to biti u vidu saradnje sa lokalnim organizacijama, ili u obliku nekih događaja sa zajednicom. Otvorena sam za različite ideje i uzbuđena sam da vidim u kom pravcu će se ovo razviti. Moj cilj je ne samo da prikažem arhitektonsku lepotu Beograda, već i da doprinesem njegovom očuvanju i poboljšanju na značajan način“ – zaključuje Polina Kabakova.