Spomenik Krasnovu i ženske hrabrasti; Foto: Marko Stojanović
Arhitektura

Beograd dobio spomenik Nikolaju Krasnovu i skulpturu ženske hrabrosti

Prvi spomenik posvećen je arhitekti zaslužnom za međuratno uobličavanje Beograda, a drugi je podignut u čast svim ženama i njihovoj hrabrosti da se izbore s nedaćama s kojima se susreću u savremenom društvu.

Beograd je u proteklih nedelju dana postao bogatiji za dva nova, veoma značajna spomenika/skulpture. Jedan od njih veliča život i delo najznačajnijeg ruskog emigrantskog arhitekte, dok drugi proslavlja odvažnost svih žena koje se suprotstavljaju savremenim društvenim problemima. Spomenici po svojim posvetama i estetici, potpuno različiti, a neko bi pomislio i nespojivi u istoj prostorno-vremenskoj ravni, ali eto ipak podignuti u različitim delovima jednog grada.

Spomenik Nikolaju Krasnovu

Jedan od najznačajnijih arhitekata, koji je zaslužan za međuratno uobličavanje Beograda, bio je ruski, emigrantski arhitekta Nikolaj Krasnov. Iako neki stručnjaci misle da je njegova arhitektura u vreme svog nastanka već uveliko bila prevaziđena, ona je Beogradu dala preko potrebnu monumentalnost dostojnu bilo koje druge svetske metropole.

Gotovo da nema ni jednog značajnijeg državnog ili dvorskog objekta, kako arhitekture tako i enterijera, na kojem svoj autorski pečat nije ostavio arhitekta Krasnov. Po nekima i previše favorizovan od strane kralja Aleksandra Karađorđevića, ovaj carski dvorski arhitekta je kvalitetom svojih ostvarenja zaista opravdao svoju angažovanost u nastanku na stotine državnih i privatnih objekata u Beogradu i širom Kraljevine SHS/Jugoslavije. Ispred jednog od njih, zgrade Arhiva Srbije u ulici Karnegijevoj 2, unutar parka Mali Tašmajdan, otkriven je spomenik Nikolaju Krasnovu.

Zgrada Arhiva Srbije koju je projektovao Krasnov

Ispred zgrade Arhiva Srbije u ulici Karnegijevoj 2, unutar parka Mali Tašmajdan, otkriven je spomenik Nikolaju Krasnovu.

Kako njegove zgrade krasi izvesna carska (imperijalna) monumentalnost i sklad, isto se može reći i za njegov spomenik, isklesan u belom mermeru, od strane vajara Nebojše Savovića. Krasnov je prikazan kako sedi za radnim stolom, na kojem su uklesani projekti jedne od njegovih zgrada, s neizostavnom lulom u levoj ruci. Jedan poptuno zaokružen, vanvremenski prikaz neimara na svom radnom mestu i da nije toliko realističnih detalja na kojima je autor stavio akcenat (odeća, lik, projekti), za spomenik bi se moglo reći da stoji rame uz rame sa spomenikom Nikoli Tesli, delo vajara Frana Kršinića. Spomenik je podignut u čast jedne od značajnijih istorijskih ličnosti, pa njeno mesto u blizini istorijskog arhiva u potpunosti odgovara temi skulpture.

Arhitekte bez spomenika

Tu je i još jedna zanimljivost. Nijedan drugi srpski/jugoslovenski arhitekta nije dobio svoj spomenik. Opravdanje za izostanak spomenika koji slave lik i delo nekog arhitekte obično se opravdava činjenicom da arhitekte svoje spomenike grade u vidu kuća koje projektuju tokom svog života, a koji ostaju kao svojevrsni spomenici njihovih ličnosti. Sve inovativnosti, originalnosti, ali i propusti, idu na obraz lika i dela samog arhitekte, pa su samim tim i najtačniji spomenici koji oni sami sebi „isklešu“.

Možda je to i ispravno razmišljanje, ali je pomalo čudno  da Krasnov ponovo bude favorizovan i jedini dobije spomenik, pored sigurno još trojice velikih arhitekata koji su bili poreklom sa ovih prostora i takođe svojim delima zadužili grad Beograd i državu.

Krasnov je prikazan kako sedi za radnim stolom sa neizostavnom lulom u levoj ruci.

Skulptura ženske hrabrosti

Vraćamo se našoj realnosti i dolazimo do još jednog spomenika, koji je otkriven samo koji dan pre Krasnova, a koji ukazuje na potpuno drugačiju prostorno-vremensku dimenziju našeg društva. Ova skulptura ne memoriše lik i delo nekog slavnog pojedinca već je podignuta u čast svih žena i njihove hrabrosti da se izbore sa nedaćama sa kojima se susreću u savremenom društvu, a koje na ovom svetu egzistiraju već decenijama, vekovima, a neke i od samog osvita naše civilizacije.

Za početak, u Beogradu postoji samo 10 posto skulptura koje su posvećene liku i delu neke slavne ženske istorijske ličnosti, što je na dva načina poražavajuće – da je jako malom broju žena bilo dopušteno da učestvuju u izgradnji našeg društva i da je još manjih broj njih ostao upamćen od strane istorijskih dokumenata ili u ovom slučaju poručioca i umetnika.

Sa druge strane, spomenik nastaje u trenutku kada se, već uveliko ulaskom u 21. vek, nasilje nad ženama sve više ispoljava, najviše u njihovim sopstvenim domovima, ali i mobingom na njihovim radnim mestima. Samim tim, skulptura koja je nastala zahvaljujući podršci kompanije Avon i SC Ušće, obeležila ovogodišnju kampanja Reci NE nasilju nad ženama.

Inspiraciju za spomenik, vajar Marko Lađušić pronašao je u svojoj ćerci, tačnije njenim pokretima, stavom i igrom.

U Beogradu postoji samo 10 posto skulptura koje su posvećene liku i delu neke slavne ženske istorijske ličnosti.

Inspiraciju za spomenik, vajar prof. Marko Lađušić pronašao je u svojoj ćerci, tačnije njenim pokretima, stavom i igrom. Ako se malo bolje sagleda iz više uglova, skulptura se može doživeti kao da pleše, grli ili jednostavno izražava prkosan stav, pokazujući time stabilnost, odvažnost, upornost, kreativnost i hrabrost.

Neko će možda negativno okarakterisati odluku da se ova skulptura postavi pored samog ulaza u šoping centar, to jest, da je ovaj potez više komercijalno-marketinškog karaktera, međutim ta kritika je potpuno neosnovana jer je ova lokacija više nego poželjna za jednu ovakvu skulpturu. Vremena se menjaju, a samim tim i navike svih nas, pa je bilo potpuno za očekivati da se skulptura sa ovakvom porukom postavi na lokaciju gde dnevno prođe najviše žena. A gde ćete bolju lokaciju od ulaza u glavni šoping centar grada Beograda. Da je bila postavljena u nekom parku, udaljenom od prolaznika, njena poenta potpuno bi bila marginalizovana. Takođe, estetika njena forme, teksture i boje, potpuno se uklopila u njena okruženje.

Prošlost i sadašnjost

Posmatrajući ova dva značajna spomenika, najpre možemo zaključiti da je Beograd još jednom potvrdio da se svrstava u grupu svetskih metropola koje podjednako vode računa o svojoj prošlosti, ali i o savremenim društvenim pojavama, što se ogleda u postavci dve potpuno različite skulpture u svom centralnom urbanom tkivu. Da je dorastao izazovima inkorporacije starog i novog, prošlosti i sadašnjosti, istorijsko-klasične i savremeno-konceptualne estetike, koje mogu egzistirati u različitim delovima grada, ali podjednako uspešno delovati i ostaviti pozitivan utisak na sve prolaznike, bilo domaće ili inostrane, kao glavne konzumente ovih motiva i njihovih vrednih poruka.

Kad ste već ovde…

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *