Blok D u Novom Sadu; Foto: kaiserbold
Promo

Blok D: Kupite stan u Novom Sadu u pretprodaji

Stanovi za koje je useljenje planirano za jul 2022, odnosno za oktobar 2023. godine, mogu se kupiti već sada po povoljnijim cenama.

Počela je pretprodaja stanova u lamelama 4 i 5 stambeno-poslovnog kompleksa Blok D u Novom Sadu. Ukupno 105 stanova svih struktura – garsonjere, dvosobni, trosobni, četvorosobni – dostupno je u pretprodaji. Tokom narednog perioda Dijagoninvest će organizovati i specijalne prodajne dane na kojima će se stanovi moći kupiti po povoljnijim cenama.

Jedan od više varijanti dvosobnih stanova u Bloku D

Ukupno 105 stanova svih struktura – garsonjere, dvosobni, trosobni, četvorosobni – dostupno je u pretprodaji.

Blok D je pozicioniran na ugao Bulevara Evrope i ulica Laze Nančića i Servo Mihalja. Lamela 4 okrenuta je ka Bulevaru Evrope i imaće na raspolaganju 35 stanova, i to dvosobne, trosobne i četvorosobne stanove, kao i dva poslovna prostora. Useljenje za Lamelu 4 planirano je za jul 2022. godine.

U oktobru 2023. godine planirano je useljenje za Lamelu 5, koja je smeštena u ulici Laze Nančića i posedovaće 70 stambenih jedinica. Za razliku od Lamele 4 u ovoj lameli su na raspolaganju i garsonjere. Projektni plan Lamele 5 sadrži i osam poslovnih prostora.

Kvalitet

Kao što je to slučaj i sa ostalim lamelama Bloka D, i u lamelama 4 i 5 se vodi računa o kvalitetu ugrađenih materijala. Pored kontaktne fasade „Ceresit“, fasadne stolarije od sedmokomornih „Rehau“ profila, elektroenergetske opreme „Schrack“ i „Aling conel“, inovativnih rešenja za elektro-roletne francuskog proizvođača „Somfy“, najnovijih sistema za hidroizolaciju kompanije „Sika“, „Geberit“ i „Grohe“ kupatilske opreme, dodatnu vrednost daje i podna zvučna izolacije italijansko-austrijskog brenda „Terilex“.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

22 komentara

  1. Dragan Marković

    Prve značajne promene na tržištu novogradnje otpočele su u Novom Sadu. Cene se ne obaraju (barem ne direktno), ali se zato kupovina stanova olakšava kroz razne istupe, pretprodaju i povoljnije uslove. Izgleda da situacija oko COVID-a primorava investitore na kompromis. Zanimljivo je videti koje će mere preduzeti investitori u Beogradu.

    1. Sreten

      Nema ovdje nikakvih ustupaka nego prodaje vazduha. Divim se ljudima koji tako kupe a posle kukaju.

  2. Vladimir

    Trenutno najbolji odnos kvaliteta i cene u Novom Sadu.

  3. Sladjana

    Stanovi manje kvadrature su svi isti kao kvadrati sa istim šablonom kuhinje, kupatila i terase i nekim budžacima za plakare.

    1. Dragan Marković

      Slađana, zanimljivo zapažanje 😀
      .
      Ne znam da li ste odslušali izlaganje Milke Gnjato iz ZABRISKIE Studija na nedavno održanoj SHARE konferenciji? Milka je sjajno ukazala da strukturu i organizaciju stanova ne određuju arhitekte, ni investitori, već da njih diktira kreditni program – odnosno, Banke. Šta to znači?
      .
      To znači da investitori prilagođavaju organizacionu strukturu stanova nomenklaturi koju Banke imaju u svom programu kreditiranja. A kako su Banke po svojoj prirodi konzervativne, usmerene na profit i zatvorene za veći rizik, na tržištu se plasira jedan te isti (proveren) šablon organizacije stanova. Stan se razume kao roba, odnosno kutija, koja se sastoji od više malih kutija.
      .
      Pored toga, ne postoji privatno-javno partnerstvo, odnosno da Država učestvuje kao ko-investitor u stanogradnji (na primer, sa 20-30% učešća), pa da korisnici mogu kupti bolji stan po nižoj ceni. Jednostavno, prepušteni smo na milost i nemilost Banaka, bez taštite i pomoći Države. A u takvom poretku stvari se zna ko gubi.
      .
      Drugim rečima, kvalitetnije stanove ćemo zidati, kupovati i u njima stanovati tek onda kada Banke malo popuste restrikcije i odobre finansiranje malo fleksibilnijih stanova, a Država počne da se stara o svojim građanima kroz stambeni program. Sada, čak i da investitor to želi, ne može dobiti kredit od Banke za projektno finansiranje ukoliko svi stanovi nisu po najbanalnijem „šablonu“.
      .
      Nadam se da me razumete? 😀

      1. Sladjana

        Verujem da u Srbiji Banke imaju više koristi od samih Investitora ali stanovi su stvarno kao dosadne kutije već nekoliko godina sve isto. Živim u manjem stanju i razmišljam o menjanu stana ali ništa mi nije po meri. Terase zazidane, kuhinja svugde sa dnevnom. Ja bi prostor da biram za pare koje dajem. Zar je to mnogo?! Hvala na odgovoru.

  4. Luka

    Koja je cena kvadrata?

  5. Danijel

    A prodaja cvjeta toliko da prodaju i u novine stavljaju. Uze se toliko zateže da ce kad pukne mnogi propasti

    1. Dragan Marković

      Mislite? Meni deluje da neće. Kada su Banke primorale Državu da spusti učešće za stambeni kredit sa 20% na 10%, uz brojne druge olakšice kao što su pretprodaja (a ne da se obaraju cene), daluje mi da je tržište daleko od krizne situacije.
      .
      Pre bih rekao da investitori baš ne mogu da prodaju SVE tako brzo i lako kao što su navikli – već da moraju malo da se potrude, da naprave neki ustupak.

  6. Sonja

    Raspored stanova je svugde isti u NS. Da li imate neku drugačiju ponudu? Mi smo tročlana porodica i želimo da kupimo veći stan od ovog u kom smo i prilično smo se razočarali u izbor u NS. Sve isto. Nemate mašte.

    1. Dragan Marković

      Koje su vam stambene preferencije? Da li vam je neki deo Novog Sada posebno atraktivan?

      1. Sonja

        Tražimo deo oko Telepa i Limana eventualno Cara Dušana. Trosoban ili veći sa terasom i garažom. Obavezno da je kuhinja odvojena skroz i može biti i jako mala Ili da se može odvojiti klizećim vratima.
        Da li postoji nešto tako? Spratnost nije bitna.

        1. Dragan Marković

          Znate šta je meni interesantno? To što se kuhinja pripojena uz dnevnu sobu, u novogradnji, računa kao soba. Da li ste to primetili? To mi je jako čudno. Na primer, prema staroj nomenklaturi, „dvosoban stan“ treba da sadrži: odvojenu kuhinju sa trpezarijom, spavaću sobu, dnevnu sobu i druge prateće prostorije. Sada je to, izgleda, drugačije. Danas je garsonjera + spavaća soba = dvosoban stan. Jako čudno, ali to svi rade.

          1. Sonja

            Mislim da je to delo Katastra da stanove zavodi po broju soba nevezano za kuhinju. Meni je logičnije da kuhinja bude sa trpezarijom. Grozim se trpezarijskih stolova i frižidera u dnevnom boravku ali neki to vole tako.

  7. Mališa

    Verujem da je sve naduvano od cena do kvaliteta. Iznajmio sam gostima iz Belgije stan na dan u jednom lux delu( navodno je lux meni ništa posebno) i iznenadio se koliko je stanova prazno. A sve završeno pre godinu dana.

  8. Boban

    Oblik stana, a samim tim, i raspored prostorija u najdirektnijoj meri određuje sama lokacija, parcela, odnosno „zona gradnje“, tačnije njena dubina ili širina, zavisi kako se posmatra. Negde su stanovi kvadratnog oblika, kao prikazan, negde su pravougaonog (sa kraćom ili dužom stranom prema izvoru svetlosti). Kakvu vrstu varijacije u stanu od četrdesetak kvadrata kupci žele, ne znam. To nisu, niti mogu biti, „premium“, „lux“ ili već kakvi stanovi, jer nema luksuza bez komfora, a za to ipak trebaju neke malo veće kvadrature. To može biti kvalitetno urađen stan, sa dobrom opremom, „napucan“ što bi rekli mladi, ali i dalje će ostati stan sa mnoštvom kompromisnih rešenja.
    Ovaj deo oko banaka i njihovog uticaja na projektovanje, iskreno, prvi put čujem. Verovatno se odnosi na projektno finansiranje, jedino mi to ima smisla jer je banka praktično suinvestitor. U tom slučaju, ima logike da se neko iz banke zainteresuje šta to oni finasiraju. Verovatno imaju neke konsultante koji pregledaju projekat pre donošenja odluke o finansiranju, a ovi, čuvajući svoje radno mesto, teže da svaku sitnicu koja odstupa od klasike predstave kao nekakav rizik, dalji tok je već jasan… Za stambene kredite to nije slučaj, tada na lice mesta izlazi procenitelj banke. Njegov osnovni posao je da utvrdi stepen završenosti objekta i da li je cena iz predugovora realna, odnosno, da li stan vredi onoliko novca koliko kupac želi da ga plati. Tu se najčešće koristi komparativna metoda, uzme se nekoliko stanova slične kvadrature na sličnoj lokaciji, sličnog kvaliteta gradnje pa se poredi cena po kojoj su ti stanovi prometovani. Dakle, raspored se ne uzima u obzir…

    Pojedinim arhitektama su uvek drugi krivi. Investitori, kupci, državne službe, a evo sad kako čujem i banke. Svi navedeni ih, navodno, teraju da rade nešto što oni ne žele. Tačno je samo da postoje povoljne i nepovoljne parcele, a upravo se na nepovoljnim parcelama vidi ko su pravi majstori svoje struke.

    Činjenica je da nisu svi investitori „cveće“, kupci često ne znaju šta žele. O državnim službama i njihovom (ne)radu neću trošiti reči. Ali, kako jednom reče jedan natprosečno uspešan čovek, „ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažeš“. A u ovom slučaju, to je zadatak arhitekte… Nijedan (normalan) investitor neće odbiti da prodaje kvalitetno rešene stanove, a kupci će ih oduševljeno dočekati.

    1. Dragan Marković

      „Za stambene kredite to nije slučaj, tada na lice mesta izlazi procenitelj banke. Tu se najčešće koristi komparativna metoda, uzme se nekoliko stanova slične kvadrature na sličnoj lokaciji, sličnog kvaliteta gradnje pa se poredi cena po kojoj su ti stanovi prometovani. Dakle, raspored se ne uzima u obzir…“

      Imam pitanje – a šta se događa kada su stanovi u „pretprodaji“, da li i tada procenitalj banke izlazi na teren i zašto ne?

      S druge strane, šta „komparativni metod procene“ podrazumeva kao takav? Koje se karakteristike stanova uzimaju u razmatranje? Meni se čini da procenitelji banaka dosta banalizuju stvar – da uzimaju par osnovnih parametara (kvadraturu, strukturu, sprat, godinu izgradnje..) i da na osnovu tih vrednosti određuju cenu. Čak ste i vi naveli da se organizacija, odnosno „raspored ne uzima u razmatranje“.

      Mislim, ako procenitelji banaka ne uzimaju raspored u razmatranje (u smislu da to utiče na vrednost nekretnine), zašto bi se iko od arhitekata bavio time kada je to (po vašim rečima) potpuno bezvredno?

      1. Boban

        Da bi se stanovi uzeli na kredit moraju biti 80% završeni, to je prva informacija koju ćete dobiti iz banke. Znači procenitelj nema šta da traži „na livadi“.

        Postoji mogućnost, kod pojedinih banaka, da se kupe stanovi na kredit ukoliko banka radi projektno finansiranje za objekat u kom je predmetni stan. U tom slučaju, cena je već poznata, ponovo nema procenitelja jer je procedura ubrzana, banka ima sve podatke o nekretnini, proverava se samo kupac.

        Ja nikako nisam rekao da je organizacija prostora bezvredna, naprotiv. Vrlo ste pogrešno protumačili moje reči. Samo sam osporio tvrdnju da banke bitno utiču na to kako izgledaju stanovi u novogradnji. Banka se pita samo u dva slučaja: kod projektnog finansiranja i kod stambenog kredita. Logično je da kod projektnog finansiranja, kada je veći rizik za banku, neko u banci proveri „prodajnost“ investicije. Kada je stambeni kredit u pitanju, rizik za banku je neuporedivo manji, pa se manje stvari i proverava.

        Komparativna metoda je samo jedan od lakih načina da procenitelji obave svoj posao, nikako nije najkvalitetniji, ali je opšte rasprostranjen i prihvaćen kao takav.

        Organizacija prostora, odnosno raspored u stanu, se pravi za kupca ne za banku. Ako to arhitekta ne shvata, promašio je profesiju.

  9. Jasmina

    Bila, videla, kupila 😊

    1. Dragan Marković

      Da li ste zadovoljni? 😀 Meni se dopada što su stanovi kompaktne osnove, a prostorije pravilne geometrije. Nema nekih lomova i nelogičnih ćoškova. Osnove su jako čitljive i znaš gde ti je šta.

      1. Jasmina

        Jesam, profesionalni su i jedini su imali transparentnu ponudu opreme, od toga sta se ugradjuje, od cega se zida, do parketa, izolacije i ostaloga.

  10. Svetlana

    Svako ko se malo ozbiljnije pozabavio načinom gradnje i tržištem u Novom Sadu,može da zaključi da je ovo jedna od kvalitetnijih zgrada u svakom smislu! Prostorno je novogradnja,več godinama u nazad,konceptualno organizovanija a u manjoj kvadraturi.
    Smatram da ne treba zbog pojedinaca (koji nisu ni blizu opravdali cenu-kvalitet) generalizovati stvari. Materija mi je poznata. Takodje,i sama sam ove godine rešila stambeno pitanje.
    Po specifikaciji opreme ovog kompleksa (koji nije samo na piru nego se može videti i na terenu) kao i prethodnim zgradama ovog investitora,jasno se vidi da je bar za tri klase ispred ostalih,što nije definisano većom cenom nego skoro istim cenovnim rangom onih koji rade ispod ovog nivoa.
    Komentare možemo jedino svesti na: jesmo li zaista upućeni ili ne.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *