Još u međuratnom Beogradu prvi put se javila ideja da se Beograd i Zemun povežu i vazdušnim saobraćajem kojeg su zbog oblika gondola zvali leteći tramvaj. Šta se sve promenilo od tada?

U Skupštini grada Beograda je juče (1. oktobra 2018) potpisan sporazum o izgradnji žičare, čija će trasa spajati Kalemegdan i Ušće. Na trasi bi saobraćalo 25 gondola, koje bi prevozile oko 3.000 putnika na sat. Investicija je vredna 15 miliona evra, a projekat će sprovesti Javno preduzeće „Skijališta Srbije“. Da li je ovaj projekat izvodiv i izvesniji od metroa? Možda i jeste, ali napravimo kraći osvrt na istorijat ove ideje, koja bi do kraja naredne godine možda i doživela realizaciju.

Još u međuratnom Beogradu prvi put se javila ideja da se Beograd i Zemun, pored železničkog, drumskog i vodenog saobraćaja, povežu i vazdušnim. Doduše ne avionima već žičarom, koju su tada, zbog oblika kabina/gondola, nazvali leteći tramvaj. Žičara bi polazila negde sa prostora Starog grada, pa bi preko Ratnog ostrva, završavala u Zemunu. U to vreme je predviđano da gondole polaze na svaka 2 minuta, a da ukupno putovanje traje tek 5 minuta!

Ova ideja zaista dobija prizvuk metroa, koji su skoro evropske prestonice dobile krajem 19. veka, a Beograd se i dalje bori sa tramvajima i autobusima.

Ideja o žičari je potekla usled narastajućih trendova u evropskim metropolama da određene destinacije unutar i okolo gradskog jezgra, spajaju žičarama. Najčešće centar grada sa nekim planinskim vidikovcem. U svetu je taj trend tokom 20. i 21. veka nastavljen, ali u Beogradu već skoro 100 godina nikako da zaživi. Ideja zaista dobija prizvuk metroa, koji su skoro sve evropske prestonice dobile već krajem 19. i početkom 20. veka, a Beograd se  i dalje bori s tramvajima i autobusima.

Romantična arhitektura

Nakon nesrećne sage Beogradskog metroa, polemika oko alternativnih oblika saobraćaja je utihnula do sredine 90-ih godina. Tada na mesto gradonačelnika grada Beograda dolazi Nebojša Čović, za vreme čijeg mandata ponovo biva aktuelna ideja žičare. Međutim, kako je Čović poslovno potekao sa Čukarice, ali i kako se na ovaj deo Beograda, sa Banovim Brdom kao novim centrom južne periferije, gledalo sa posebnim potencijalom, trasa ove žičare je predviđana od Košutnjaka, preko Banovog Brda, do Ade Ciganlije.

Na ovom projektu je gradska uprava sarađivala sa arhitektom Aleksandrom Đokićem i njegovim projektnim biroom Romantična arhitektura. Veoma ambiciozna zamisao, ako se uzme u obzir činjenica da su u to vreme, usled nedostataka goriva, autobusi sa Vidikovca, Ceraka, Petlovog Brda i Belih Voda, saobraćali samo do okretnice tramvaja, gde su putnici presedali i šinskim putem išli do centra grada.

Ideja žičare ponovo miruje, sve do 2012. godine, kada institut Juginus izlazi sa nešto razvijenijom idejom žičare, koja bi produžila prethodnu trasu iz 90-ih i trasu završavala u novobeogradskom Bloku 44. Predviđeno je da ista saobraća sa 27 gondola i da prevozi oko 2.500 putnika na sat. Iz tog perioda je ostao sačuvan jedan klip, koji dodatno dočarava ovu zamisao.

I preambiciozni plan odlazi u istoriju

Ista ideja egzistira do 2015. godine, kada ovaj put grad najavljuje izgradnju ove trase. Već godinu ili dve kasnije, u javnosti se pojavljuje jedna privatna inicijativa, pod nazivom Beogondola, koja počinje da reklamira jednu potpuno neodrživu ideju. Naime, tim iz Beogondole je zamislio da ceo grad, umesto metroa, bude povezan vazdušnim saobraćajem, to jest, žičarama koje bi saobraćale na 12 linija sa 80 stanica. Gotovo odmah je demantovan od strane stručnjaka, koji su naveli da je projekat neutemeljen i da je preskup za nešto što je namenjeno kraćim relacijama sa pre svega panoramskim pogledom. Nakon ovoga, Beogondola ne figurira više kao realna platforma za saobraćaj grada Beograda.

Preambiciozne trase Beogondole

Izvesnije rešenje?

Krajem 2017. godine, ideja povezivanja dve obale reke Save doživljava korekciju. Gradska uprava je uvidela da će izgradnja žičare na trasi Košutnjak-Novi Beograd biti obiman projekat, čija bi izgradnja duže trajala, pa se odlučuju da Beograd vazdušno povežu jednom kraćom i znatno atraktivnijom trasom, Kalemegdan-Ušće.

Za sada nam je poznato par 3D skica, ali na detalje oko staničnih pozicija, veličina i oblika gondola ćemo morati da sačekamo.

Kad ste već ovde…