Buduća zgrada niškog Narodnog muzeja po viđenju biroa Zabriskie
Konkursi

Idejno rešenje zgrade Narodnog muzeja u Nišu / Zabriskie

Predstavljamo vam još jedno zanimljivo rešenje sa nedavno završenog konkursa za novu ikonu trećeg najvećeg grada u Srbiji.

Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, na kojem su pobedili Dejan Miletić i Milan Vujović, pristigli su zaista sjajni radovi iz zemlje i inostranstva. Nedavno smo predstavili konkursno rešenje Marco Ferri Architectsa koji ima kancelarije u Engleskoj, Singapuru i Kanadi, a ovog puta predstavljamo vam još jedno zanimljivo rešenje koje potpisuje beogradski biro Zabriskie, o čijim projektima, poput zgrade Mia Dorćol, smo već pisali na našem portalu.

„Jedna od najznačajnijih karakteristika i prednosti zatečene pozicije postojećih objekata koji se zadržavaju i rekonstruišu je ta da budući objekat (prostorna intervencija) Narodnog muzeja, može da bude tretiran kao produžetak parkovske celine sa jedne strane i Jeronimove ulice sa druge strane.“ – kažu iz biroa.

U opisu se dalje navodi da bi prostorna intervencija u Jeronimovoj ulici zaista podržala postojeći karakter i profil ulice, bilo je potrebno kontrolisano intervenisati tj. samo označiti kontinuitet uličnog fronta, formiranjem namerno prekinute ulične fasade objekta (prvi sprat muzeja). Značajna zatvorenost uličnog fronta Jeronimove ulice, tj. postojeća jasno definisana ulična regulacija dozvolila je formiranje niše, artikulisane natkrivanjem prvim spratom.

„Kontrastno tome, a sa istim ciljem formiranja određene vrste iznenađenja prostornom intervencijom, u Ulici Orlovića Pavla, prema velikoj parkovskoj površini formirana je niša intimnijeg karaktera. Tako je ciljano ostvarena konstantna izmena i gradacija prostornih ambijenata. Iz intimne ulice (Jeronimove) u skoro teatralno predvorje, iz parkovske površine u prigušenu senovitu naznaku niše.“ – navode iz biroa Zabriskie.

Princip krešenda

Kako kažu iz beogradskog biroa, nastaviti prostornu intervenciju u vertikalnom smislu, značilo je nastaviti izmenu ambijenata principom krešenda. Pozicija za prvo duže boravljenje u procesu  dizanja dinamike prostorne intervencije je, kako funkcionlno tako i vrlo formalno – pozicija vrha slemena okolnih objekata.

Osim što je bilo neophodno prostorno označiti svest o postojećoj dominantnoj visinskoj regulaciji, isto tako je bilo važno postići da jedan od niza ambijenata omogućava posetiocu formiranje svesti o mestu na kome se nalazi – i to vrlo bukvalno – omogućavajući pogled na okruženje, u svim pravcima. Iz tih razloga je treći sprat, u formalnom, pojavnom smislu tretiran kao pauza, odnosno kao velika otvorena (zatvorena) terasa (višenamenski prostor).

Treći sprat, u formalnom, pojavnom smislu tretiran je kao pauza, odnosno kao velika terasa – višenamenski prostor.

U konkursnoj dokumentaciji se dalje navodi da je muzejski prostor, koji predstavlja završnicu dinamike izmene ambijenata prostorno-funkcionalne intervencije, zaokružena funkcionalna celina koja se jedina celovito sagledava iz svih pravaca i uglova. „Postaviti muzejski prostor kao zaokruženu i artikulisanu celinu kao jedini sagledivi deo prostorne intervencije je čin označavanja, markacije.“

Ambijentalna podcelina

„Upućivanje na čisto pravolinijsko kretanje unutar objekta u osnovi prizemlja, omogućilo je da se kreira ambijentalna podcelina koja, usko iskadrirana, i iz prostora dvorišta i iz prostora ulaznog hola može pod određenim uglom da da naznaku, da da obećanje parka, obale i niške tvrđave.“

Dalje se u dokumentaciji navodi da je kao završnica i cilj kretanja kroz ovu prostornu intervenciju, u poslednje tri etaže, u formi dobijenoj povlačenjem od javnih površina, proporcionalno njihovoj veličini (park i Jeronimova ulica), organizovan muzejski prostor.

Različita materijalizacija

„Kako je konceptualno jasno napravljena podela objekta na bazu, donji deo koji je posledičan najužem kontekstu i koji u potpunosti reaguje na njega, i galerijski prostor koji markira mesto, intervenciju i njihovo značenje, tako je napravljena i eksplicitno različita materijalizacija.“ – navodi iz biroa Zabriskie i dodaju da je deo objekta u kome je organizovan galerijski prostor muzeja – mesto znaka, bilo neophodno tretirati tako da neminovnost mase bude relativizovana materijalizacijom.

Prirodna ventilacija

„Činjenica da je objekat funkcionalno organizovan tako da su svi spratovi osim prizemlja i trećeg sprata dominantno bočno zatvoreni ali tako da je predviđena i omogućena prirodna ventilacija i strujanje vazduha preko krovnih otvora, šliceva i prozora je ciljano formirana kako bi se postigle što veće uštede energije i prilikom grejanja i prilikom hlađenja i ventilacije prostora.“ – zaključuju iz biroa Zabriskie.

Kad ste već ovde..

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *