Obratite pažnju na razdaljinu drveća od kuće; Foto: Igor Conić
Zelena gradnja

Kada, gde i kako zasaditi drveće u dvorištu

Da li je bolje saditi krajem jeseni ili kad prođe zima? Saznajte i na kojim pozicijama u dvorištu bi trebalo izbegavati sadnju drveća.   

Godinama unazad, vrlo često čujemo kako treba saditi drveće jer je ogroman broj šuma posečen i još uvek se seče. Očuvati prirodu postao je imperativ ali postavlja se pitanje da li smo zaista svesni zbog čega je to bitno? Drveće sadimo radi poboljšanja kvaliteta našeg života kako u gradskim uslovima tako i sadnjom šuma ili još primerenije, ne sečenjem postojećih. Uništavanjem prirode, sečom stabala i uništavanjem šuma mi zapravo sečemo granu na kojoj sedimo. Time sami sebi stvaramo veoma loše uslove za zdrav život.

Imperativ je iznalaziti načine da se napraviti sklad sa prirodom zarad nas samih i kvaliteta našeg života i zdravlja. Kada se planeta zemlja posmatra iz svemira izgleda kao rajska planeta u odnosu na sve ostale. Zašto onda iz perspektive nekih delova zemlje, a naročito gradova ne deluje baš rajski i zašto se mi ne osećamo kao da smo u raju?

Kao odgovor na pitanje šta mi možemo da uradimo i kada je vreme da se drveće sadi, sledi nekoliko preporuka.

Najbolje vreme za sadnju drveća je kraj jesenjeg perioda kada se prirodni ciklusi vegetacije završavaju.

Važno je poštovati cikluse prirode jer oni nisu slučajni.  Jesen i početak smiraja vegetacije je veoma jasan pokazatelj da priroda ima svoje životne faze i svako doba ima svoje blagodeti, a  time i mirovanje vegetacije u zimskom periodu.

Jesenje sađenje

Najbolje vreme za sadnju drveća je kraj jesenjeg perioda kada se prirodni ciklusi vegetacije završavaju, lišće opadne, sokovi u biljci prestanu da struje, a biljka prirodno uđe u fazu mirovanja. Ta faza je za naše klimatske uslove neophodna, jer se biljka na taj način štiti od niskih temperatura tokom zime. Kod lišćarskih vrsta ova faza je očigledna, međutim i četinarske i zimzelene vrste, iako im ne opadaju četine i  list, takođe ulaze u fazu mirovanja.

Kada su biljke u fazi mirovanja najbolje je izvršiti presađivanje iz rasadnika na lokaciju koju želimo, jer se tako ne remete prirodni ciklusi i tok sokova u njoj. Kada se vrši presađivanje, biljka se mora izvaditi iz zemlje i time se redukuje njen korenov sistem što predstavlja veliki stres za biljku. U fazi mirovanja biljka mnogo bolje podnosi orezivanje korenovog sistema i ima dovoljno vremena da se prilagodi novim uslovima staništa i započne svoj rast. U zimskim uslovima ima dosta vlage u zemljištu koja je neophodna za ukorenjavanje. Sneg takođe štiti biljku od izmrzavanja, a omogućava i mnogo vlage. Sadnjom na željenu lokaciju tokom kraja jeseni (novembar mesec) omogućava se biljci da u periodu mirovanja vegetacije doživi regeneraciju. Time se višestruko povećava mogućnost da se biljka ukoreni i nastavi svoj životni ciklus.

Sadnja krajem zime uz negu tokom zime

Drugi pogodan period za sadnju stabala je kraj zime, okvirno kraj februara početak marta meseca, pre nego biljka uđe u fazu početka vegetacije, odnosno listanja. U tom slučaju biljkama je potrebno više nege u zavisnosti od količine padavina tokom proleća. Tokom sadnje u toku vegetacije stabla se najčešće ne oporave od stresa koji nastaje presecanjem korenovog sistema i neretko ekstremnih uslova novog staništa.

Rasadnici uzgajaju sadnice stabala u saksijama uz mere presađivanja stabla u svakoj sezoni

Vađenjem stabla iz saksije manja je mogućnost da se ošteti koren, međutim biljci su tada potrebne mnogo veće mere nege i održavanja.

Rasadnici već duži niz godina uzgajaju sadnice stabala u saksijama uz mere presađivanja stabla u svakoj sezoni, odnosno, kako biljka raste presađuje se u sve veću saksiju. Time se otvorila mogućnost da se sadnice drveća sade tokom cele godine. Vađenjem stabla iz saksije manja je mogućnost da se ošteti korenov sistem. Međutim, biljci su tada potrebne mnogo veće mere nege i održavanja kako bi joj se stvorili uslovi za ukorenjavanje. Pre svega mnogo vlage, hranljivih materija, a primenjuju se takođe i hormoni za brži rast, da bi se brže ukorenila na mestu sadnje. Intenzitet tih mera zavisi uvek od uslova novog staništa, vremenskih uslova odnosno od osunčanosti i količine padavina koje mogu biti veoma različite. Vrlo često u gradskim uslovima neophodno je postaviti sistem za zalivanje kap po kap. Tokom jesenje sadnje, ako se radovi obave adekvatno priroda mnogo toga uradi sama.

Kako nam se klima menja tako se menjaju i potrebne mere koje treba sprovoditi. U slučaju sušnih i blagih zima bez padavina, tek posađene biljke je potrebno zalivati i tokom zime. Intenzitet zalivanja treba proceniti za svaki konkretan slučaj jer postoji mnogo faktora koji su u korelaciji.

Kako se pravilno sadi drveće

Područje za sadnju – sadna jama poželjno je da bude duboka koliko je dubok i busen korena, a zemlja oko posađene sadnice treba da je u širini 2-3 puta veličine busena, prekopana i razmekšana kako bi se omogućio prostor korenu da se razvija. Nabijena zemlja oko sadne jame može sprečiti razvoj korena, a time i ukorenjavanje i rast biljke. Busen sa biljkom se stavlja u iskopanu sadnu jamu tako da korenov vrat biljke bude iznad zemlje nakon sadnje. Zatrpavanje početka debla može da izazove truljenje stabla stoga ne treba da bude zatrpan zemljom.

Nakon sadnje neophodno je ankerisati posađeno stablo, kod lišćarskih vrsta dovoljna su dva duža ankera za koja se deblo priveže i pričvrsti, dok je kod četinara potrebno postaviti tri manja ankera pod uglom u odnosu na podlogu zbog razgranatosti krošnje i donjih grana. Ankeri služe da se biljka vertikalno pričvrsti za tlo kako bi se sprečilo krivljenje debla usled vetrova, a dok se korenov sistem ne učvrsti za zemljanu podlogu u koju je presađen.

Gde saditi

Sadnjom stabala u dvorištu uz kuću može se sačuvati značajna količina energije na hlađenje i grejanje prostorija. Sadnjom četinarskih stabala na pravcu dominantnih zimskih vetrova može se u zimskom periodu zakloniti kuća i smanjiti troškovi grejanja. Lišćarsko drveće sa južne strane štiti od direktnog sunca i može smanjiti troškove hlađenja. U zimskom periodu kada lišće opadne kroz krošnje će prodreti prekopotrebno zimsko sunce.

Ipak, stabla ne treba saditi veoma blizu objekta, odstojanje zavisi od vrste i njenog korenovog sistema. Ako korenov sistem ima tendenciju širenja u stranu i po površini, ne treba da se sadi blizu kuće (na primer platan, orah). Prilikom odabira mesta za sadnju izuzetno je bitno voditi računa o pozicijama instalacija. U uslovima dvorišta minimum udaljiti 3 metra sadnu jamu od instalacija. U gradskim uslovima gde je mreža instalacija često jako gusta i nekada je tešo naći mesto za sadnju, postavljaju se kasete najčešće od betonskih elemenata kojima se ograđuje sadna jama i koren usmerava na rast u dubinu, a sprečava se rast u širinu.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Lukić

    Jako kositni staveti.

Ostavite odgovor na Lukić

Obavezna polja *