Ako zavirite u bilo koju brošuru o Barseloni sigurno ćete uvideti da je Gaudi tokom godina postao maltene sinonim za arhitekturu grada. No, kako je uopšte došlo do toga da arhitekta koji je skoro ceo život proveo na rubu egzistencije postane najznačajnija figura u istoriji katalonske prestonice?

Sveži diplomac Antoni Gaudi, dobio je svoj prvi angažman od strane barselonske uprave 1878. godine. U pitanju je bio dizajn uličnih svetiljki na Kraljevskom trgu i Gradsko veće prihvatilo je dva njegova dizajna. Bandere sa teškom mermernom bazom, šest svetiljki i ornamentom u obliku Merkura, simbola ovog grada, i dan danas stoje u centru Barselone.

No, uprkos ranoj podršci, Gradsko veće je uskoro postalo glavni neprijatelj Gaudijevog rada, naročito kada je ovaj zagazio na „nekonvencionalnu“ teritoriju. Do prvog neslaganja došlo je 1907. godine kada je Grad odbio Gaudijev predlog dizajna za spomenik kralju Džejmsu Prvom. Kako nisu našli bolje rešenje, spomenik nikada nije ni izgrađen.

Za života nepriznati Gaudi umro je u siromaštvu, a danas veliki procenat građana Barselone zarađuje na konto njegove slave.

Međutim, iako Gaudi nije naišao na odobravanje kod Gradske uprave, kod samostalnih ktitora definitivno jeste. Ovo mu je vremenom pomoglo da postepeno počne da menja lice Barselone. Architectural Digest navodi da je u tom smislu najznačajniji bila njegov odnos sa španskim biznismenom Eusebi Gueljom. Njihova saradnja počela je na projektu enterijera jedne kapele, budući da je Gaudi u svom radu vrlo vešto koristio keramiku i tapiserije. Kasnije je Gaudi za Guelja počeo da radi i veće objekte među kojima su Gueljov paviljon, crkva i, na kraju, slavni park u centru grada koji danas predstavlja nezaobilaznu turističku atrakciju.

Kapela u parku Guelj

Zlatni period stvaralaštva

Neko vreme Gaudi je radio neobične kuće i za ostale uspešne ljude iz Barselone. Za brokera Manuela Vicensa i Montanera projektovao je vilu Casa VicensPere Martir Calvet, magnat tekstilne industrije angažovao ga je na famoznom projektu Casa Calvet. Ipak, nijedna od njih po popularnosti danas ne može da se meri sa Casa Batllo koju je uradio za inženjera Josepha Battlea.

Pored svog rada na  čudnovatim domovima, Gaudi je bio poznat po nesvakidašnjem dizajnu crkvenih objekata kojima je pristupao s velikim nadahnućem. Prvi takvi projekti bili su manastir i škola pod nazivom Teresian College, a potom je za svog nekadašnjeg učitelja dizajnirao crkvu koja nažalost nikad nije realizovana. Ipak, plan za ovu crkvu poslužio je kao inspiracija za projekat koji će uskoro postati Sagrada Familia, jedno od najvećih arhitektonskih čuda u Evropi zbog koje je, među kolegama, Gaudi dobio nezvaničnu titulu „božjeg arhitekte“.

Keramički detalj po Gaudijevom dizajnu. Slični predmeti omiljeni su suveniri koji se u Barseloni prodaju bukvalno na svakom ćošku.

Od osporavanja do slave

Brojni su bili oni koji su u to vreme osporavali njegov rad, mada je imao i podršku vizionara kakav je bio Salvador Dali. Zanimljivo je, a danas i pomalo teško zamislivo, da je Gaudi u doba pre smrti živeo gotovo na rubu egzistencije, a da danas veliki procenat građana Barselone zarađuje na konto njegove slave – prodajom suvenira, vođenjem specijalizovanih tura, kao osoblje u pomenutim objektima, galerijama…

Sagrada Familia, njegov magnum opus biće završena 2026. godine na godišnjicu autorove smrti. Kako smo ranije pisali, najkompleksniji oblici na ovoj građevini biće oblikovani tehnologijom 3D štampe, što će znatno ubrzati gradnju.

Sagrada Familia zbog koje je Gaudi dobio nezvaničnu titulu „božjeg arhitekte“

Vizionar daleko ispred svog vremena

Antoni Gaudi je uticao na generacije budućih stvaralaca, i po njegovom uzoru započeti su različiti pokreti u umetnosti, i smatra se ocem katalonskog modernizma. Iako za života nije stekao zasluženu slavu, iz današnje perspektive gledano, jasno je da je bio daleko ispred svog vremena.

Kad ste već ovde…