Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda

Analizirajući rendere kula na mestu vrednog kulturno-istorijskog spomenika pitamo se da li je baš ovaj projekat adekvatno rešenje za prestižnu gradsku lokaciju.

Najnovija vest da će kompleks DSNO (Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane) ili kako ga svi laički nazivamo – Generalštab, arhitekte Nikole Dobrovića, doživeti sudbinu potpunog rušenja, izazvala je veliku stručnu, ali i političku polemiku u javnosti.

Nakon stavljanja ovog kompleksa pod zaštitu kao spomenik kulture 2005. godine, u nekoliko navrata dolazi do pokretanja inicijative da se kompleksu skine zaštita (2006. i 2013. godine), kako bi isti bio porušen, a lokacija ponuđena novom investitoru.

Tvrdim stavom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u oba navrata je skidanje zaštite sprečeno, ali to ne znači da neka jača politička volja i uticaji to ne mogu da promene. Iako su se u javnosti pojavile samo dve vizuelizacije (rendera), pokušaćemo da analiziramo da li je i u kojoj meri ova inicijativa moguća.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Obnova Generalštaba u fokusu izložbe o Nikoli Dobroviću

Već jednu deceniju američki građevinski interes u Beogradu

Interesovanje za ovu lokaciju od strane američkih kompanija javlja se još 2014. godine i to od strane lica bliskih Donaldu Trampu, koji iako još uvek nije bio predsednik, uviđa geo-politički značaj Beograda za Balkan i predlaže da se otkupi lokacija, na kojoj bi bio zidan jedan od njegovih hotela. Niko ove izjave nije ozbiljno doživeo, pogotovo zato što su bile povezane sa kontroverznim biznismenom, ali da situacija ima dozu ozbiljnosti najavio je 2020-2021. godine tadašnji specijalni izaslanik SAD-a Ričard Grenel, koji je izjavio da bi za spomenutu lokaciju mogao biti pronađen investicioni partner.

Iako je ova izjava i mogla imati težinu, od svega se odustaje Trampovim silaskom sa predsedničke funkcije, ali ona postaje više nego aktuelna ove godine, jer se u novembru najavljuje Trampov povratak na čelo SAD-a. Da li to naši političari žele na vreme da uhvate politički ritam interesa i dolazećim američkim partnerima ponude jednu od najdragocenijih lokacija u gradu Beogradu? Kada su ovakve stvari u pitanju, sve je moguće.

Sve činjenice o statusu zaštite Generalštaba, kao i njegovog kulturno-istorijskog okruženja u ulicama Kneza Miloša i Nemanjinoj, mogu da padnu u vodu ako se pokrenu pitanja političkih interesa i vizuelizacije novog američkog prisustva u Beogradu.

Javnost bi želela da zna bar deo političke ponude koja dolazi iz Vašingtona, jer nikada nešto ovako veliko nije zidano osim ako nema političku zaleđinu.

Politička saradnja između Srbije i Rusije potvrđena je kroz dva velika gradska projekta – mozaičkim ukrašavanjem Hrama Sv. Save i spomenikom Stefanu Nemanji, koji su u oba slučaja izveli ruski umetnici.

Ovo prostorno prisustvo jednog moćnog političkog faktora možda je uslovilo kontrainicijativu drugog, tj. ideju da i američko političko prisustvo dobije i svoj vizuelni reper u Beogradu. Da li je baš ovaj novi projekat adekvatno rešenje? Mnogi misle da nije, jer ni na koji način ne „uspostavlja mostove između dve države“, kako je izjavio zet Donalda Trampa, Džared Kušner, objavljujući na društvenim mrežama prve rendere idejnog rešenja.

Bombardovanje Jugoslavije se i dalje vidi na polu-devastiranom kompleksu Generalštaba, pa bi njegovo rušenje predstavljalo i svojevrsno brisanje tragova ili damnatio memori, kako su se antički narodi obračunavali sa svim nepoželjnim osobama ili događajima – jednostavno bi srušili zgradu ili sa kamena preklesavali lica i natpise nepoželjnih osoba.

Naravno da su viši politički interesi daleko iznad arhitektonskog značaja jednog kompleksa, ali šta je to toliko vredno što bi američki partneri mogli da učine za Srbiju (pod uslovom da Donald Tramp u novembru ponovo osvoji predsednički mandat), da za uzvrat dobiju toliki ustupak? Rušenje vrednog kulturno-istorijskog spomenika i dobijanje prestižne beogradske lokacije bez naknade na 99 godina je veliki ustupak, pa bi javnost želela da zna bar deo političke ponude koja dolazi iz Vašingtona, jer nikada nešto ovako veliko nije zidano osim ako nema političku zaleđinu.

Ceo projekat bi mogao da bude finansiran od strane američke kompanije „Blek Rok“, koja već ima svoje sedište u poslovnoj kuli „Skajlajn“.

U tom slučaju, teza o finansijskoj (ne)isplativosti nema nikakvu osnovu, jer bi se projekat realizovao ne iz tržišnih već zbog političkih interesa. A možda je već i pronađen investicioni partner, koji bi se upustio u ovaj finansijski poduhvat. Po još uvek nepotvrđenoj informaciji, ceo projekat bi mogao da bude finansiran od strane američke kompanije „Blek Rok“ (Black Rock), koja već ima svoje sedište u poslovnoj kuli „Skajlajn“ (Skyline), na samo nekoliko stotina metara u ulici Kneza Miloša.

Navedena kompanija ima dovoljno sredstava (likvidnost) da širom sveta investira u kupovinu placeva i zidanju objekata, čak i ako u tom trenutku možda ne postoji valjana računica za investiranje u neku lokaciju. Međutim, kompanija se rukovodi prirodnim tržišnim principom, da svaka lokacija ima cenovne oscilacije i da vrednost neke nekretnine, nakon određenog pada, doživljava i određeni rast, čime bi investiranje u beogradske kule kad-tad dobilo, pored političke i finansijsku isplativost.

Da li se Dobrović može sačuvati?

Kada se posmatra iz ugla političkih interesa, veoma je teško braniti značaj neke arhitekture, ali nije nemoguće. Nakon jednog studentskog konkursa, koji je za temu imao upravo rekonstrukciju Generalštaba, dobili smo neka veoma zanimljiva rešenja, koja bi mogla biti polazišna tačka u odbrani Dobrovićeve arhitekture. Iako bilo kakvo intervenisanje u vidu nadgradnji ima „bogohulnu“ težinu u stručnim krugovima, možda bi potpuna rekonstrukcija celog kompleksa u prvoj fazi, a zidanje dve dodatne staklene kule u drugoj fazi, možda mogle da budu rešenje.

Ako pogledamo rendere, videćemo da su predložena rešenja za nove kule veoma pojednostavljena varijanta čikaške moderne.

Postoji više primera u svetu, kada se na istoj lokaciji, pored ikoničnog objekta iz 19. ili 20. veka, izgradi novi, po arhitekturi i građevinskim materijalima, potpuno neupadljivi objekat, koji iako znatno većih dimenzija, svojom materijalizacijom ne konkuriše starom objektu. Ako pogledamo rendere, videćemo da su predložena rešenja za nove kule veoma pojednostavljena varijanta čikaške moderne, nešto što je već viđeno čak i kod nas, u Beogradu na vodi, gde je izgrađeno nekoliko zgrada sa sličnim arhitektonskim prizvukom.

Pa ako se već zida nešto novo, hajde da to bude i neko rešenje dostojno lokacije, ali i samog arhitekte Dobrovića. Takođe, za tu potrebu angažovati nekog svetskog eksperta, koji bi u saradnji sa lokalnim projektnim biroom, mogao da iznedri adekvatno arhitektonsko rešenje.

Nisu dve već tri kule!

Kada su u javnost izašla dva rendera, koja iz dva različita ugla, prikazuju predložene kule, neki stručnjaci su se zapitali da li je možda došlo do greške ili su planovi američkih partnera veći nego što se naslućuje. Naime, na renderu koji prikazuje frontalnu vizuru kula iz Nemanjine ulice, jasno se vidi da je u pitanju kompleks od dve kule, međutim, kada se pogleda render koji lokaciju sagledava iz vizure zgrade Vlade, skroz levo, iznad sadašnje zgrade Muzeja grada Beograda, nazire se jedna kula, dok se iznad zgrade nekadašnje kasarne VII puka naziru dve kule.

Ovo znači da se po idejnom rešenju planira izgradnja treće kule na mestu zgrade starog Generalštaba, projektovanog 1928. godine, po projektu arhitekte Vasilija Baumgartena i drugih starih objekata koji se nalaze u tom bloku koji izlazi na Palatu Beograđanku. Ovo je jedan potpuno drugačiji momenat, gde svi kao građani Beograda moramo da se zapitamo, gde se povlače crvene linije, do kojih može da se ide u ustupcima, a šta je nedopustivo da bude srušeno, čak i zarad političkih interesa.

Ceo projekat bi valjalo pažljivo ispratiti i adekvatno reagovati u skladu sa društveno-političkim okolnostima.

U svakom slučaju, ceo projekat bi valjalo pažljivo ispratiti i adekvatno reagovati u skladu sa društveno-političkim okolnostima. Da vidimo ishod američkih izbora u novembru, ali uporedo i razvijati potencijalna rešenja za lokaciju, jer samo neuk čovek misli da je prvo rešenje ujedno i ono najbolje.