Celina 6 budućeg Linijskog parka u Beogradu
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Linijski park: od A do Š

Deset prostornih celina na 4,6 kilometara po projektu 55 mladih arhitekata biće izgrađeno do 2023. godine.

Po odluci Skupštine Grada Beograda, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda inicirala je izradu Plana detaljne regulacije za Linijski park, dok je Urbanistički zavod Beograda obrađivač pomenutog planskog dokumenta. Budući Linijski park obuhvataće deo teritorija gradskih opština Stari grad i Palilula, tačnije prostor između SC ”Gale Muškatirović”, regulacije reke Save do Beton hale, regulacije Bulevara vojvode Bojovića i Dunavske ulice, regulacije postojeće železničke pruge do Pančevačkog mosta, uključujući komplekse Toplane “Dunav” i Marine “Dorćol”.

U materijalu za rani javni uvid navodi se da pretežnu namenu ovog prostora čine zelene površine. Obuhvat parka je tematski podeljen na 10 celina koje se međusobno nadovezuju i objedinjuju kulturne, edukativne, sportsko – rekreativne i komercijalne sadržaje.

Karta planiranih namena površina – Materijal za rani javni uvid, Izvod: Urbanistički zavod Beograda

Grad Beograd je ideju o revitalizaciji ovog priobalnog dela bazirao na konceptu njujorškog The High Linea.

Pregledom konkursnih rešenja, možemo zaključiti da se nedvosmisleno radi o urbanoj transformaciji područja nekadašnjeg železničkog koridora i bivše industrijske zone. Grad Beograd je ideju o revitalizaciji ovog priobalnog dela, tačnije nekadašnje pruge Beograd – Pančevo, bazirao pretežno na konceptu njujorškog The High Linea koji je izgrađen početkom dvehiljaditih godina. Taj projekat verovatno je jedna od najvećih inspiracija mladim arhitektama kada govorimo o urbanoj transformaciji napuštenih saobraćajnih koridora.

Na promotivnom videu koji smo dobili od Kabineta gradskog urbaniste, a na kome su prikazana idejna rešenja koncepta Linijskog parka – pisalo je “Linijski park 2021 – 2023 – Beograd pobeđuje”. Beograd pobeđuje – floskula koja je na kraju videa ostavila prilično jak utisak. Da li to znači da postoji bitka u kojoj Beograd treba da pobedi? U gradu čiji stanovnici na različite načine brane svoje zeleno parče zemlje? Koga je Beograd pobedio ovog puta? Ovo su bila samo neka od pitanja koja smo postavili kao temu za istraživanje. Ispostavilo se da je floskula tačna, Grad Beograd jeste pobednik, a bitka je verovali ili ne zapravo stogodišnji rat, koji je krenuo 1923. godine – usvajanjem prvog Generalnog plana za Grad Beograd.

Pogledajte kuda ide Linijski park i kako će izgledati:

Bitka za Beograd 1923 – 2023

O čemu se zapravo radi? Mnogi autoriteti posvetili su svoja istraživanja proučavanju Generalnog plana iz 1923. godine. Dr Zlata Vuksanović Macura je svoju doktorsku disertaciju bazirala na komparaciji onoga što je planirano i ostvareno iz ovog plana.

Beograd počinje planski da se razvija prema zapadnjačkim uzorima od sredine 19. veka. Konkursna rešenja i planovi za uređenje Beograda, a samim tim i Beogradskog priobalja, bili su preteča prvog Generalnog plana – koji je izrađen 1923. godine pod rukovodstvom Đorđa Kovaljevskog (Grigory Pavlovich Kovalyevsky). Pomenuti dokument, iako nije sproveden u celosti, trasirao je važna saobraćajna čvorišta i industrijske zone. Generalni plan iz 1923. godine jeste predvideo manji obim industrije na potezu duž reka Save i Dunava, međutim takozvana „Dunavska industrijska zona“ gradila se nakon usvajanja Plana, stihijski i po sopstvenim pravilima.

Generalni Plan iz 1923. godine, Izvor: Urbanistički zavod Beograda

Dunavski bulevar

Neplanskim razvojem pomenute industrijske zone duž reka javila se potreba za proširenjem kapaciteta železničkog saobraćaja. Izgradnjom Pančevačkog mosta 1935. godine železnička pruga se trasira duž reke Dunav i oboda Kalemegdanske tvrđave. Ovim potezom Beograd dobija teški šinski saobraćaj na mestu na kome je po istom planu predviđen najveći sportski kompleks, koji takođe nije realizovan. Iako je Komisija za izradu Generalnog Plana iz 1923. godine konstatovala da Beograd ima vrlo malo parkova, koji su pritom neravnomerno raspoređeni, od planiranih 22 prostora slobodnih zelenih površina, realizovano je tek 10.

Plan je predvideo i trasiranje bulevara neposredno uz obalu reka, a takozvani „Dunavski bulevar“ čiji je početak planiran od sadašnje Mostarske petlje, imao je funkciju spajanja prostora donjeg grada Beogradske tvrđave sa Pančevačkim mostom. Kako je ondašnja Direkcija železnice širila svoje kapacitete dodavajući nove koloseke, jer planirani železnički tunel nije izgrađen, direktno je ugrožen prostor namenjen Dunavskom bulevaru. Nesmotrenom ekspanzijom železničkog saobraćaja Dunavski bulevar je uskraćen za svoju prvobitnu trasu. Tehničkim manevrima Dunavski bulevar je naglom krivinom uveden u ulicu Cara Dušana, a ovim potezom deo od Donjeg grada Beogradske tvrđave do Pančevačkog mosta ostao je bez jake priobalne saobraćajnice i moguće trase za formiranje zelenih površina uz nju.

Beogradski železnički čvor iz GP-a 1923. godine. Izvor: Generalni plan Beograda 1923: komparacija planiranog i ostvarenog, doktorska disertacija, dr Zlata Vuksanović Macura

Beograd dobija kompoziciono-atraktivna rešenja na prostoru nekadašnje železničke pruge.

Planovi, studije i konkursi koji su usledili nakon GP-a iz 1923. godine integrisali su postojeći železnički saobraćaj u svoja rešenja. Studija Beogradskog priobalja iz 2011. godine predlaže redukovanje železničkog saobraćaja na pomenutom potezu, međutim tek Planom generalne regulacije Beograda iz 2016. godine otvorila se mogućnost za pravno rešenje pomenutog problema. PGR iz 2016. je na ovom mestu predvideo izradu plana detaljne regulacije u kome preovlađuju površine javne namene i to pretežno javne zelene površine i površine za sportske objekte i komplekse.

Linijski park – Javni poziv

Možda nekadašnja trasa Dunavskog bulevara nije bila inspiracija da se raspiše javni konkurs za Linijski park, međutim reaktivacija zemljišta sigurno jeste. Izvesno je da Dunav neće dobiti svoj bulevar obećan pre 100 godina, ali u neposrednoj blizini njegove obale, kao i nekim njenim delom, prostiraće se Linijski park.

Poziv mladim profesionalnim timovima za izradu idejnog rešenja dela područja Linijskog parka raspisao je Kabinet gradskog urbaniste u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda decembra 2019. godine. Javni konkurs obezbedio je prijavu 28 timova, koji su ukupno brojali 127 učesnika. Od odabranih 10 timova i 55 učesnika, oko 45 njih su arhitekte.

Cilj je jasno definisan – obezbediti kreativnost u stvaranju inovativnih i održivih rešenja za unapređenje kvaliteta života i ekoloških uslova za ugodan boravak na otvorenom svih sugrađana i korisnika ovog dela Beograda. U nastavku teksta možete videti kako su autori odgovorili i šta su predvideli za svoje sugrađane.

Granice celina – Izvor: Belgrade linear park

 

Celina 1: Pasarele i amfiteatar na otvorenom

Celina 1, čiji su autori Bojan Jovančević, Jelena Džinović, Aleksandar Ćosić i Tamara Nešić, se prostire od platoa kod Pasarele do Bastiona Sv. Jakova. Sa zapadne strane granicu ove celine čini regulacija reke Save, a sa istočne spoljni bedem. Površina obuhvata Celine 1 iznosi približno 17.900 m2. Koncept Celine 1 zasniva se pretežno na integraciji kulturnih i sportsko rekreativnih sadržaja.

3D prikaz – Celina 1

Sa pasarela se pruža pogled na levu obalu Dunava i Veliko ratno ostrvo.

Autori ovog rešenja su apostrofirali uređenje Bastiona Sv. Jakova, izdvajajući njegove istorijske i arheološke specifičnosti, a u skladu sa tim, predložili da prostor unutar Bastiona postane galerijski. U neposrednoj blizini Bastiona, nalazi se novoplanirani amfiteatar na otvorenom.

Pešačke i biciklističke staze prožimaju se duž cele lokacije i formirane su u više nivoa. Posebna pažnja je posvećena pozicioniranju i obradi pešačkih pasarela, koje omogućavaju atraktivne vizure sa kojih se pruža pogled na levu obalu Dunava i Veliko ratno ostrvo.

3D prikaz – Celina 1

 

Celina 2: Kula Nebojša kao centralna tačka

Granice Celine 2 čine, sa zapadne strane ušće Save u Dunav,  sa severa  – teniski centar „Novak“, sa istočne – regulacija ulica – Bulevar vojvode Bojovića i Dunavska. Specifičnost i stečenu obavezu na ovoj lokaciji predstavlja Kula Nebojša koja je sastavni deo ovog rešenja.

Celina 2

Bedem je prepoznat kao potencijal lokacije i mogućnost za direktan kontakt korisnika prostora sa vodenom površinom.

Autori Luka Ilić, Đorđe Bulajić i Kosta Dimitrijević imali su pred sobom površinu od približno 100.000m2 koja je nekada obuhvatala prostor srednjevekovnog pristaništa. Pokrenutost terena od bedema ka rekama rešena je preplitanjem snažnih horizontala u prostoru koje su namenjene pešačkom saobraćaju. Formirani tokovi na lokaciji su prostorno čitljivi i jasni, a dodatno su oplemenjeni zelenim površina koje su projektovane kao žardinjere. Bedem su autori prepoznali kao potencijal lokacije i mogućnost za direktan kontakt korisnika prostora sa vodenom površinom, pa su u skladu sa tim, oformili sadržaje poput amfiteatra i letnje pozornice koje su namenili kulturi. Pešačke staze su rešene kroz denivelisane strukture koje se protežu duž cele lokacije. Posebnu životnost prostoru daje kompleks oko sportskih terena koji je oblikovno rešen naglašenim dijagonalama u parteru.

 

Celina 3: Ujedinjenje kroz LINKPARK

Celina 3 obuhvata lokaciju duž Dunavske ulice u granicama koje su određene – regulacijom Dunavske ulice na južnoj strani, Ulicom Tadeuša Košćuškog na istočnoj strani, Dunavom i Sportskim Centrom Milan Gale Muškatirović na severnoj i severozapadnoj strani, kao i Teniskim terenima „Novak“ na zapadnoj strani.

Autori dr Milena Vukmirović, Ivana Vujović, dr Boris Radić i Aleksandar Ćopić bazirali su svoj koncept na ideji da pomenuti prostor funkcioniše 24/7, tokom cele godine. Stečena obaveza sa kojom su se autori suočili na ovoj lokaciji bilo je urbanističko rešenje K-Distrikta, koje je u fazi izgradnje. Pomenuto urbanističko rešenje je integrisano i planerski – usklađivanjem namena i projektanski – novim parternim uređenjem. Tektoničnost ove Celine ogleda se kroz oblikovanje parka u kome se javljaju podužne strukture koje su inspirisane topografijom rečnog korita.

Celina 3

Iako je cilj da se svaka od 10 prostornih celina tretira zasebno, neophodno je ujediniti ih u funkcionalnom smislu.

Šetalište koje je zadato urbanističkim rešenjem K-Distrikta, dodatno je oplemenjeno uvođenjem aromatičnih bašti. Atraktivno pejzažno uređenje ovog prostora obuhvata više od 20 vrsta niskog i visokog rastinja i uspostavlja pravu zelenu oazu za buduće posetioce. Autori Celine 3 u svom planerskom pristupu otišli su korak dalje.

Nakon integralne analize tokova kretanja duž celog poteza Linijskog parka, predložili su koncept pod nazivom LINKPARK. Pomenuti koncept obrazložili su navodeći da iako je cilj da se svaka od 10 prostornih celina tretira zasebno, neophodno je ujediniti ih u funkcionalnom smislu. U skladu sa predloženim, formirali su dominantne veze koje bi se prostirale duž cele lokacije nenarušavajući oblikovno druga autorska rešenja. Koncept je definisan kroz pet funkcionalno određenih poteza – linija:

  • Glavna linija – prostire se celom dužinom lokacije i predstavlja glavnu, pešačku putanju kroz park,
  • Aktivna linija – predviđena za vožnju biciklom i druge oblike mikro mobilnosti, kao i trim stazu za trčanje,
  • Linija kretanja tramvaja (potencijalno) – duž većeg dela Dunavske ulice kao oblik održivog javnog gradskog prevoza,
  • EcoAuto linija – forma drumskog saobraćaja sa automobilima koji imaju 0% karbonske emisije, i
  • Linija biodiverziteta – primenjena kao osnovni princip prirodne konektivnosti i biomimikrije i formiranje novog elementa zelene infrastrukture (veznog parka).
Zeleni Linijski park zahvaljujući učešću građana
Zeleni Linijski park zahvaljujući učešću građana

 

Celina 4: Integracija toplovoda

Prostor Celine 4 prostire se od podvožnjaka ulice Tadeuša Košćuška do podvožnjaka Dubrovačke ulice. Autori ovog rešenja, Milan Katić, Dušica Totić, Marko Korošec, Nemanja Halilović, Jelena Rakonjac, Jelena Jovović, Ivana Tijanić, Hristina Tošić, Ana Brkić i Miloš Milićević, suočili su se lokacijom površine od oko 36.000m2.

Okosnica ovog rešenja je zelena zona sa različitim sadržajima, dok su pešačke komunikacije date u različitim nivoima. Kretanje na lokaciji planirano je da se odvija kroz primarne i sekundarne komunikacije, a sadržaji su definisani kroz paviljone, instalacije u prostoru, amfiteatre, igrališta za decu i sl. Autori Celine 4 su u novoprojektovanoj trasi toplovoda, koja se našla kao stečena obaveza na lokaciji, prepoznali potencijal razvoja prostora, pa su u skladu sa navedenim, integrisali postojeće infrastrukturne instalacije u svoje rešenje.

Celina 4

Autori su integrisali postojeće infrastrukturne instalacije toplovoda u svoje rešenje.

Posebna pažnja posvećena je arhitektonskom oblikovanju lokacije, a ambijentalnost prostora ogleda se i kroz samu obradu površina oko industrijskih instalacija koje su prilikom projektovanja slobodnih i zelenih površina posmatrane integralno. U centralnom delu parka vešto su pozicionirane i vodene površine koje svojom pozicijom ne narušavaju primarne trase pešačkih komunikacija, već doprinose čitljivosti samog prostora. Posebna pažnja posvećena je analizi ekološkog potencijala Celine 4, u skladu sa navedenim, autori su odgovor dali kroz implementaciju različitih sistema, a sve u cilju povećanja komfora, funkcionalnosti i zaštite od štetnih uticaja na samoj lokaciji.

 

Celina 5: Četvrta priroda

Celina 5 proteže se na površini od približno 32.000 m2. Autori Celine 4, dr Danica Stojiljković, Dijana Savanović, Dunja Nedeljković i Predrag Ignjatović, bazirali su svoje rešenje na teorijskom konceptu „Četvrta priroda“, koji su definisali kao „visoku kompleksnost povezivanja prirode i tehnologije, infrastrukture i pejzaža prilikom uređivanja većih prirodnih celina“.

Idejnim rešenjem autora na ovom potezu, predviđena je gradnja pešačke i biciklističke pasarele koje se u zoni iznad Dunavske ulice spajaju. Ritmičnost rešenja prilikom usklađivanja pomenutih pasarela postignuta je na dva načina: formom, tačnije denivelacijom pasarela – njihovim razdvajanjem u zoni parka i karakterističnim lukom, koji je omogućio formiranje novih vizura i ambijentalnih celina ispod pasarele.

Celina 5

Karakterističnim lukom omogućeno je formiranje novih vizura i ambijentalnih celina ispod pasarele.

Projektom je predviđena i tampon zona između Celine 5 i Dunavske ulice. Navedena kontaktna zona rešena je podizanjem postojeće kote terena koji je obložen pretežno visokim rastinjem. Zelene površine projektovane su u korelaciji sa pešačkim i biciklističkim kretanjem na ovom potezu. Formirane su kao zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom, a pretežno su projektantski rešene kroz žardinjere.

Celina 5

 

Celina 6: Klupa i jezero

Autori rešenja Celine 6 su Tamara Popović i Bogdan Popović, sa koautorima Tijanom Žišić, Katarinom Banković, Jelenom Leković, Aleksandrom Ljubičić i Anom Starčević. Obuhvat navedene celine proteže se na površini od oko 48.500m2.

Celina 6

Jezero nepravilnog oblika doseže maksimalnu dužinu od 38 i širinu od oko 19 metara.

Koncept rešenja baziran je na uspostavljanju čitljivosti prostora formiranjem jasnih i nedvosmislenih pešačkih i biciklističkih tokova na lokaciji. U skladu sa navedenim, autori su projektovali amorfnu strukturu duž cele lokacije koja predstavlja svojevrsni urbani mobilijar – tačnije dvostrano orijentisanu klupu. Oblikovno, ova betonska struktura doprinosi prepoznatljivosti i atraktivnosti samog rešenja. Forma klupe je u funkciji sadržaja koji je prate, tako da pored svoje klasične upotrebe, omogućava korisnicima i niz dodatnih aktivnosti koji pretežno podrazumevaju rekreaciju i relaksaciju na otvorenom prostoru. Denivelacijom pomenute betonske strukture omogućena je protočnost na samoj lokaciji, tj. spajanje vrta i glavnog šetališta kroz portale koji se izdižu iznad zemlje, dok horizontalna projekcija klupe vizuelno odvaja ove dve površine. Kao drugi istaknuti element prilikom projektovanja ovog prostora nameće se jezero nepravilnog oblika koje doseže maksimalnu dužinu od 38m i širinu od oko 19m.

Celina 6

 

Celina 7: Zeleni krovovi na muzejima

Celina 7 proteže se na 27.000m2 i nalazi se u neposrednoj blizini stambeno – poslovnog kompleksa Novi Dorćol – koji je u fazi realizacije, Dorćol placa i Beogradskog marketa. Autorke ovog rešenja, Danica Ćosić, Dunja Matić i Sara Karać, razvoj potencijala svoje lokacije prepoznale su u njenom neposrednom okruženju. Analizom šire lokacije, artikulisani su sadržaji koji nedostaju, a zatim su predloženi novi koji su u potpunosti kompatibilni sa namenom površina koja je predviđena za predmetnu lokaciju.

Celina 7

U rešenju se oblikovno ističu novoprojektovani objekat u funkciji muzeja železnice i paviljon koji je osmišljen kao muzej na otvorenom. Oba objekta poseduju zeleni krov te su na ovaj način vizuelno inkoroprirani u samo partereno rešenje. Denivelacijom zelenih površina i njihovom kombinacijom sa planiranim vodotokovima na lokaciji, formiraju se atraktivni ambijentalni prostori od ekološke važnosti.

Celina 7

 

Celina 8: Oaze u kontanimiranom zemljištu

Celina 8 nalazi se južno od Luke Beograd i celom dužinom svoje severnoistočne granice oslanja se na planom predviđene površine za stanovanje. Autori Una Korica, Petar Tošić, Ivana Korica, Miloš Stojković, Tomica Mišljenović i Marko Nikolajević osmislili su rešenje za prostor od oko 24.730m2. S obzirom na to da se na lokaciji trenutno nalaze objekti industrije, autori ovog rešenja morali su da se uhvate u koštac sa opasnošću od kontaminiranog zemljišta i da predlože mogući proces njegove regeneracije.

Paviljoni predstavljaju neku vrstu punktova na lokaciji, koji u integraciji sa vodom i rastinjem čine oazu za korisnike.

Nakon detaljne analize potencijalnih sadnica i njihovih karakteristika, isprojektovano je više vrsta savremenih urbanih vrtova. Integralni pristup prilikom planiranja ove celine, omogućio je autorima formiranje široke palete sadržaja koji su pretežno u funkciji edukacije i komercijalnih delatnosti. U skladu sa navedenim, projektovani su paviljoni koji svojom formom i oblikovanjem naglašavaju atraktivnost ovog poteza.

Paviljoni predstavljaju neku vrstu punktova na lokaciji, koji u integraciji sa vodenim površinama i pažljivo biranim rastinjem čine pravu oazu za buduće korisnike. Prilikom pozicioniranja paviljona vodilo se računa o privilegovanosti objekata na lokaciji. Paviljon kulture, kružne osnove, pažljivo je arhitektonski artikulisan i predstavlja najveću izgrađenu strukturu u ovoj Celini. Slobodne površine su projektovane u skladu sa postojećim terenom sa minimalnim izmenama u nivelaciji.

 

Celina 9: Transformisan peron

Granica Celine 9 obuhvata prostor nekadašnje Dunav stanice i naslanja se na Poenkareovu ulicu. Autori Dragana Ćiprijanović, Stefan Vasić, Igor Sjeverac, Dušan Dragojlović, Filip Trgovčević i Ivan Medenica projektom su obuhvatili lokaciju površine od približno 37.500 m2.

Stečenih obaveza na predmetnoj lokaciji nije bilo, međutim autori su na svoju inicijativu dali predlog zadržavanja objekta Dunav stanice i objekata koji su u neposrednoj blizini samog perona, predviđajući njihovu rekonstrukciju i adaptaciju kako bi mogli da vrše funkciju muzeja železnice. Objekti Dunav stanice pažljivo su, kako projektantskim tako i planerskim pristupom, inkorporirani u samo rešenje. Sam peron nekadašnje stanice transformisan je u multifunkcionalni paviljon.

Crvene boje dominiraju slobodnim površinama koje u kombinaciji sa zelenilom, nedvosmisleno pružaju prepoznatljivost ovoj celini.

Celina 9 struktuirana je kao linearni parkovski prostor sa pratećim sadržajima koji su pretežno u funkciji kulture, edukacije, sporta i rekreacije. Autori su odlučili da svoje rešenje oplemene i ambijentalno naglase kroz likovno oblikovanje sportskih sadržaja. Intenzivne nijanse pretežno crvene boje dominiraju slobodnim površinama koje u kombinaciji sa zelenilom, nedvosmisleno pružaju prepoznatljivost ovoj celini. Prilikom uređenja zelenih površina, akcenat je stavljen na valorizaciju postojećeg rastinja, pa su u skladu sa navedenim, autori zadržali adekvatan postojeći zeleni fond upotpunjujući ga novim sadnicama.

 

Celina 10: Denivelisane drvene pasarele

Celina 10 proteže se duž železničkog koridora od ulice Mitropolita Petra do Pančevačkog mosta. Autori Aleksandar Branković, Nevena Milošević, Miloš Pašić i Marina Marijanović suočili su se izuzetno pokrenutim terenom koji dostiže visinsku razliku i do 10m. Prostor od približno 40.000m2 namenjen za Celinu 10 oslanja se na planom predviđenu komercijalnu zonu. U sklopu pomenute lokacije nalazi se i velika površina namenjena saobraćaju, koja obuhvata postojeću autobusku i železničku stanicu, a planom metroa predviđena je još jedna stanica.

Projektovanju ove lokacije se pristupilo sveobuhvatno, pa su autori poštujući nasleđenu topografiju formirali pravce pešačkog i ostalih kretanja. Površine namenjene saobraćaju zauzimaju teritorijalno značajan deo ove lokacije, pa su u skladu sa navedenim, autori ovog rešenja predvideli plato na koji se nadovezuje park sa obiljem slobodnih i zelenih površina. Na ovaj način težilo se što boljem rešenju frekventnosti pešačkog saobraćaja koje uslovljavaju postojeće i planirana stanica metroa. Pešačka komunikacija organizovana je kroz mrežu čija je hijerarhija uspostavljena kroz primarni, sekundarni i tercijalni vid kretanja. Denivelisane drvene pasarele namenjene su pešačkom saobraćaju. Pokrenut teren iskorišćen je prvenstveno kao potencijal ove lokacije, pa su dizajnersko atraktivni potezi osmišljeni u skladu sa zatečenom denivelacijom.

Zaključak

Nakon pregleda deset prostorno-programskih celina, možemo zaključiti da Beograd zaista dobija kompoziciono-atraktivna rešenja na prostoru nekadašnje železničke pruge. Nakon ideja i njihovih razrada ostaje da Grad da završnu reč. Autori su svoje zamisli uglavnom artikulisali kroz rekultivaciju zemljišta i predvideli atraktivne slobodne površine za svoje sugrađane, oplemenjene visokim i niskim rastinjem.

Uskladiti stečene obaveze i pokrenutost terena bio je više nego primamljiv zadatak. Brojne denivelisane pasarele, vodene površine, atraktivni urbani mobilijar, sadržaji u funkciji kulture, sporta i rekreacije govore o tome da su se i sami autori uželeli prostora koji neće biti korporativno tretiran. Samom analizom obima projektne dokumentacije možemo zaključiti da su se mladi profesionalci ozbiljno posvetili uređenju ovih celina. Iscrpna ispitivanja mogućih potencijala i ograničenja lokacije, brojala su i preko 100 strana zaključaka o mogućem rešenju. Ukoliko se uspostavi pravi ritam prilikom obrade kontaktnih zona ovih celina i obezbedi integralna čitljivost i jasnoća prostora, budući Linijski park će definitivno postati jedna od najaktraktivnih lokacija u gradu.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

5 komentara

  1. arhitekta

    sjajni ali previše ambiciozni projekti
    imaju li naše arhitekte meru?

  2. Ana

    Sjajna rešenja mladih ambicioznih arhitekata. Budimo srećni i ponosni dok su jos uvek u našoj državi i ulažu svoje znanje i trud da nešto promene. Naročito mi se dopada rešenje br.6.

  3. nemanjja

    Neverovatno mi je to da projekat ne ukljucuje obnovu porusenih zidina na tom potezu. Mnoge zidine i kapije su srusene kada je tuda probijana pruga.

  4. Sladjana

    Nedovoljno zelenih povrsina. Zelenilo je stavljeno samo kao ukras okolnim betoniranim i poplocanim delovima. Razmislite o ostavljanju samo najnuznijih staza i platoa a sve ostalo neka bude posumljeno. Grad nam jedva dise i ovo je jedinstvena prilika da se oslobodi prostor za drvece. To ce biti velicanstven park/suma u kojoj ce ljudi rado provoditi vreme. Umesto klupa ispod masivnih nadstresnica, stavite ih u prirodnu hladovinu. Gde god moze, ubacite zbunje i travu. Pored masovnog kompleksa Belgrade waterfronta, nepotrebni su dodatni komercijalni sadrzaji na ovom prostoru. Taj deo bi trebalo da bude oaza za odmor i rekreaciju.

  5. Ivanov Ljubomir

    Vesiću, u svetu linijski parkovi kao što si ti smislio ne postoje!
    Parkovi kao što je gradski park u Bruklinu, Griffith Park u Los Anđelesu, Park Guell u Barseloni, Prater park u Beču, Roundhay park u Engleskoj, pa čak gradski park u Brizbejnu svi su oni normalni. Nisu linearnog oblika – daleko od toga. Ovaj u Brizbejnu samo po svom imenu podseća na ovo što ti nazivaš linearni park.
    Ali zato u svetu postoji bezbroj ulica sa drvoredima ili bogatim drvoredima, koje ti i drugi slični tebi vole da poseku.Tvoj tzv. linijski park je izmišljotina tvoje ekipe na čelu sa Markom Stojšićem, koji vi poturate kako bi potrošili po ko zna koji put naše pare.
    Tvoj promotivni video je samo jedna lepa želja. Nema šanse da taj takozvani linijski park košta samo 55 miliona evra. Koštaće mnogo više! A treba imati u vidu da na cenu svakog parka uvek treba zaračunati po svetskim standardima minimum pet puta više odrzavanje.
    Urazumi se Vesiću !
    Neka tvoja ekipa projektuje jedan ili dva normalna parka u kojima bi mi beograđani uzivali.
    Dipl. ing. hortikulture (pejsažne arhitekture) Ljubo Ivanov

Ostavite odgovor

Obavezna polja *