MITarh pobedio na konkursu za Prirodnjački muzej i Park prijateljstva u Beogradu
Pešački most do Velikog ratnog ostrva, panoramski točak i zgrada koja reflektuju okolinu čine okosnicu pobedničkog rešenja autora na čelu s arhitektom Branislavom Mitrovićem.
Zgrada na čijoj fasadi se reflektuju obrisi obližnjeg Muzeja savremene umetnosti, panoramski točak, bogato ozelenjene pešačke staze, pristan za brodiće i veza sa Velikim ratnim ostrvom deo su zamisli prvonagrađenog rešenja na arhitektonsko-urbanističkom konkursu za područje Parka prijateljstva i budućeg zdanja Prirodnjačkog muzeja u ovom delu grada.
Ovo rešenje, koje je nagrađeno sa 2,5 miliona dinara za taj prostor predložio je poznati studio MITarh d.o.o. iz Beograda, odnosno akademik prof. Branislav Mitrović, doc. dr Đorđe Alfirević, Uroš Majstorović, Dušan Grujović, i Dušan Međedović.
U timu su bili i projektanti Ivana Lakić i Stefan Lakić, kao i projektanti – saradnici Jelisaveta Arsenović i Ivana Nikolić, navodi se na sajtu Društva arhitekata Beograda (DAB) koje je sprovelo konkurs.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Panoramski točak, bogato ozelenjene pešačke staze, pristan za brodiće i veza sa Velikim ratnim ostrvom čine okosnicu prvonagrađenog rešenja.
“Predloženo rešenje predstavlja simbiozu otvorenog i zatvorenog prostora u okviru jedinstvenog sklopa. Smena godišnjih doba menja deo priobalja koje je uključeno u sklop muzeja pa objekat asocira i na živi organizam koji prikazuje diktat prirode i cikličnost vremenskog toka. Prirodni ekosistem proizveden je u muzejski eksponat” – navodi se između ostalog u obrazloženju koncepta prvonagrađenog rešenja.
Dodaje se da povezivanje zatvorenog i otvorenog prostora u jednu celinu posledično stvara čvorište osnovnih elemenata – tla, vode i vazduha koji prikazuju temeljnu strukturu univerzuma.
Okosnica uređenja je, kako se naglašava pešački pravac jugoistok – severozapad na koji se vezuju novi sadržaji parka na Ušću. Na jugoistočnom kraju trase nalazi se pristup parku sa Brankovog mosta posle čega se ozelenjenom promenadom dolazi do Muzeja 21 veka te, preko kompleksa prirodnjačkog muzeja potez biva akcentovan panoramskim točkom.
Kompleks je postavljen iza zaštitnog bedema priobalja dok je njegov otvoreni deo – akvatorija prepuštena menama godišnjih doba.
Muzejski kompleks je postavljen u severozapadnom delu konkursne parcele i pruža se, linearno, duž obale rukavca Dunava, naspram Velikog ratnog ostrva. Deo obale i pripadajuće akvatorije pomenutog rukavca uključen je u sklop muzeja predstavljajući njegov otvoreni deo.
Krećući se opisanim pravcem, posetioci se uvode u središte muzejskog kompleksa gde se njihova kretanja razlažu na deo koji prati rub obale i trasu-most koja se pruža preko vodene površine.
Kolski pristup garaži kompleksa ostvaren je sa bulevara Nikole Tesle. Kompleks je postavljen iza zaštitnog bedema priobalja dok je njegov otvoreni deo – akvatorija prepuštena menama godišnjih doba. Zatvoreni deo muzeja je pokriven zelenim krovom pa se, vizuelno, utapa u morfologiju terena, koji će biti u celosti dostupan javnosti – pojašnjava se u obrazloženju.
Okosnica materijalizacije prostora je, kako se ističe, koncept pokrivanja objekta ozelenjenim slojem zemlje što sklop čini energetski efikasnim u najvećoj mogućoj meri.
Druga nagrada
Druga nagrada u iznosu od 1,25 miliona dinara dodeljena je autorima Dušanu Stojanoviću i Pavlu Stamenoviću u čijem timu su bili i saradnici projektanti Đorđe Jovanović, Vesna Janković, Andrej Jovanović, Mina Matković i Nikola Jocić.
Treća nagrada
Treća nagrada u iznosu od 625.000 dinara dodeljena birou Dejan Miljković arhitekti d.o.o. (autori prof. arh. Dejan Miljković, Vida Nedeljković, Luka Rajšić i Jelena Milinković i saradnici prof. arh. Dejan Vasović (konstrukcija) i student Milovan Srećković).
Dva otkupa
Žiri, na čijem čelu je bio arhitekta Ivan Rašković, odlučio se i za dva jednakovredna otkupa od po 300.000 dinara koja su dodeljena timu koji su činili Natalija Mrdović, Nemanja Čulić, Sara Dimitrijević, Katarina Popović i Mihailo Miljanić.
Drugi otkup dodeljen je i studiju AKVS arhitektura (autori Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum i projektanti Vuk Zlatković, Filip Popović, Marija Matijević i Mrđan Keković).
Pristiglo 18 rešenja
Na ovaj konkurs, koji je raspisan novembra prošle godine, stiglo je, podsetimo, ukupno osamnaest idejnih rešenja. Prirodnjački muzej raspisao je ovaj konkurs kako bi ova ustanova kulture od nacionalnog značaja rešila višedecenijski problem neadekvatnog smeštaja i prvi put u svojoj vekovnoj istoriji dobila namensku zgradu biće poznati 19. aprila, piše eKapija.
Učesnici su u okviru ovog konkursa, podsetimo, imali dva zadatka. Prvi je bio urbanistički, da ponude lokacije za Prirodnjački muzej i muzej umetnosti 21. veka, akvarijum i panoramski točak na području od 60 hektara oivičenom Brankovim mostom, Bulevarom Nikole Tesle, hotelom Jugoslavija i šetalištem uz Dunav i Savu. Drugi zadatak je bio arhitektonski – da daju rešenje za novo zdanje Prirodnjačkog muzeja.
Izabrani radovi biće osnov za izradu urbanističkog projekta za područje Parka prijateljstva – Ušće i projektne dokumentacije za gradnju Prirodnjačkog muzeja. Budući Prirodnjački muzej, podstimo, prostiraće se na 15.000 kvadratnih metara, parcela na kojoj će biti sagrađen imaće 4.800 kvadrata, a zdanje će moći da bude maksimalno 20 metara visine, što je visina koja odgovara Muzeju savremene umetnosti.
Ni jedno rešenje na uvažava niti prikazuje projekat filharmonije?
Niti pošumljavanje te celine?
Ovo je bio konkurs kako da unistimo park koji je ionako sluzio kao park za kenjanje pasa, i groblje govana. Vlast zajedno sa podanicima od arhitekti rade savršeno da seku drvece i ubacuju dekorativna stabla do 4 metra visine.. i da budu sva identicna to govori o duhu i civilizacijskom idiotizmu u kom zivimo. Sam projekat je protiv bilo kakvog sklada i same prirode a novac koji bude od nasih para uzet nece opravdati ono sto je stvarno potrebno, jer ce pola para od toga otici na tri politicara i par poslusnika arhitekti klasicnih mediokriteta.
Zar nije ceo ovaj potez “sredjen” u prethodnih nekoliko godina i podeljen u zone?
Takodje, deluje da je uz most vec predvidjen vez brodova/camaca koji zbog mosta na vodi tuda nece moci da prolaze.
Sta simbolizuje crvena boja koja se proteze kroz park? Ne uklapa se
Trebalo je da se raspise medjunarodni konkurs i da se dobiju konkretna resenja jer ovo izgleda kao radovi studenata sa prve godine koji se ne razumeju jos uvek u struku a treba da budu „kreativni“. Pogotovo prva nagrada koja apsolutno nista nije doprinela prostoru sem neke crvene linije kretanja koja nije jasna ni za koga je namenjena…
Ja sam Brana znate, ja radim konkurs po svojim parametrima, a vi drugi ste svi glupi sto ih postujete. Ja imam koncept, nemam materijalizaciju, nemam odnos ka energetskoj efikasnosti i da, kad vidim mocvaru ukopam sve vredne eksponate muzeja. Konkurs sluzi da se dobiju kul studentska rešenja, a ne izvodljivi objekti koji zaista sluze funkciji kojoj su namenjeni. Ćao luzeri, vidimo se na sledećem nacionalnom konkursu, posto moje kul ideje u zadnje vreme slabije prolaze na konkursima u regionu,