U ovim kulama nema prozora, nema stanova niti kancelarija. Ali postoje okna koja imaju samo jednu funkciju.
Predelom na istočnom rubu nemačke Crne šume, koji je neposredno uz srednjovekovni grad Rottweila, dominira neobičan neboder.
TK Elevator Testturm, visine 245 metara, jedan je od najviših objekata u zemlji. Međutim, pri prvom pogledu se može uočiti da nema prozore, te sledi i zaključak da ovaj visoki objekat najverovatnije nema stanove niti kancelarije. Čemu onda služi?
Funkcija tornja zapravo je skrivena u njegovoj unutrašnjosti, gde nosi 12 okana koja se koriste za testiranje najnovijih modela liftova.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Test tornjevi za liftove su “pomalo kao test staza za tim Formule 1”. Testiraju se sigurnosni sistemi u stvarnom okruženju.
Nemački proizvođač TK Elevator, koji proizvodi liftove za nebodere, takođe ima test tornjeve u Atlanti i Kini. Toranj TK Elevator Testturm, sa svojih 245 metara visine gotovo je tri puta viši od Kipa Slobode. Međutim, kule za test liftova mogu biti i više. Tako je kula H1 u kineskom Guangdžouu visoka 288 metara, te je ovaj objekat i jedan od najviših u ovom velikom gradu.
Test tornjevi za liftove su “pomalo kao test staza za tim Formule 1”, kaže Tomio Pihkala, glavni tehnolog u finskom proizvođaču liftova Kone, i dodao: “Primarna i najvažnija svrha test tornjeva je da se verifikacija određenih sigurnosnih funkcionalnosti može izvršiti samo u stvarnom okruženju.”
Što brži liftovi, to viša zgrada
“U test tornjevima mi pojačavamo stvarne radne uslove lifta, a smanjujemo prisutnost korisnika. Takođe, to je odlična lokacija za verifikaciju kvaliteta, udobnosti i pouzdanosti lifta.”
Među sigurnosnim testovima je i onaj koji simulira slobodan pad, te Pihkala objašnjava da u se u tom slučaju ne koristi pravi lift, već ekvivalentna masa, te tada mora da se aktivira sistem za hitnu kočnicu i sigurnosna oprema kako bi se lift sigurno zaustavio, tako da niko unutar lifta ne bude povređen.
Razlog zbog kog su neki test tornjevi tako visoki je što su moderni liftovi veoma brzi. Što brži liftovi, to je potrebna viša zgrada za testiranje.
„Liftovi velike brzine putuju brzinama većim od 9 metara u sekundi, i da biste testirali takav lift, potrebno vam je dovoljno prostora da biste ubrzali do maksimalne brzine, a zatim usporili.“, dodao je Pihkala.
Testiranje ispod zemlje
Ipak, izgradnja u visinu nije jedina opcija. Zapravo najduži objekat za testiranje liftova nalazi se pod zemljom u finskom mestu Tytyri i deo je kamenoloma koji je u pogonu. Naime, sklopljen je dogovor da se određena okna rudnika koriste za testiranje liftova koji bi bili pogodni za zgrade visine i do jedan kilometar.
Na ovoj lokaciji mogu liftovi su mogu testirati pri brzinama do 19 metara u sekundi, a u testovima slobodnog pada okvir lifta težak oko 10.000 kilograma može dostići brzinu od 26 metara u sekundi.
Kao i svi neboderi, i kule za testiranje liftove moraju da izdrže udare jakih vetrova koji mogu izazvati ljuljanje koji utiču na testiranja. Zbog toga ove kule imaju velike dampere, prigušivače koji kompenzuju vibracije izazvane horizontalnim silama, odnosno vetrovima i zemljotresima.
Međutim, ovi prigušivači mogu raditi i u kontra smeru, te za potrebe istraživanja stvaraju vibracije umesto što ih apsorbuju. Tako TK Elevator Testturm u Rottweilu ima prigušivač mase od 200 tona, koji je okačen na četiri čelična kabla i koji može da se pokrene sa dva motora. Rezultujuća oscilacija simulira vetar i zemljotrese koji su, prema rečima firme TK Elevator, među najvećim izazovima u razvoju liftova.
Kad arhitektura postane turistička atrakcija
TK Elevator Testturm ima fasadu od stakloplastike koja mu daje elegantan, neprozirni izgled. Ovakva fasada je omogućila objektu zaštitu od sunčevog zračenja i pomaže mu pri naletima vetra, ali je doprinela tome da objekat postane lokalni arhitektonski orijentir.
Kula je postala turistička atrakcija otkako je otvorena 2017. godine, i u njoj se čak održava i godišnje takmičenje nazvano „trka stepenicama“ koje privuče više od hiljadu učesnika.
Međutim, većina posetilaca dolazi zbog vidikovca, koji je najviši u Nemačkoj, a sa kojeg se pruža prelep pogled na Crnu šumu. Do vidikovca se dolazi naravno brzim liftom.
„Za 30 sekundi, posetioci stižu do visine od 232 metra. Tokom vožnje razvija se brzina od 8 metara u sekundi, a kada je dan vedar, posetioci mogu da vide švajcarske Alpe.” rekla je Beate Höhnle, menadžerka kule.
