Počinje obnova najomraženije kule u Parizu: Monparnas dobija novu fasadu i zelene terase

Parižani su godinama ponavljali da se sa vidikovca na 56. spratu pruža najbolji pogled na grad – jer je to jedino mesto u Parizu sa kojeg se ovaj toranj ne vidi.

Nakon višegodišnjih rasprava i odlaganja, najavljeno je da konačno počinje velika transformacija kule Monparnas, poslovne zgrade visoke 210 metara koja je decenijama izazivala podeljena mišljenja u Parizu.

Izgrađena između 1969. i 1973. godine prema projektu arhitekata Eugenea Beaudouina, Urbaina Cassana i Louisa de Hoÿma de Mariena, kula je svojevremeno bila najviša zgrada u Francuskoj, a i danas ostaje najviši objekat unutar administrativnih granica Pariza. Njeno strogo, monolitno prisustvo nad klasičnim gradskim horizontom izazivalo je kritike gotovo od trenutka otvaranja.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Pariz dobija novi neboder nakon skoro 50 godina, a projektovao ga je slavni arhitektonski biro

Uticaj ove kontroverzne zgrade bio je toliko snažan da su samo četiri godine nakon njenog završetka uvedena stroga ograničenja visine gradnje u centralnom Parizu.

Kula Monparnas dugo je predstavljala arhitektonski izuzetak u gradu koji karakterišu niske hausmanovske fasade. Njena tamna pravougaona forma i izrazita visina učinile su je istovremeno važnim poslovnim centrom, ali i čestom metom javnih šala.

Parižani su godinama ponavljali da se sa vidikovca na 56. spratu pruža najbolji pogled na grad – jer je to jedino mesto u Parizu sa kojeg se toranj ne vidi.

Uticaj ove kontroverzne zgrade bio je toliko snažan da su samo četiri godine nakon njenog završetka uvedena stroga ograničenja visine gradnje u centralnom Parizu, čime je praktično zaustavljena izgradnja sličnih nebodera u istorijskom jezgru grada tokom narednih decenija.

Vizija za novu kulu Monparnas

Nakon godina promena planova i prioriteta, sada je pokrenuta sveobuhvatna rekonstrukcija. Projekat je proistekao iz međunarodnog arhitektonskog konkursa raspisanog 2016. godine, a pobedničko rešenje potpisuje konzorcijum francuskih arhitekata Nouvelle AOM.

Predlog predviđa radikalnu transformaciju spoljašnjosti tornja – razbijanje njegove masivne forme novom fasadom, uvođenje zelenila i znatno veću transparentnost.

Veliki deo zatamnjenog stakla koje je karakterisalo zgradu biće zamenjen svetlijim i prozirnijim panelima, kako bi se toranj vizuelno rasteretio i bolje uklopio u panoramu Pariza, piše Parametric Architecture.

Veliki deo zatamnjenog stakla koje je karakterisalo zgradu biće zamenjen svetlijim i prozirnijim panelima, kako bi se toranj vizuelno rasteretio.

Pored nove, transparentnije fasade čime će se postići transparentniji izgled, rekonstrukcija predviđa trake balkona sa zelenimom i krovne vrtove koji će omekšati stroge vertikalne linije tornja i uneti više zelenila u panoramu grada.

Poseban akcenat stavljen je na unapređenje ekoloških performansi objekta – planirani su sistemi prirodne ventilacije, kao i mogućnost proizvodnje energije na licu mesta, čime bi se značajno smanjila potrošnja energije.

Na najvišim spratovima predviđeni su veliki staklenik i prostor za urbanu poljoprivredu, kao i nove platforme za posmatranje koje bi trebalo da dodatno ožive ulogu tornja kao javne destinacije u Parizu.

Redizajn javnog prostora

U podnožju zgrade danas se nalazi zapušten tržni centar i izbetoniran trg koji odavno ne privlači posetioce. Za redizajn ovog dela angažovan je slavni Renco Pjano.

Pjano predlaže da se trg transformiše u produžetak okolnog kvarta – sa pešačkim promenadama, trgovima sa drvećem, kafićima i kulturnim sadržajima koji će prostor bolje povezati sa gradskim tkivom. Cilj je da se masivna baza tornja preoblikuje tako da ponovo uspostavi vezu između zgrade i grada, prevazilazeći osećaj izolovanosti koji je dugo pratio ovaj kompleks.

Izazovi i vremenski okvir

Rekonstrukcija se već godinama suočava sa brojnim odlaganjima. Raniji planovi predviđali su završetak radova do Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024, ali su logistički problemi – uključujući uklanjanje azbesta i obim planiranih intervencija – značajno pomerili početak projekta.

Svi zakupci trebalo bi da napuste zgradu do kraja marta 2026. godine kako bi radovi mogli da započnu, a završetak rekonstrukcije očekuje se krajem ove decenije ili početkom 2030-ih.

Troškovi projekta su u međuvremenu značajno porasli, a trenutne procene govore o investiciji od nekoliko stotina miliona evra. Uprkos finansijskim i tehničkim izazovima, gradske vlasti i projektanti ostaju posvećeni ideji da jednom od najkontroverznijih objekata u Parizu obezbede održiv „drugi život“.

Da li će Pariz prihvatiti novi toranj?

Ostaje otvoreno pitanje kako će Parižani reagovati na obnovljenu kulu Monparnas. Nakon više od pola veka podeljenih mišljenja o njenom originalnom izgledu, cilj rekonstrukcije je stvaranje savremenije arhitektonske ikone koja će se skladnije uklopiti u urbani i kulturni pejzaž grada.

Sa svetlijim i transparentnijim izgledom, više zelenila i obnovljenim javnim prostorima, projekat nastoji da transformiše zgradu koja je decenijama bila predmet podsmeha u objekat koji bi Pariz konačno mogao da prihvati kao deo svoje panorame.