Kuća koju je napravio Fransoa Kinjet kako bi promovisao svoj biznis sa cementom; MOSSOT/Wikimedia
Izdvojeno, Materijali

Prva kuća od armiranog betona i poslednja opomena

Ova trospratna kuća iz 1853. godine je prva kuća sagrađena od armiranog betona gde se kao armatura koristio čelik. Međutim, ona je potpuno devastirana.

U mirnoj pariskoj četvrti, na severu francuske prestonice, kraj reke Sene, stoji derutna trospratna kuća. Njeni prozori i vrata su odvaljeni, neki otvori zazidani su opekom, dok su velike površine maltera s fasade pootpadale otkrivajući originalnu strukturu zidova. Puzavice su pokrile deo fasade dok grmlje izlazi iz unutrašnjosti kroz prozor i penje se skroz do krova. Uprkos postavljenoj zaštitnoj ogradi, zgrada je stalno na meti vandala čemu svedoče brojni grafiti. Prava je šteta što je ova kuća u tako lošem stanju, zato što nije u pitanju obična kuća. Ona je istorijski spomenik – to je prva kuća na svetu podignuta primenom armiranog betona.

Beton nije tako skora novotarija. Rimljani su ga koristili kako bi gradili zasvođene krovove, lukove i kupole. Kupola u Panteonu u Rimu, sagrađena u prvom veku, najveća je kupola od nearmiranog betona na svetu koja i dalje stoji na mestu i posle dve hiljade godina. Mnogi rimski objekti koji su preživeli do dana današnjeg napravljeni su od betona ili su imali betonske temelje. Rimski akvaduktovi i mostovi, kao što je fantastični Pont du Gard u južnoj Francuskoj, sazidani su od opeke na betonskim fundamentima. Koloseum? I on je većinom napravljen od betona…

Iako je zaštićena kao istorijski spomenik, kuća je u veoma lošem stanju; Foto: Eric Bajart/Wikimedia

Proboj u izradi betonskih konstrukcija napravljen je 1824. godine kada je skromni engleski zidar zvani Jozef Aspdin izumeo portland cement.

Posle propasti rimskog carstva, tajna pravljenja dobrog rimskog betona je pala u zaborav, sve dok se beton nije ponovo ušao u žižu interesovanja građevinara sredinom 18. veka. Proboj u izradi betonskih konstrukcija napravljen je 1824. godine kada je skromni engleski zidar zvani Jozef Aspdin izumeo portland cement.

Cement je materijal koji veže agregat (šljunak i pesak) u beton, a portland cement bio je superiorniji od bilo kojeg drugog postojećeg proizvoda. Sa betonom napravljenim od Portland cementa se lako radi, a u isto vreme postižu se odlične čvrstoće i postojanost koje su jednake najtvrđim kamenim stenama koje se mogu naći na britanskom ostrvu Portland – zbog čega mu je Aspin i dao ime portland cement.

Beton spravljen po klasičnoj recepturi ima fantastične čvrstoće na pritisak. Velike zgrade se zbog toga bez problema mogu fundirati na betonskim temeljima jer on neće popustiti ako je pravilno sračunat. Međutim, ukoliko se u i igru uključe sile zatezanja, zbog sila vetra ili zemljotresa, beton se ne ponaša ni blizu tako dobro.

Jozef Monije, baštovan koji je pravio armirano betonske saksije

Baštovansko armiranje

Francuski baštovan Josef Monije, znao je to vrlo dobro. Sa svoje 23 godine, počeo je da radi na uređenju čuvene bašte Tuileries u Parizu gde je bio zadužen za sadnice pomorandži. Monije je koristio beton za pravljenje velikih saksija za drvo narandže, međutim kada ih je premeštao iz toplih vrtova u hladne staklenike, one su pucale i lomile se. Kako bi ih ojačao, on je betonske saksije armirao žičanom mrežom. Istraživanja iz 19. veka govorila su da se materijali pri temperaturi šire, a po hladnoći skupljaju što bi značilo da će beton sa žičanom mrežom još pre da pukne. Međutim, Monije je dokazao suprotno. On je postao jedan od najvećih promotere armiranog betona, a posle izložbe u Parizu 1867. godine, on je svoj patent i zaštitio, piše Amusing Planet.

Kako bi promovisao svoj biznis sa cementima, Kinjet je odlučio da sagradi betonsku kuću naspram svoje fabrike

Fransoa Kinjet, industrijlac koji je sagradio kuću koja se danas urušava

Još jedan francuski izumitelj, Fransoa Kinjet, počeo je da eksperimentiše sa armiranim betonom otprilike u isto vreme kada se Jozef Monije osmišljavao armirane saksije. Fransoa Kinjet je bio industrijalac koji je posedovao fabriku u Lionu zajedno sa svojim bratom. Preselio se u Sant Denis, gradsku četvrt u Parizu 1851. godine, i otvorio fabriku cementa. Kako bi promovisao svoj biznis sa cementima, Kinjet je odlučio da sagradi betonsku kuću naspram svoje fabrike. Ova trospratna kuća iz 1853. godine prva je kuća sagrađena od armiranog betona gde se kao armatura koristio čelik. Zidovi kuće izrađeni su od prefabrikovanih, armirano-betonskih blokova, dok su podovi urađeni od betona preko kojeg je išao parket.

Nakon uspeha svoje prve betonske kuće, Kinjet je uzeo britanski patent i postao priznati građevinski izvođač. Jedan od najvećih Kinjetovih projekata bio je izgradnja akvadukta Vanne od 140 kilometara, sa lukovima od kojih su neki visoki preko 30 metara. On je takođe izgradio betonsku obaloutvrdu na Saint-Jean-de-Luzu, a pamtiće se i po izgradnji crkve u Le Vesinetu gde je isporučio prefabrikovane betonske elemente poput stubova visine čak 39 metara.

Za rekonstrukciju kuće potrebno je oko 2 miliona evra; Foto: lamaisoncoignet.com

Istorijski spomenik koji propada

Betonska kuća u Saint-Denisu proglašena je istorijskim spomenikom 1998. godine, ali je ona sve sem zaštićena. Kuća je godinama bila okupirana od strane skvotera i služila je kao prostor za (vrlo) sumnjive aktivnosti. Procenjuje se da bi obnova kuće koštala 2 miliona evra.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *