Rudnik soli Velička u Poljskoj dobio je novu namenu; Foto: Kopalnia soli Wieliczka
Svetski projekti

Priča iz podzemlja: Kako je rudnik soli pretvoren u all-inclusive kompleks

Otkrivamo vam kako je jedno od „sedam čuda Poljske“ pretvoreno u grandiozni multifunkcionalni lokalitet koji pleni pažnju bukvalno na svakom koraku.

Konferencija BuildUp koju organizuje portal Gradnja održaće se 7. novembra u prostoru ikonične Jugoslovenske Kinoteke, a ovog puta u središtu naše pažnje naći će se projekti rekonstrukcijerenoviranja i prenamene, baš poput ovog podzemnog rudnika u Poljskoj kojem je pre dve godine udahnut nov život.

Uživajući „kraljevski status“ među 17 Uneskovih lokacija svetske baštine u ovoj zemlji, jedan od najstarijih i najvećih ručno klesanih podzemnih rudnika na svetu pretvoren je u all-inclusive kompleks, ušuškan ispod potoka Malinovska, nedaleko od Krakova.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Vjelička je jedan od najstarijih i najvećih ručno klesanih podzemnih rudnika na svetu; Foto: Kopalnia soli Wieliczka

Rudnik iz vremena srednjeg neolita

Od prirodnog zdravstvenog centra do osamljene crkve i podzemne platforme za bandži džamping, ovaj kolosalan adaptivni projekat ponovne upotrebe je u osnovi Rudnika soli Vjelička (polj. Kopalnia soli Wieliczka).

Poznat i kao „jedno od sedam čuda Poljske“, rudnik soli u Vjelički datira iz vremena srednjeg neolita, što se utvrdilo otkrićima arheologa o solanama starim skoro 5,5 hiljada godina, na prostorima gde su stanovnici današnje Vjeličke izvlačili materijal nalik salamuri iz površinskih izvora, da bi ga zatim isparavali kako bi dobili so, piše Dezeen.

Stotinama godina kasnije, prekomerno kuvanje soli isušilo je slane izvore, što je primoralo stanovnike oblasti da grade bunare kako bi produbili nalazište. Ubrzo nakon kopanja ovih bunara, otkriven je i prvi blok kamene soli, što je ljude podstaklo da kopaju još dublje i istraže još dragoceniji i siroviji materijal.

Blok kamene soli u rudniku u Vjeličkoj; Foto: Kopalnia soli Wieliczka

U sedamnaestom  veku rudnik je već bio otkopan na tri nivoa i urađen u skladu sa urbanističkim planom iznad sebe.

So je postala neprocenjivo narodno blago, a živopisna podzemna geološka struktura rudnika ne liči ni na jednu drugu u svetu. U drugoj polovini 13. veka Vjelička je bila poznata kao najveći proizvođač soli u Poljskoj, zbog čega je i dobio naziv Magnum Sal (Velika so). Profit od prodaje soli činio je trećinu svih prihoda u Poljskoj u tom vremenu.

Može se reći da je kroz vekove u ovom rudniku utrošeno mnogo truda, domišljatosti i kreativnosti. Sve do kraja 15. veka so se kopala 64 metra ispod površine zemlje, što je današnji prvi nivo. Sa svakim novim vekom rudnik je rastao, postajući jedna od najvećih firmi u Evropi, koja je imala sopstvenu kantinu i sklonište za zaposlene, kao i sve prateće sadržaje.

U 17. veku rudnik je već bio otkopan na tri nivoa i urađen u skladu sa urbanističkim planom iznad sebe. Nekoliko decenija kasnije, nove metode, oprema, ali i posetioci uvedeni su u rudnik, koji je svoju grandioznost zadržao sve do 20. veka.

Rudnik doseže dubinu od 327 metara; Foto: Kopalnia soli Wieliczka

Novo poglavlje za buduću upotrebu

Tek nakon Drugog svetskog rata, kada je proizvodnja soli dostigla vrhunac i kada su ljudi iz celog sveta postali svesni istorijskog i kulturnog značaja ovog lokaliteta, rudnik je postao izazov za dalje održavanje.

Iako je donosio veliki profit, glavni fokus vlade i administracije je ipak bio da sačuva lokaciju za buduće generacije, ali je ta ideja postajala sve teže ostvariva. Od 1964. godine rudnik, sada sa devet nivoa iliti 327 metara ispod zemlje više se nije koristio za iskopavanje kamene soli.

Unesko je 1978. godine uvrstio ovo mesto na listu Svetske kulturne i prirodne baštine, a 1996. godine doneta je odluka da se na neodređeno vreme prekine industrijska proizvodnja soli u Viličkoj, čime je svečano otvoreno poglavlje za buduću upotrebu ovog mesta.

Unesko je 1978. godine uvrstio rudnik na listu Svetske kulturne i prirodne baštine; Foto: Kopalnia soli Wieliczka

Tokom više od 700 godina, u Vjeličkoj je probijeno ukupno 26 okna, a lavirint je do te mere kolosalan da posetioci imaju pristup na samo 2% lokacije.

Pošto se u Viličkoj više nije kopala so, njene odaje i hodnici se trenutno i dalje obnavljaju i stavljeni su na raspolaganje za razgledanje, za organizovanje predstava, kraljevskih banketa, ali i lečenje i molitvu.

Umesto na iskopavanju soli, rudari danas rade na licu mesta kako bi sačuvali istorijsko obeležje. Tokom više od 700 godina, u Viličkoj je probijeno ukupno 26 okna, a lavirint je do te mere kolosalan da posetioci imaju pristup na samo 2% lokacije.

Jedinstvene karakteristike podzemne mikroklime

Jedna od glavnih trenutnih funkcija lokacije je lečilište, te bolesnici sa hroničnim oboljenjem sinusa i astme, bronhitisa i pneumonijom imaju korist od jedinstvenih karakteristika podzemne mikroklime.

Naime, vazduh unutar rudnika prolazi kroz niz koridora soli, čime se čiste zagađivači koji su na površini. Tokom 2020. godine, pacijenti oboleli od infekcije Kovid-19 posetili su rudnik soli kako bi poboljšali stanje svojih pluća.

Posetioci imaju pristup na samo 2% lokacije; Foto: Kopalnia soli Wieliczka

Neke komore su oblikovane kao svečani prostori sa raskošnim lusterima, dok su druge pretvorene u izvanredne kapele ili taverne.

Svaka komora sada višenamenskog lokaliteta ima jedinstvenu funkciju i prostorni raspored, i priča priču o tome kako je nastao rudnik, kao i o svim ljudima koji su u njega kročili.

Neke komore su oblikovane kao svečani prostori sa raskošnim lusterima, dok su druge pretvorene u izvanredne kapele ili taverne.

Prvi podzemni bandži džamping

Jedna od komora visoka je 36 metara i u njoj je sada smeštena platforma za prvi podzemni bandži džamping, kao i prostor za postavljanje balona na vreo vazduh.

Posetioci mogu da odaberu dve različite rute, gde jedna turistička vodi na putovanje kroz gore pomenute komore, ili rutu rudara koja predstavlja izazovnu, multisenzornu ekspediciju koja omogućava posetiocima da lutaju kroz podzemne slane lavirinte i obavljaju rudarske aktivnosti.

U objektu dominiraju kristalni lusteri i drveni podovi; Foto: Kopalnia soli Wieliczka

U nekim odajama, kao što je kapela Svete Kinge, skulpture od soli i podni reljef stvarali su rudari koji su tu radili pre nekoliko vekova.

Zidovi i plafoni odaja koje se koriste kao banket sale, prostori za organizovanje drugih događaja i kapele ostavljeni su u svom sirovom, prirodnom stanju i upotpunjeni kristalnim lusterima i drvenim podovima.

U nekim odajama, kao što je kapela Svete Kinge, skulpture od soli i podni reljef stvarali su rudari koji su tu radili pre nekoliko vekova.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

1 komentar

  1. Lecha

    Jel imaju spa sa slanom sobom? 😀

Ostavite odgovor

Obavezna polja *