SANU traži konkurs za budućnost hala 2 i 3 Beogradskog sajma

Akademija u pismu predlaže da hale Sajma zadrže javnu namenu i da se o njihovoj budućnosti odluči kroz arhitektonski konkurs, umesto rušenja u okviru proširenja „Beograda na vodi“.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) zatražila je od nadležnih institucija da se sačuvaju hale 2 i 3 Beogradskog sajma, ali i da se raspiše arhitektonski konkurs kojim bi se odredila njihova buduća namena, saznaje Vreme. Podsećamo, hala 1 je već od 2009. godine pod zaštitom države.

Prema navodima ovog nedeljnika, zahtev SANU biće razmatran na zatvorenoj sednici Komisije za javni uvid u Nacrt izmene i dopune prostornog plana projekta Beograd na vodi, zakazanoj za danas. Novi plan predviđa proširenje na dodatnih oko 330 hektara, čime bi se gotovo utrostručio obim projekta u kome Srbija učestvuje sa 33 %, a kompanija Eagle Hills iz Emirata sa 67 %.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Otkriveno šta sve donosi izmenjeni i dopunjeni plan za Beograd na vodi

U pismu se naglašava da bi rušenje hala 2 i 3 značilo gubitak jednog od ključnih svedočanstava posleratne arhitekture.

U pismu se naglašava da bi rušenje hala 2 i 3 značilo gubitak jednog od ključnih svedočanstava posleratne arhitekture. „Beogradski sajam je remek-delo srpske posleratne arhitekture i simbol tehnološkog, naučnog i kreativnog uspona tog doba“, piše u dokumentu.

Struka predlaže da hale 1a, 2 i 3 zadrže javnu namenu, a da se buduća funkcija odredi kroz javni konkurs. Prema mišljenju SANU, takav postupak predstavlja kompromis između interesa investitora i potrebe očuvanja kulturnog nasleđa, ali i važan simbolički čin u trenutnoj društvenoj atmosferi.

Jedan od potpisnika pisma je akademik i emeritus Branislav Mitrović, istaknuti savremeni arhitekta, autor pobedničkih rešenja za Park prijateljstva – Ušće i projekta nove zgrade Prirodnjačkog muzeja i za dogradnju depoa Narodne biblioteke Srbije.

Konkurs za najbolje rešenje

Konkurs bi omogućio da se pronađe najbolje rešenje za očuvanje i novu upotrebu hala, a istovremeno pokazao spremnost da se kulturno nasleđe integriše u velike urbanističke projekte poput „Beograda na vodi“, umesto da bude žrtvovano.