Zavirili smo u Sava Centar pet dana pred otvaranje: Ovako izgleda najmoderniji kongresni centar u regionu
Rekonstrukcijom vrednom 118 miliona evra biser arhitekture Beograda zasijao je novim sjajem, dok perjanicu ponude čini impresivna Immersive sala sa 3D projekcijama na zidovima.
“Da, to je taj isti prostor… ali potpuno u skladu sa 21. vekom!” To je ono što smo pomislili kada smo kročili u rekonstruisani poslovni deo Sava Centra. Bilo je pravo umeće zadržati originalnu arhitekturu, uvesti nove materijale, opremu i tehnologiju, i na kraju dobiti prostor koji odiše duhom vremena.
U kratkom razgovoru za naš portal Ivana Letić, autorka rekonstrukcije Sava Centra, istakla je da oslobađanjem pojedinih elemenata u prostor uneseno svetlo. “I to je sve što je bilo potrebno enterijeru – da ga prirodno svetlo istakne.”
Prvi gosti 14. novembra
Obnova Sava Centra trajala je nepune dve godine, a kao rezultat dobijen je moderan, održiv objekat sa značajno povećanim kapacitetima, tako da Beograd sada može da bude domaćin događaja koji okupljaju više od 5.000 posetilaca.
Kao investitor, kompanija Delta Holding rekonstrukciju je podelila u dve faze kopirajući i samu dinamiku izgradnje iz 1977. godine, te je tako prvo završen kongresno-poslovni deo, dok je završetak radova na obnovi Plave dvorane planiran za sredinu 2024. godine.
Otvaranje kongresnog i poslovnog dela najavljeno je za 14. novembar kada će se održati prvi Međunarodni kongres nutricionista sa 1.500 učesnika.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Zamena 7.000 kvadrata fasade Sava centra snimljena dronom
- Evo kako će izgledati enterijer renoviranog Sava Centra
Glavna kongresna primaće više od 1.000 ljudi
Reorganizacijom prostora, kongresni kapacitet ovog objekta povećan je sa 16 na 46 sala, među kojima je i jedinstvena Immersive sala. Glavna kongresna dvorana sada će moći da primi više od 1.000 posetilaca, dok će u čuvenoj Plavoj dvorani broj sedišta biti povećan sa 3.672 na 4.000.
„Kongresna industrija Srbije nije ista sa Sava Centrom i bez njega. Beograd sada može da konkuriše za organizaciju velikih međunarodnih skupova, a kada Sava Centar popuni svoje kapacitete to znači da će biti popunjeni i svi hotelski smeštaji u glavnom gradu, a dodatni posao imaće i restorani, prevoznici, pružaoci različitih usluga i brojni mali biznisi. Renoviranje Sava Centra nije važno samo za Delta Holding, ono je važno za kongresnu industriju, a možemo reći i celokupnu ekonomiju Srbije„, izjavila je prilikom obilaska Kristina Milinčić, generalna direktorka Sava Centra.
Zbog značajnog rasta troškova projekta, biće potrebno vreme od 15 do 18 godina da bi se ova investicija isplatila
Prostor Sava Centra podeljen je na tri funkcionalna dela: kongresnu zonu, poslovnu zonu – koju čine kancelarijski prostor i šoping zona – i kulturnu zonu, sa poznatom Plavom dvoranom.
Rekonstrukcija kongresnog i poslovnog dela trajala je ukupno 22 meseca. Svakog dana na gradilištu je bilo angažovano u proseku 550 radnika, dok je taj broj iznosio i do 900 radnika u određenim fazama radova.
U potpunosti očuvana originalna arhitektura
„Da bi Sava Centar izgledao kako danas izgleda, u rekonstrukciju je uloženo više od 118 miliona evra”, rekla je Angelina Nekić, potpredsednica Delta Holdinga i generalna direktorka kompanije Delta Real Estate i dodala:
„Zbog značajnog rasta troškova projekta, biće potrebno vreme od 15 do 18 godina da bi se ova investicija isplatila. Ono što želim da istaknem je da za Delta Holding Sava Centar nije na prvom mestu profitni posao, već i izraz želje da očuvanjem jednog ovakvog objekta doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo.”
Tokom rekonstrukcije objekta u potpunosti je očuvana arhitektura Sava Centra koja je delo našeg čuvenog arhitekte Stojana Maksimovića i zbog koje je ovaj centar bio nominovan za Prickerovu nagradu, najveće priznanje u arhitekturi, istaknuto je na događaju za predstavnike medije.
Immersive sala jedna od najvećih na svetu
Po pitanju poslovnog prostora, novi Sava Centar sadrži 45 kancelarija A klase koje su jedinstvene po količini prirodnog svetla i po privatnim zelenim terasama, dok će se u tzv. Retail zoni naći ukupno 36 lokala sa najvećim svetskim i domaćim brendovima, najavljeno je na događaju za medije.
Immersive sala najavljena je kao prva u ovom delu Evrope i jedna od najvećih na svetu. Korišćenjem najsavremenije tehnologije omogućava projektovanje digitalnih sadržaja na enterijer sale, stvarajući tako „uranjajuće“ iskustvo i jedinstveni doživljaj.
Nova, troslojna stakla osiguravaju izuzetnu termoizolaciju, dok je na krovu objekta postavljeno je 912 solarnih panela.
Po pitanju energetske efikasnosti, rekonstruisani Sava Centar koristi gotovo 50% manje električne energije – nova, troslojna stakla osiguravaju izuzetnu termoizolaciju, dok je na krovu objekta postavljeno je 912 solarnih panela.
Sava Centar je ujedno prvi objekat u regionu koji će imati BREEAM sertifikat, a sa ukupno 17.000 m² zelenih površina ima sve potencijale da postane prava zelena oaza usred glavnog grada.
Kapaciteti
- Ukupan broj sala: 46
- Glavna kongresna sala: 1.200 mesta
- Amfiteatar sala: 500 mesta
- Serbian Lounge: 300 mesta
- Sala 75: 250 mesta
- Plava dvorana: 4.000 mesta (otvaranje 2024. godine)
ovo je tako poražavajuće sklepano, mobilijar katastrofalan u odnosu na original, pod izgleda socijalno za ovakvo zdanje, tužno
Slažem se s Mikijem. Lepo je što su / ako su spasili spoljašnji deo. Vraćanje originalnog enterijera bi verovatno bilo preskupo ali ovo sad više liči na menzu bilo koje korporacije. Nego gde je glavna sala?
Lepo lepo
Teško da je u potpunosti očuvana originalna arhitektura, jer je i enterijer deo te arhitekture koji je veliko razočarenje.
Ono što je takođe degradiranje jeste pozicioniranje Lidla u Sava centru. Koji je to spoj supermarketa i kongresnog i kulturnog centra? I to supermarketa niže klase. Kako to Lidl koji insistira na svojim objektima sad ulazi u drugi? Gde je parking za Lidl kad je Sava centru postojeći parking svakako mali za potrebne kapacitete?
Eh, šta ti je komercijala…
napraviše od Sava Centra zapravo tržni centar na centralnoj gradskoj lokaciji i to od zgrade koji je pod zaštitom…
Stari enterijer je iskreno bio ruglo iz 70ih. Osim osećaja starinske ušuškanosti on mi objektivno nije bio lep. Tamno drvo, pa lim, pa neobradjeni beton, čelik, itisoni a boje budibogsnama soc. zelene, naradžaste: brutalistička modernost ali nekada davno. Ovako je jednostavno kao aerodrom i svaki moderan objekat, plus eto ima nekoliko čitavih stabala drveća unutra. Što više još oplemene biljkama i onim širokim žardinjerama to bolje.
Država nema para za renoviranje,a privatnik ima.
Ništa to ne valja…
Sjajno je to što se od zapuštenog objekta konačno dobilo novo čvorište i tačka susreta koja je za svaku pohvalu.
Impozantno.