Proglašena „najružnija zgrada u SAD“ za 2025. godinu
Studentski dom Simmons Hall na MIT-ju dobio je nagradu za „estetsko zverstvo“ koju dodeljuje pokret Arhitektonski ustanak, uz obrazloženje da je kolosalan, ali izrazito nepraktičan.
Švedski (i panevropski) pokret Arhitektonski ustanak (AU) uveo je nedavno godišnju nagradu koja će ovog maja biti dodeljena najružnijoj novoj zgradi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Izbor im je pao na Simmons Hall, zgradu u okviru Masačusetskog Instituta za Tehnologiju (MIT). Zgrada je dobila ne-laskavu titulu pobednice u International Aesthetic Atrocity Awards, što bismo mogli komotno prevesti kao „estetska zverstva”.
Simmons Hall je projektovala arhitektonska firma Steven Holl Architects. Iz Arhitektonskog ustanka kažu da je debata bila “usijana” i da je bilo i mnogih drugih favorita, ali je nagrada za 2025. dopala baš ovoj zgradi.
Takođe, novoustanovljena nagrada, koja je laskava koliko i „Zlatna malina” u svetu kinematografije, biće dodeljivana jednom godišnje za „izuzetna dostignuća u stalnom poružnjavanju naših gradova”, kažu iz AU.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Šta je Simmons Hall?
Zgrada je završena 2002. godine, i koštala je 78,5 miliona dolara u to vreme, a služi kao studentski dom, a bila najskuplji studentski dom u okviru kampusa MIT-ja. Zgrada je dugačka 116 metara i visoka 10 spratova, i može da smesti 334 studenta.
Osim što je korisna, izdvojile su je i njene karakteristike: ona je zapravo jedan veliki blok od armiranog betona, u kome se nalaze „rupice” – 5.500 kvadratnih prozora, svaki po 61 cm širine i visine. Osim ovih malenih, tu su i nepravilno poređani veći prozori proizvoljnih veličina i oblika.
Prosečna jednokrevetna soba ima devet malih prozora, svaki sa svojom malom zavesom, a ima i dvokrevetnih soba. Tu su i saloni sa i bez kuhinja. Sobe su grubo raspoređene u tri kule. Simmons Hall ima trpezariju i kafić koji radi do kasno u noć.
Mnogi smatraju da su arhitekte toliko išle na savršenost estetike, da su elemente funkcionalnosti gurnuli u drugi plan.
Zgrada takođe ima i neke ezoterične sadržaje, kao što je veliki bazen sa raznobojnim lopticama za razonodu, prostor za proizvodnju elektronike i stolarsku radionicu, pa pomalo liči na neku zgradu koju bi imao Google u svome vlasništvu kada bi se bavio elektronikom.
Otvori duž fasade približno odgovaraju ulazima, i dele zgradu na više blokova kako bi se u prostor unela sunčeva svetlost i vazduh. Obložena je aluminijumskim panelima, a ima šarene prozorske dovratnike koji ističu visoko postavljenu fasadu.
Zgrada je osvojila nagradu za najružniju, ali imala je stremljenje da bude nešto revolucionarno i lepo: čak mnogi smatraju da su arhitekte toliko išle na savršenost estetike, da su elemente funkcionalnosti gurnuli u drugi plan: stanari u „A“ tornju moraju da se kreću između spratova sa dva različita lifta ili moraju dvaput da pređu dužinu zgrade (200 metara) da bi stigli do trpezarije.
Arhitekta je svesno modelirao oblik zgrade i njenu unutrašnju strukturu na osnovu morskog sunđera kvadratnog oblika.
Ni lift „A“ ni stepenište „A“ tornja ne stiže do prvog sprata, gde se nalazi trpezarija. Spavaće sobe su takođe opremljene modularnim nameštajem od iverice po meri. Ovaj nameštaj obično ima rupe u sebi ili je u obliku kocke.
Mišljenja studenata o nameštaju su pomešana, uz pohvale za njihovu modularnost i kritiku zbog prevelike težine i nedostatka izdržljivosti, koje su studenti odmah izneli New York Timesu još 2003. godine.
A sada zabavan deo – zgradu su vispreni studenti odmah nazvali „Sunđer” (The Sponge) jer ih je podsetio na Sunđer Boba, i u pravu su – arhitekta je svesno modelirao njen oblik i unutrašnju strukturu na osnovu morskog sunđera kvadratnog oblika.
S obzirom na inspiraciju, možda je imao i ideju da zgrada bude žuta, kao Bob, ali je pobedila „brutalistički siva”, dok su žuta i crvena ostale samo u tragovima na prozorima.
Najružnija ili… možda, najlepša?
Ovde srećemo dva različita mišljenja – neki kažu da je ona, zapravo, vrhunski estetski domašaj američke i svetske arhitekture. Naime, zgrada je 2003. godine osvojila počasnu nagradu Američkog instituta arhitekata za arhitekturu i Harleston Parker medalju 2004. godine, koju je dodelilo Bostonsko društvo arhitekata i koja je dodeljena „najlepšem delu arhitektonske zgrade, spomenika ili strukture“ u oblasti Bostona.
S druge strane, zgrada je kritikovana kao ružna još davno, pa se pojavila u izboru Džejmsa Kanstlera “Eyesore of the Month“ 2012. godine. Arhitektonski ustanak je stao na stranu Kunstlera, i u obrazloženju je napisao “da zgrada ima sve klasične osobine modernizma – i sve njegove greške. To je zgrada koju je mogao sagraditi samo arhitekta koji je prihvatio pogrešnu maksimu “Lepota je relativna”.
Steven Holl Architects su na ovo odgovorili da su studenti u zgradi „vrlo srećni”, i da ovakvo razmišljanje švedske organizacije jeste samo u korist „varvarskog američkog predsednika”, jer i on deli to razmišljanje. Naime, ovaj komentar je deo interne američke borbe, budući da je nedavno Donald Tramp ponovo doneo izvršnu uredbu kojom se promovišu tradicionalni i klasični stilovi za federalne zgrade.
Dolivanje ulja na vatru
U SAD se upravo lome koplja oko ovoga, te su se organizacije kao što je AIA izjasnile protiv naredbe, dok su pristalice naredbe, kao što je predsednik Nacionalnog građanskog umetničkog društva Justin Shubov rekli da „javnost podržava tradicionalniju arhitekturu”. Nagrada (negativna) AU samo je dolila ulje na vatru interne „oluje” u SAD.
Arhitektonski ustanak uzvraća: „Zgrada je kolosalna, ali izrazito nepraktična struktura koja odaje potpuni nedostatak interesovanja korisnika zgrade. Njena funkcija kao dom za mlade studente, od kojih su mnogi verovatno prvi put odsutni od kuće i zaslužuju da budu smešteni u prostorima koji su prijatni i podižući raspoloženje, pokazala se kao posebno zabrinjavajuća. I konačno, jednostavno je ružna i užasna za gledati.“
Američki arhitektonski kritičar Michael Diamant, koji je bio u žiriju, i koji je jedan od osnivača Arhitektonskog ustanka, nazvao je studentski dom “savršenim primerom dizajna protiv ljudskosti”. Surovo. “Nagrada za estetsko zverstvo” će biti dodeljivana godišnje za projekte koji nisu nužno “sveži”, svakog proleća.
Ostale „nagrade“
Zanimljivo je da je da su drugo i četvrto mesto zauzele dve zgrade koje je projektovao studio Morphosis Architects – „San Francisco Federal Building” (2007) i njujorški “41 Cooper Square” (2006), dok je treće mesto zauzela zgrada “The Ascent” u Sinsinatiju (2008), rad Daniela Libeskinda.
