Ova platforma ima za cilj da spasi banje od sudbine koju je doživeo Zlatibor
Digitalna platforma SPATTERN će omogućiti metodološki postupak vizualizacije scenarija razvoja banjskih naselja na osnovu čega će biti moguće uočiti odstupanja pri planiranju.
U Evropi postoji ukupno 1.400 termalnih urbanih centara, koji godišnje privlače 31 milion korisnika i zapošljavaju 91.962 ljudi. U Srbiji status gradskog naselja ima 38 banjskih naselja, što je 18 posto u odnosu na ukupan broj gradskih naselja male i srednje veličine u Srbiji, a nešto manje od 3% u odnosu na ukupan broj banjskih naselja u Evropi. Međutim, puni razvojni potencijal ovih naselja još nije prepoznat u našem regionu.
Stvari se pomeraju s mrtve tačke. Naime, 1. decembra ove godine počeo je sa realizacijom projekat pod nazivom SPATTERN (Future Heritage of Spa Settlements: Digital Platform for Advancing Knowledge and Innovation in Urban Morphology Approach for Environmentally-Sensitive Development in Serbia) koji će do decembra 2026. godine realizovati tim od 11 istraživača sa tri fakulteta Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka i Filozofskog fakulteta.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Koje su sve banje u projektu
U okviru SPATTERN projekta biće sprovedena kontekstualna analiza 38 banjskih naselja, od čega 12 banja koje su identifikovane kao uzorni modeli/banje lideri i 26 banjskih naselja čija će razvojna perspektiva opsežnije biti planski razmatrana u predstojećem periodu.
Pod uzornim modelima se smatraju one banje koje imaju razvijenu banjsku kulturu, viši stepen urbaniteta, vredno arhitektonsko-urbanističko nasleđe i shodno tome veći stepen turističke ponude, i tu spadaju sledeće banje: Brestovačka, Bukovička, Banja Kanjiža, Banja Koviljača, Kuršumlijska, Mataruška, Niška, Ribarska, Rusanda, Sokobanja, Vranjska i Vrnjačka banja.
Sa druge strane, ostalih 26 banja poseduju prirodne resurse kao generatore za dalji razvoj i pozicioniranje banjske kulture, ali njihova obimnija morfogeneza i uspostavljanje identiteta predstavlja jedan od vodećih izazova za kreatore politika i planere u narednom periodu.
Većina odgovora je pokazala da trenutna izgradnja u banjskim naseljima ugrožava vrednosti postojećeg urbanog nasleđa.
Uzorni modeli su identifikovani u pripremnoj fazi projekta uzimajući u obzir morfološke aspekte i kulturni identitet, kao i uvid iz analize potreba sprovedene kroz Ekspertski upitnik distribuiran ka 29 lokalnih samouprava nadležnih za banjska naselja u našoj zemlji.
Većina odgovora je pokazala da trenutna izgradnja u banjskim naseljima ugrožava vrednosti postojećeg urbanog nasleđa (70,6%).
U pogledu razloga koji ukazuju na ugrožavanje urbanog nasleđa postojećom izgradnjom, eksperti su prepoznali probleme neodgovarajućih ambijenta koji su stvoreni u prošlosti, izgradnje novih objekata koji se stilski razlikuju od postojeće arhitekture (posebno u banjama koje su identifikovane kao lideri), predimenzioniranih objekata, prisustva degradacije zemljišta, nedovoljnih kapaciteta komunalne infrastrukture itd.
Šta donosi platforma
U okviru SPATTERN istraživanja i kontekstualnih analiza svake banje pojedinačno razmatraće se paralelno materijalne komponente koje uključuju prirodne izvore i infrastrukturu za prikupljanje i distribuciju vode, spa sadržaje, medicinske ustanove, wellness arhitekturu, smeštajne kapacitete…
Projektom će se doći i do atlasa banjskih naselja kao i digitalne platforme. SPATTERN digitalna platforma biće jedinstvena kako po sistematizaciji i prikazu podataka o banjskim naseljima, tako i po načinu njihove prezentacije.
U 3D okruženju biće mapirani i identifikovani obrasci, a paralelno će se sagledavati postojeći, planski okvir i anticipacija razvoja. U tom smislu, platforma će omogućiti metodološki postupak vizualizacije planiranih scenarija razvoja banjskih naselja, na osnovu čega će biti moguće uočiti moguće odstupanja pri planiranju i realizaciji određenih prostornih celina ili objekata, ali i sagledati morfogenezu ovih naselja do današnjeg trenutka.
Projekat je direktno usmeren na unapređenje urbanističke i arhitektonske prakse u okviru stručnih službi, na lokalnom nivou, nadležnih za planiranje banjskih naselja u Srbiji.
Uz podršku Udruženja banja Srbije u toku projekta biće organizovani radionica i trening za obuku korišćenja SPATTERN digitalne platforme kako bi ista bila uključena kao operativni alat i podrška pri izradi planova ili pojedinačnih projekata.
Vrednost projekta
Ukupna vrednost dodeljenog granta za realizaciju projekta uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije iznosi 283.344,67 evra za 36 meseci realizacije projekta, a ova sredstva se odnose na podršku za terenska istraživanja, nabavku opreme, istraživanje, publikovanje i diseminaciju rezultata u visokokategorisanim naučnim časopisima i konferencijama u zemlji i svetu, izgradnju platforme.
Samo da se ne završi kao većina naših i generalno evropskih istraživačkih projekata, gde se projekat piše ambiciozno da se uzmu pare s u realnosti se ne radi ništa ili vrlo malo da se zamažu oči. Najteže i najbitnije je dobro izbalansirati očuvanje postojećih kvaliteta ali i obezbeđivanje rasta i razvoja. Verovatno je najbolje probati što više revitalizovati postojeće banjske centre (bolnice, lečilišta i parkove) eventualno neke stare zgrade pretvoriti u hotele ali bez preterane komercijalizacije, a ujedno obezbediti negde izvan gradskog jezgra (pošto su to jako mala mesta to je i dalje 500-600m od centra realno) greenfield prostor za savremene hotele sa komercijalnim SPA sadržajima. Na taj način tradicionalni banjski centar ostaje da služi svojoj svrsi, lečenju i oporavku i zadržava svoje istorijske i estetske kvalitete a ujedno se izvan te zone razvija ozbiljan komercijalni banjski turizam gde možeš dobiti dobru uslugu. Najgore je da se počne jajarenje (a tome smo skloni) da lokalni nazovi-investitori bez dovoljno novca budže apartmane i male hotelčiće sa bazenima 5x3m u postojećem gradskom jezgru jer će samo narušiti postojeće kvalitete a neće generisati dobar komercijalni turizam. Idealno je da se subvencioniše pre svega izgradnja modernog SPA kompleksa izvan gradskog jezgra a da se oko istog onda pusti razvoj hotela gde će ljudi koji dolaze moći da odsedaju i da uživaju u kupanju i čarima mineralnih voda sa jedne i šetnji i opuštanju u starom gradskom jezgru sa druge strane. Nikako ne mešati to dvoje i nikako ne dozvoliti male fragmentarne gluposti gde se raspe novac a ne dobije se kvalitetan kompleks već samo upropastiš ono što već valja
Ovakve aktivnosti nam trebaju stara škola istraživanja i kakve reperkusije može imati na praksu. Plus banje u pravom trenutku dok se hvataju za slamku spasa i nešto što može da prevaziđe samo puki gis. Bilo kako bilo srećno istraživačima pa da vidimo i rezultate i da diskutujemo
U želji da što više zgrada i hotela izgrade i brzopleto urađena kanalizacija potpuno su uništili izvor mineralne vode „Snežnik“ u Vrnjačkoj Banji i tako smo ostali bez vode prebogate raznim mineralima a posebno selenom što je činilo jedinstvenom na mapi svetskih banjskih lečilišta. Tako je ovo banjsko lečilište izgubilo osnovnu funkciju u podizanju imuniteta, lečenja bolesti štitaste žlezde, gastritisa, bolesti i raka jetre, prostate, pankreasa čak i lečenju muške neplodnost. Za tu ekološku katastrofu niko nije odgovarao. Sada Vrnjačka Banja služi isključivo za zabavu i mondenski turizam.
Takođe i najveća banja, možda na Balkanu Materuška Banja za lečenje ženske neplodnost zvrji prazna sa devastiranim hotelima i umesto da postane srpski Viši sada je ruglo od banje. I sami ste pisali kako se uništava Bukovička i Aranđelovačka Banja…
Zlatibor je unisten.Neverovatno je da je ono mogao neko da dozvoli
Biće nam bolje kad mi budemo bolji. Kad može neki investitor vidjeti onako ružan zlatibor i reći „gradim i ja kad već svi grade, tu je para baš me briga“ i kupci uzimati stanove kao da je neki luksuz, onda je smo zaslužili. Takvih ima na hiljade. Ovo smo neka čudna manjina koja se kao zgražava.